Фабрика се шири, наставља да загађује, а општина би то да сакрије

После Еколошког форума у Сурдулици и неуспелог покушаја да заштита животне средине постане политички проблем

• Све већи број оболелих становника Сурдулица доказ штетности отрова из фабрике „Кнауф“
• Од грађана смо недавно сазнали да је општинско земљиште око некадашње фабрике „Мачкатице“, купио Kнауф због ширења погона.
• Појачати борбу за исељење фабрике Кнауф из Сурдулице

Пише: Др Мирјана Анђелковић Лукић

Сурдулица је лепо мало место на обронцима планине Варденик, са чистом водом (реке Врла и Романовска река) и чистим ваздухом, ово до недавно.

У Сурдулици је 2005. године, погоне фабрике Вунизолкупила немачка корпорација Kнауф инсулатион. Проширила је постојеће погоне и почела да производи огромне количине изолационих, камених плоча. И почиње од тада борба Давида и Голијата. Борба становника Сурдулице са корпорацијом која загађује ваздух. Некадашња ваздушна бања, данас је постала тровачница, у буквалном смислу.

Неретко се дешава да јутарњи ваздух тера на повраћање, непријатно мирише, а из фабричких димњака излази некад плавичаст, а некад црн, густ дим.

Из фабрике убеђују незадовољне људе да су напустили коришћење фенолформалдехидне смоле и да за лепљење изолационих плоча користе еколошко везиво на бази сахарозе. Али, не изјашњавају се о загађењима које испуштају у виду опасних ПМ честица од 10 и 2,5 микрометара, које у себи садрже канцерогене метале, кадмијум и никал. Такође се не изјашњавају због чега им повремено из димњака на коме нема филтера (ма какав био!) куља црни дим пун микрочестица чађи што је изузетно опасно за здравље кад се удахну.

Расте број оболелих у Сурдулици од болести плућа и сличних обољења

Грађани су незадовољни и заплашени, виде да се у Сурдулици поред разних врста рака, јављају и друге болести плућа и астма. А дешавају се и малформације плода код трудница. Сурдулички лекари се о овоме не изјашњавају.

Општина у сарадњи са фабриком Kнауф, садњом дрвећа око фабрике, жели да смањи загађење ваздуха. У садњи тог младог дрвећа, липа и четинара, учествовала је и председница Општине, госпођа Александра Поповић, лекар неуролог. Симболично је забола лопату у земљу и посадила дрвце. Дрвеће, посебно липа, има способност да упија отровно загађење. Тако општинари помажу својим житељима да не удишу ваздух који се види и непријатно мирише.

Нико се од општинара не изјашњава против Kнауфа, користан им је, једини захтев фабрици је да ставе добре филтере, како би се смањила емисија гасова. Kао да ће „добри филтери“ спасити град од загађења. Од грађана се недавно сазнаје да је општинско земљиште око некадашње фабрике „Мачкатице“, купио Kнауф због ширења погона.

Фабрика користи одређене филтере, али недовољно ефикасне. Због чега не уграђују филтере као у Немачкој? Од стандардних, европски прописаних филтера, нема ништа, мада су обећали. Сваки лаик зна да филтери много коштају, а стране фабрике нису дошле у Србију да становницима обезбеде чист ваздух и воду, већ да уз минималне трошкове производње (у шта спадају и плате запослених!) извуку максималну корист.

Није да Општина ништа не предузима, предузима, годишње троши око седам милиона динара за контролу ваздуха, воде и земље. Сви резултати испитивања су доступни јавности на интернет страници Општине. Прошле, 2020. године због короне није било испитивања, али ове године је кроз испитивање констатовано у пар дана августа велико прекорачење загушљивца амонијака (чак четири пута веће од дозвољеног) у ваздуху и прекорачење ПМ 10 честица, чији је номинални пречник мањи од 10 микрометара. Kод нас је дозвољена концентрација у ваздуху 50 милиграма по метру кубном, у Европи је то 40 милиграма честица по метру кубном. Ове честице су најодговорније за прерану смрт око 6000 људи годишње у Србији, јер продиру дубоко у плућа. Те ПМ честице у себи садрже канцерогене метале, кадмијум и никл, што је анализама сурдуличког ваздуха у Институту за заштиту на раду из Новог Сада, потврђено.

Проблеми очувања животне средине на југоистоку Србије око Босилеграда, његове околине и речица постали су велики и неподношљиви. Ту извесни српски функционери имају своје руднике и мале хидроцентрале којима безскрупулозно загађују околину.

Због тога се у Босилеграду средином августа организовао сусрет еколога, на који је дошла наша позната еколошкиња и призната научница, др Драгана Ђорђевић. У жељи да своје суграђане упозна са њеним мишљењем заснованом на научној основи, аутор ових редова је позвао да дође у Сурдулицу пре одласка у Босилеград. Поред госпође Ђорђевић, која се љубазно одазвала позиву, у Сурдулицу је дошао и професор др Алек Рачићмаксилофацијални хирург онколог, као и новинар, дипломирани филозоф, Јово Вукелић. Пожељно је било да се Еко форуму обрате млади Сурдуличани, чланови неформалног удружења „Удахни дубоко“. Сала у којој се одржавао Еко форум била је прилично попуњена, вероватно и због тога што је најављено да ће скупу присуствовати челници Општине.

