И ЗАКОН ЈЕ НА СТРАНИ НАШЕ ДЕЦЕ

Пише: Примаријус др Милан Рогановић

Вакцинација или било која друга медицинска процедура не може бити средство принуде или дискриминације.

ПРЕД НОВОМ СЕГРЕГАЦИЈОМ

У тренуцима писања овог текста, налазимо се пред почетком још једне ,,ковид школске године” у коју се поново улази са великом неизвесношћу како ће се настава одвијати, по ком систему ће деца ићи у школу, да ли ће као и и претходне школске године више времена седети својим кућама и образовати се путем разних апликација савремене технологије. Додатно оптерећење родитељима и просветним радницима, који су и сами, у већини случајева, родитељи, представљају најаве режимске струке да се деца морају вакцинисати, и то недовољно испитаним ковид вакцинама, да само вакцинисана деца треба да иду у школу, а да невакцинисана деца седе код куће и прате on line наставу. Да ли је ово позив на сегрегацију која се коси са основним људским правима и слободама, а представља раздвајање људи на основу различитости (вакцинисан/невакцинисан). У том светлу је у јуну месецу и одобрена вакцинација деце од 12. године Фајзеровом вакцином иако су клиничке студије још увек у току.

ДА ЛИ СУ ДЕЦА ИЗВОРИ ЗАРАЗЕ

Бројни научноистраживачки радови указују да деца болест прођу са лаком клиничком сликом, без компликација (као и бројне друге прехладе узроковане различитим вирусима), не представљају векторе за пренос инфекције на старије, да у школама у којима се настава током пандемије одвијала без затварања (нпр. у Шведској), уз спровођење противепидемијских мера, није долазило до заражавања наставног или помоћног особља тих школа (о томе је писано раније), па стога зачуђујуће делују захтеви за вакцинацијом наше деце. Створа се једна непријатна атмосфера у којој децу треба третирати као резервоаре заразе која се под хитно морају вакцинисати, а школе као будућа највећа жаришта. За то време се, током целог лета, у Србији одржавају различите манифестације, од Егзита, Сабора трубача у Гучи, концерти разних естрадних звезда са бројном публиком и то нису била окупљања великог ризика. Али, школе и наша деца јесу ризик за распламсавање пандемије.

Међутим,поред научних чињеница из претходно поменутих стручних радова који указују да децу не треба вакцинисати и закон је на страни наше деце. Наиме, Закон о правима пацијената Републике Србије јасно дефинише која су наша или права наше деце као пацијената.

ПРАВО НА ДОСТУПНОСТ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ И ОСТАЛА НАША ПРАВА

Закон о правима пацијената у делу Право на доступност здравствене заштите јасно дефинише у члану 6 став 2 да ,,у поступку остваривања здравствене заштите, пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације”.

Ово напомињем из разлога што у средствима јавног информисања чујемо одређене ,,стручњаке” који предлажу да невакцинисани против КОВИДА 19 у случају хоспитализације због заразе треба да плаћају лечење што представља типичан пример дискриминације.

А ево и даље:

Право на информације

Члан 7.став 1

Пацијент има право на све врсте информација о стању свога здравља, здравственој служби и начину како је користи, као и на све информације које су на основу научних истраживања и технолошких иновација доступне.

Право на безбедност пацијента

Члан 10.став 1

Пацијент има право на безбедност у остваривању здравствене заштите, у складу са савременим достигнућима здравствене струке и науке, с циљем постизања најповољнијег исхода лечења и смањења ризика за настанак нежељених последица по здравље пацијента, на најмању могућу меру.

Право на обавештење

Члан 11. став 1

Пацијент има право да од надлежног здравственог радника благовремено добије обавештење, које му је потребно како би донео одлуку да пристане или не пристане на предложену медицинску меру.

Право на слободан избор

Члан 12.

Пацијент има право на слободан избор доктора медицине, односно доктора стоматологије, здравствене установе, као и слободан избор предложених медицинских мера, у складу са законом којим се уређује област здравствене заштите и законом којим се уређује област здравственог осигурања.

Право на приватност и поверљивост

Члан 14.

Пацијент има право на поверљивост свих личних информација, које је саопштио надлежном здравственом раднику, односно здравственом сараднику, укључујући и оне које се односе на стање његовог здравља и потенцијалне дијагностичке и терапијске процедуре, као и право на заштиту своје приватности током спровођења дијагностичких испитивања и лечења у целини.

Забрањено је да надлежни здравствени радник, односно здравствени сарадник, саопшти другим лицима личне информације из става 1. овог члана.

Овде је важно напоменути: вакцинација је медицинска процедура и као таква такође подлеже поверљивости, али евентуалним одвајањем деце која су вакцинисана и могу да похађају школу та поверљивост се крши. Надаље, сазнање да одређена деца нису вакцинисана може се  злоупотреби не само ради условљавања школских активности, већ и свих других активности детета у друштву у коме живи.

Право на пристанак

Члан 15.

Пацијент има право да слободно одлучује о свему што се тиче његовог живота и здравља, осим у случајевима када то директно угрожава живот и здравље других лица. Научне чињенице показују да наша деца не угрожавају здравље других током ове пандемије.

