Главна порука Еколошког форума: затворити фабрику отрова „Кнауф“

Скандалозно загађивање ваздуха и вода у Сурдулици од фабрике камене вуне „Кнауф“ траје 13 година 

• Све већи број обољевања становништва од респираторних и других тешких болести услед сталног тровања и ваздуха и воде из фабрике „Кнауф“ постаје алармантан
• Јединствен захтев становника Сурдулице је да се фабрика одмах затвори
• Скандалозно понашање председнице општине Александре Поповић

Текст и фотографије: Јово Вукелић

У Сурдулици је 17. августа одржан стручни еколошки спуп посвећен решавању великог еколошког проблема с којим се протеклих 13 година сусреће и бори градић Сурдулица и његови мештани, а то је крајње опасан и загађујући рад фабрике камене вуне „Кнауф“.

На скупу који је организовала позната и угледна научница др Мирјана Анђелковић Лукић са врло активним Удружењем младих и агилних ентузијаста „Удахни дубоко“, као и уз помоћ групе мештана организованих у друштво „Волим Сурдулицу“у сали Сурдуличког Културног центра одржан је скуп на коме су говорили еминентни стручњаци, поред већ поменуте др Мирјане Анђелковић Лукић, проф др Драгана Ђорђевић, са Хемијског факултета у Београду, хемичар, експерт за загађења животне средине, затим проф. др Алек Ј. Рачић, истакнути борац за здраву животну средину и Председник одбора за здраствени менаџмент Српског лекарског друштва, проф. филозофије Јово Вукелић, новинар и публициста, активиста еко покрета, уредник Блога „Између снаијаве“, Стојан Ивковић, председник еко покрета „Удахни дубоко“као и још неколико локалних активиста из Сурдулице.

Ваздушна бања постала тровачница грађана због „Кнауфа“

„Зауставимо тровање Сурдулице“ је главни слоган грађана у борби са овом монструм фабриком из које често куља густ црни дим и трује сав живи свет у градићу који је био познат до доласка фабрике „Кнауф“ као ваздушна бања са стационаром за лечење плућних болести. Опкољена километрима дугим густим шумама од Власинског језера варошица у долини реке Врле са десетак хиљада становника је сада угрожена појавом све већег броја обољевања становништва од респираторних и других тешких болести услед сталног тровања и ваздуха и воде из фабрике „Кнауф“, посебно због честих хаварија у фабрици  када градић прекрије густ црни и отровни дим. Последње велике хаварије су биле 12. маја и 20. јуна када је цео град остао у отровномдиму и непријатном мирису.

Драгана Ђорђевић о томе каже: „ Кад дође до таквих великих прекорачења и загађења не треба бежати нигде, него моментално тражити прекид рада фабрике. Градић је у рупи, у котлини и све штетне материје које се појаве, емитују из фабрике прекрију град, немају где да оду, а ни грађани немају где да побегну. Значи, мора се енергично тражити моментално обустављање рада погона у фабрици“.

Посебан проблем је што се зна да сви димњаци на фабрици немају чак ни филтере па је тровање драстично. Органи локалне самоуправе и руководство општине понашају се неодговорно, не штите интересе грађана, не предузимају мере да фабрика ради регуларно, да брине о квалитету ваздуха и воде. Они не помажу становништву, не сарађују са покретима који се боре да заштите здравље и животну средину Сурдулице.

По ономе што смо чули на овом скупу руководство општине Сурдулица сарађује боље са руководством фабрике  него са својим грађанима.

Пре почетка рада овог Форума је стигао извештај Института заштите на раду из Новог Сада, на основу којег „Кнауф“, не само да испушта опасне материје у ваздух, већ то чини уз огромна прекорачења. Иначе, не постоји ни мерна станица загађености ваздуха, па изгледа да општина Сурдулица не само да не чини ништа, него још минира и бојкотује напоре еко покрета и организација.

Чак ни велика акција прикупљања потписа из 2017. када је петицију за затварање фабрике потписало 6.000 становника варошице није дала никакве резултате. Одржан је један састанак у општини 2019. са представницима вођства фабрике „Кнауф“, општинским руководиоцима и представницима еколошких покрета и фирма „Кнауф“ је тада приостала да испуни захтеве активиста. Прошле су две године, а они нису испунили ни једно обећање. Штавише, повећали су производњу, проширују производни погон и додатно трују ваздух и загађују велико подручје. Уместо да општина захтева да немачка фирма обећања испуни – они ћуте и бране их! Помажу им да опстану.

Проф. др Мирјана Анђелковић Лукић је у свом излагању, још једном Сурдуличанима скренула пажњу „да „Кнауф“ није фабрика здравља, већ тровачница због које сваке године оболи стотине мештана и због које нам деца добијају најмутагеније болести. Нарочито су на загађења ваздуха осетљива деца, која ако су томе изложена у раном животу, то доприноси већем ризику од тешких хроничних болести, гозајност, дијабетису, чак и канцерогеним обољењима, каже наука“. Изнела је фрапанте податке и табеле о расту обољења у Сурдулици услед тровања из фабрике „Кнауф.