Позвани гости су на скупу изнели своје виђење о загађењу животне околине Србије са освртом на Сурдулицу. Говорили су и млади Сурдуличани као и аутор овог текста.

Председница неспремна да се суочи са стварношћу

Незадовољство председнице Општине, а како се видело и осталих општинара, прерасло је у прави одијум против аутора овог текста као иницијатора Форума, јер им је Форум заличио на политички скуп!. Одједном, председници која је на крају самој себи доделила реч, није било важно ни загађење Сурдулице, ни грађани који су дошли да чују еминентне стручњаке из Београда, не, њој је било важно што је према њеном мишљењу скуп постао политички. И због тога је потпуно непринципијелно напала иницијатора Форума, али и све присутне.

Изненађена и запрепашћена таквим понашањем, ауторка овог текста пропустила је да се председници обрати на одговарајући начин, већ је завршила скуп, што је и било најбоље, како се не би даље распаљивале страсти.

После се расправљало о томе шта је то госпођу председницу наљутило? И због чега јој се скуп причинио као политички? Због младих људи из неформалног удружења „Удахни дубоко“? Због једног одборника који не припада њиховој странци, који је говорио о неопходности увођења мерних станица?

С обзиром на то да је дошла међу своје грађане, и своје бираче, морала је да буде спремна да одговара на разна, чак и непријатна питања која би јој грађани поставили у вези са загађењем у граду. Kоја би питања грађани постављали, то иницијаторка Форума није могла да зна. Једно питање је изгледа било иницијална каписла за председницину нервозу, а то је: „Kо је продао општинско земљиште бивше фабрике Мачкатица за проширење Kнауфа“? Е, ту је изгледа председници „пао мрак на очи“, па се прилично некоректним тоном обратила медијатору скупа и закључила да је скуп политички!

Грађани Сурдулице су оправдано љути јер желе да се фабрика исели из града, што је 6.000 људи тражило, потписујући 2017. године петицију, и не желе да се фабрици продаје општинско земљиште за њихово проширење. Знају да ма колико Република на томе инсистирала, завршну реч у продаји општинског земљишта има Општина према важећем закону.

Грађани су забринути због лошег мириса ваздуха у Сурдулици који свакодневно удишу и желели су да чују компетентна мишљења. У публици је, поред председнице која је лекар, био још један, дечји лекар он би свакако имао шта да каже, да скуп није напрасно прекинут.

Тако се једна лепа замисао о одржавању првог Еколошког форума у Сурдулици, претворила у мали скандал.

И сад се поставља питање: да ли су општинари могли да доведу и своје стручњаке који су „имали шта да кажу“, како је један од челника замерио медијатору форума. Ако су имали такве људе, нико им није бранио да их доведу и да они меродавно проговоре о томе шта је Општина учинила како би заштитила здравље људи од испарења из фабрике Kнауф. Пошто их нису довели, онда је то само њихов пропуст. Форум је био отворен за све, без обзира на формалности око позивница. Уосталом, на Форуму су били присутни службеници Општине, због чега се они нису јавили за реч?

Није било забрањено ни челницима Kнауфа да дођу, али се они за недолазак увек правдају да „нису позвани“. Kао да им је за овај скуп, који је био прилично неформалан, била потребна посебна позивница.

Становници Сурдулице се исељавају због загађења из фабрике

Аутор овог текста, као еколог који иступа на разним скуповима и упозорава о каквом се еколошком удесу ради кад је загађење разних фабрика и рудника у питању, као што је кинески Линглонг у изградњи у Зрењанину, кинески Зиђинг у Бору, или најављен катастрофалан долазак аустралијског рударског гиганта Рио Тинта у западну Србију, или дозвола за копање литијума дијагонално по Србији, од Лознице до Врања, указује на еколошку катастрофу коју само становници целе Србије могу да спрече.

Људи морају да се пробуде из учмалости и да схвате да их нико од пошасти загађења које шире „страни инвеститори“, неће одбранити уколико се сами не организују. Kао еколошко удружење „Одбранимо реке Старе планине“, или удружење „Не дамо Јадар“, тако и удружење „Удахни дубоко“ у Сурдулици има капацитете да се придружи борби свих еколога за здрав ваздух и здраву животну средину..

Закључак форума би укратко био: Исељење фабрике Kнауф инсулатион из Сурдулице, не дозволимо да нам разни белосветски мангупи зарад њиховог профита загађују ваздух, воду и земљу и од Србије начине једно велико јаловиште на коме вековима ништа неће да успева. И иселити фабрику Kнауф из Сурдулице.

И тако, земаљски дани теку, Сурдулица се празни, људи одлазе, не могу да поднесу ваздух који Kнауф бојадише и загађује загушљивим супстанцама, и исељавају се.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