Без пристанка пацијента не сме се, по правилу, над њим предузети никаква медицинска мера.

Члан 16.став 3

Пацијента не обавезује пристанак коме није претходило потребно обавештење у складу са чланом 11. овог закона, а надлежни здравствени радник који предузима медицинску меру, у том случају сноси ризик за штетне последице.

Члан 17.став 1

Пацијент, који је способан за расуђивање, има право да предложену медицинску меру одбије, чак и у случају када се њоме спасава или одржава његов живот.

ШТА МОРАМО ЗНАТИ

Из овог закона јасно призилази да за једну од медицинских процедура каква је вакцинација наше деце недовољно испитаним ковид вакцинама, можемо безусловно тражити да нам изабрани доктор објасни све о вакцини којом би наше дете било вакцинисано, ако он то није у могућности да нас упути на оне који то могу, па тек на основу тога да одлучимо да ли ће се наше дете вакцинисати или не. Значи, морамо тачно знати о којој врсти вакцине се ради, који је произвођач, датум доношења решења о одобрењу за употребу вакцине у Агенцији за лекове и медицинска средства. Надаље, треба да будемо упознати са саставом вакцина на основу оверене изјаве произвођача којом пред законом гарантује да се у вакцинама налази само оно што је наведено у упутству о вакцинама, са безбедносним профилом вакцине, контраиндикацијама за вакцинацију и свим нежељеним дејствима наведених вакцина, колико дуго траје имунитет након примљене ковид вакцине. Имамо право да тражимо да се све аргументује одговарајућим референцама.

КАКО СЕ КВАЛИТЕТ ВАКЦИНА КОНТРОЛИШЕ

Исто тако, врло је битно знати да ли су ковид вакцине, као и конкретне серије вакцина којом би се вакцинисало наше дете, прошле контролу референтне домаће установе задужене за квалитет вакцина. Или је, можда, контрола подразумевала само прегледање пропратне документације произвођача вакцина без узорака за њихово тестирање у нашим лабораторијама. Да ли произвођач гарантује да ће вакцина заштитити нашу децу од болести против које се вакцинише и да ли ће она бити дугорочна? Ко је одговоран ако се после вакцинације дете ипак разболи?

Такође, потребно је знати који адјуванси су у састави вакцина, да ли и у којим случајевима може доћи до аберантног аутоимуног одговора на адјувансе (тзв. ASIA синдром) и развоја аутоимуног обољења. Да ли се у саставу вакцине налазе материје које су законом категорисане као опасне, тератогене, канцерогене и слично. Да ли у њима има антибиотика или хормона и да ли су произведене на ћелијским линијама абортираних ткива фетуса?

ПИТАЊА, ПИТАЊА, ПИТАЊА

Да ли постоје алтернативне и допунске терапије којим се спречава, умањује или ублажава појава заразне болести и које су то мере? Да ли тек вакцинисана деца против ковида могу бити носиоци те болести и колико дуго? Могу ли заразити другу децу? Постоје ли научне студије о томе?Постоје ли одређене генетске предиспозиције због којих поједину децу не треба вакцинисати, јер могу добити неку аутоимуну болест? Можемо тражити  да нам се писаним путем потврдити да наше дете не спада у ту групу пацијената.
Тражити обавештење на који начин и кроз које анализе се потврђују сумње на нежењене ефекте вакцине. Које институције или појединци пред законом гарантују високи стандард квалитета наведених вакцина, као и дугорочну ефикасност и сигурност ковид вакцина?

КО НАМ ГАРАНТУЈЕ?

 Такође, треба да нам се објасни да ли и на основу чега се одређује и одлучује о односу користи и ризика вакцинације за дете. Да ли ће дете бити детаљно прегледано пре вакцинације и које се све анализе и прегледи обављају пре вакцинације? Да ли лекар својим потписом гарантује да је одстранио сваку потенцијалну здравствену препреку која би довела до реакције или нежељеног дејства на вакцину?
Да ли је наше дете преосетљиво на неке од састојака вакцине? И да ли  наше дете може имати нежељену реакцију која није наведена у упутству произвођача?
Kако знамо да вакцина неће изазвати нарушавање здравља нашег детета у будућности?

Да ли лекар који предлаже вакцину лично можете гарантовати да дете неће имати нежељену реакцију на вакцину? Ако не, ко може?

ОВАКВА ВАКЦИНА НЕ СМЕ БИТИ ОБАВЕЗНА

Добијањем свих ових информација желимо да се уверимо да је вакцинација у најбољем интересу наше деце, отклонимо све потенцијалне ризике и нежељене ефекте сведемо на најмању могућу меру.

Ковид вакцине нису и не могу бити обавезујуће, а добровољност и информисана сагласност пацијената за вакцинацију мора бити једно од начела хуманистичког приступа у медицини, поготово у случају ако се ради о недовољно испитаним експерименталним вакцинама. Вакцинација или било која друга медицинска процедура не може бити средство принуде или дискриминације. Само медицина заснована на чврстим, научним доказима може гарантовати успешну борбу против ове пошасти савременог доба.

Извор:
ИФН