Наш захтев је затварање фабрике „Кнауф“

Стојан Ивковић, председник Удружења „Удахни дубоко“, којег чине претежно млади људи, енергично се боре за здраву животну средину и против највећег загађивача фабрике „Кнауф инсулејшн“ истиче: „ У последње две године било је много хаварија у фабрици и  велики број грађана је протествовао питајући се: „Докле? Докле да живимо у страху, докле да живимо у незнању, докле ће општински функционери да толеришу оне који трују нашу децу?“ Никаквих одговора није било, нико од одговорних никада није санкционисан.“

Ивковић је запањен неактивношћу општине, незаинтересованошћу и небригом за здравље људи и наглашава: „Ми не прихватамо да се фирми „Кнауф“ чине уступци и да им се толерише вишегодишњи негативан утицај на животну средину и здравље становника Сурдулице. Здравствене установе бележе повећање оболелих од малигних болести и све је више деце са респираторним обољењима. Зато је наш једини захтев затварање и измештање фабрике „Кнауф“ из Сурдулице.

Ми смо о овим проблемима писали Министарству за заштиту животне средине, Министарству здравља, заштитнику грађана, лекарским коморама, општинским инспекцијама, али никаквог разумевања, одговора, интервенције или помоћи – нема! Државни органи уместо да су на страни грађана они гледају да заштите интересе страних фирми. Уместо да органи општине Сурдулица помажу да надлежни државни органи и институције интервенишу – и они ћуте!? Иако тражимо само здрав и нормалан живот не наилазимо нигде на разумевање.“

Јово Вукелић је кратко говорио о великом броју подручја у Србији која су изложена разним загађењима почев од рудника бакра у Бору, преко Смедеревске железаре, термоелектране у Костолцу и Обреновцу, „Азотаре“ и „Петрохемије“ у Панчеву, цементаре „Титан“ у Косјерићу, депоније сметлиштта у Београду … Зато траје тровање Србије. Србија је премрежена, посебно Војводина загађеним водотоковима у којима је вода отрована, пуна тешких метала и пестицида са њива. Најављена градња рудника литијума Рио Тинто код Лознице и другим градова у Србији направио би од Западне Србије катастрофално загађено подручје тла, воде и ваздуха.

После оваквих тровача нема обнове и лечења

Зато у Србији ничу еколошки покрети за заштиту здравља становништа и зивотне средине, шума, река, језера, тла, ваздуха који су врло масовни и који од државних органа и надлежних институција траже хитне мере заштите здравља. Међутим, Министарство за заштиту животне средине, које води Ирена Вујовић, не чини ништа, они спавају, а предлоге, инцијатице, петиције Еколошких покрета и удружења грађана држи по фијокама што говори о потпуном одсуству интересовања да се огромни проблеми решавају. Преостаје једино још већа удружена акција и борба грађана за заустављање загађења. Немамо право да се склањамо јер смо одговорни пред будућим нерођеним поколењима, чије је рађање упитно управо због деловања фабрика као „Кнауф“. Ово је горе од рата, јер после рата земља се може обновити, а после оваквих тровача нема обнове и лечења. Наступа само смрт, закључује Вукелић“.

Бранислав Поповић, директор фабрике „Кнауф“ из Сурдулице није дошао на овај скуп да чује мишњења стручњака и становника Сурдулице, јер га није брига зато што загађује лепу варошицу. Неодговорност је очигледна, и власници фабрике не предузимају ништа. Директор  добро зна да је рок за рад овакве фабрике највише 10 година и то је прописала ЕУ, због тешких загађења. А у Сурдулици они раде већ 13 година, значи раде нелегално и још проширију производњу, трују српски народ и не узбуђују се.

Чак и огромно отпадно брдо, депонију отровне јаловине у кругу фабрике прекрили су најлонима и настављају да лагерују отрове уместо да су нашли адекватније решење. Све ово не би могли да чине да их не подржавају општински органи. А у какавом су договору, дилу са општинским руководством и колико дају новаца општини да чине овакву штету градићу ипак ће се сазнати.

Компромитација и испад председнице Поповић

Александра Поповић, председница општине Сурдулица, иначе лекар по струци, на чији рачун су изречене конкретне критике локалних активиста, била је на скупу. Пошто су сви учесници Форума изнели своја кратка излагања и дали предлоге, критике, оцене највише се бавећи фабриком „Кнауф“, која им као сабља виси над главом становника,  за реч се јавила и председница општине.

Она је изненађујуће и крајње недобронамерно, без повода, осула паљбу по скупу у целини и свим учесницима појединачно „оптужујући стручњаке и локалне активисте да су политизовали скуп, да су злоупотребили говорницу, да она то неће да толерише…“ Уместо да им се захвали на коректним излагањима, на стручним оценама и конструктивним предлозима она је у једном даху оспорила цео скуп, као да је организован од неких политичких партија.

Иако није било није једне употребе политичког говора ни код једног од говорника, већ је скуп био миран, достојанствен са пристојним речником и озбиљним анализама и предлозима присутни су били шокорани њеним оценама и још више одсуству било каквог дијалога о истакнутим проблемима грађана. Ни речју није поменула фабрику „Кнауф“, нити је показала намеру да општина нешто предузме у интересу грађана, да их подржи у њиховим протестима и захтевима, да их брани и тражи заштиту Министарства.

Активиста покрета „Волимо Сурдулицу“ Дејан Свитац оцењује:  „Очекивали смо да нам се локална самоуправа прикључи у дискусији о „Кнауфу“ и о томе како да заједно покренемо поступак њиховог исељења са територије општине. Нисмо чули ни једну реч од председнице о томе да ли општина има неки план у вези очувања животне средине, иако је то била главна тема скупа. Огромна срамота у режији локалне самоуправе због које нећемо далеко да одмакнемо у овој борби. Како после и тражити савезника кад најосновније право, право на изражавање мисли, нису способни да испоштују“?

Док је овако некоректно говорила председница општине др Мирјана Анђелковић Лукић, организатор скупа, се нашла у чуду, хтела је у „црну земљу да пропадне“, једва је дисала као да је опколио отровни облак из фабрике „Кнауф“. Видевши врло непријатну ситуацију која је настала и да је председница изгубила компас компетентни стручњаци и други гости нису хтели да одговоре, да кажу Поповићки оно што је заслужила… Гледали су да се скуп што пре заврши због времешне Мирјане Анђелковић Лукић која се очајно осећала, као и већина нас,  и којој је било врло непријатно, јер је била оптужена за нешто што се апсолутно није догодило.

Али и најмања критика и приказивање неодговорности локалне самоуправе потресла је надмену, бахату и арогантну председницу да није могла да се контролише. Њен тужни наступ покварио је на крају утисак о врло озбиљним расправама које су на скупу вођене, али је истовремено показао и колико озбиљан проблем имају грађани Сурдулице не само са фабриком тровачом „Кнауф“ него и са њом удруженом општинском управом, која не води рачуна о интересима грађана, већ о интересима немачке фирме.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Алек Рачић: Носиоци крупног капитала јуре профит и брзу зараду, здравље грађана их не интересује

Ситуација је са загађењем од фабрике „Кнауф“ је одавно аларманта и за државне органе и просто је невероватно да није дошло до већих побуна грађана. Кад сам био овде код вас пре две ипо године биле су протести и демонстрације грађана и дао сам тада неколико предлога како да отерају фабрику одавде…У оквиру ЕУ они имају могућност да преместе фабрику и преселе се у Бугарску због програма које ЕУ има са земљама у оквиру њеног састава и субвенција које добијају.

Они раде по принципу да праве бизнис, узму паре и да потом оду, па је сад прилика да се ви њих ослободите, али морате да радите паметно. Иначе, земље у ЕУ имају различите еколошке прописе и закона као да нису чланице једне исте Уније. Па су прописи, као, на пример, у Немачкој строжи, а у Бугарској блажи па може да се отвори једна оваква фабрика. Требали би да уложе Немци 4-5 милиона евра у врхунску еко заштиту и филтере, али они то неће, јер свака страна фабрика овде долази због брзе и лаке зараде – а не што воли српски народ! Здравље грађана њих не интересује. То су будалаштине, које износе на ТВ!

Зато треба видети какве је повољности добила фабрика „Кнауф“ од државних  органа да би се нашао пут да се овај загађивач протера, јер другачије овај проблем неће моћи да се реши. Постоји и проблем што ми немамо као држава снаге да то учинимо, јер смо слаби, па се нарушава здравље сопственог народа. Носиоци крупног капитала су апсолутни владаоци друштвено-политичког живота у својим земљама. Па тако и „Кнауф“ има утицаја и контолише многе политичаре, постављају људе у Немачким министарствима и амбасадама и онда ти људи раде као агенти њихових фирми. Раде за новац и зато се тако и понашају, да штите интересе газди. Ми смо се као држава упустили у ту борбу са носицима крупног капитала, ево чак је и Мирјана Анђелковић имала разне претње, непријатности, прете јој и тужбама…и кола су јој уништавана. Општинско руководство се није сетило да јој купи аутомобил, да је штити, али сличне неприлике сам имао и ја.

Ситуација је толико алармантна да треба искористити шансу да се ослободите ове фабрике.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