Манастир Светог архиђакона Стефана у Ариљу свечано прославио своју храмовну славу

Дана 15. августа, када Света Црква прославља Откриће и пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, истоимени манастир ЕРП у егзилу у Ариљу свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, протојереја ставрофора Лазара (Секулића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Висариона (Шуловића), протосинђела Дамјана (Ковачевића), јеромонаха Теоктиста (Вуловића), јеромонаха Паладија (Матића), јеромонаха Методија (Ђурђевића), јереја Славена (Стевановића), јерођакона Дионисија (Морачанина), јерођакона Георгија (Радојичића) и ђакона Зорана (Крстића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 300 верника из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог архиђакона Стефана принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: јереј Славен Стевановић из Руменке, Милош Милошевић из Косјерића, Игор Васиљевић из Ужица и Миливоје Зарић из Београда. За следећу годину су се пријавили: Горан Јовановић из Јагодине, Леонид Богојевић из Београда, Миленко Вуколић из Ариља и Миланко Рогонић из Ариља.

Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Ксенофонт:

„У Господа се надамо и у ова тешка и смутна времена када нас плаше разним болестима, кад нас плаше глађу, кад нас плаше немаштином, па нам говоре да треба добро да се побринемо за сутра јер ко зна шта ће сутра бити, бићемо гладни, бићемо жедни, биће прогона, а ми како ћемо преживјети? Ево како ћемо преживјети уздајући се у Господа, који када даје даје и да остане, као што и у манастирима говоримо на свакој трпези да благослови онај остатак комада са трпезе, да Господ и то благослови, да умножи у светим обитељима нашим и да умножи у свему свјету своме. Зато се не бринемо за сутра као што је Господ и рекао на другом мјесту у Јеванђељу, јер доста је сваком дану зла свога, не бринимо се за сутра, не бринимо се у шта ћемо се оденути, шта ћемо јести и шта ћемо пити, не сврставајмо се у ред са незнабошцима него иштимо оно што је претежно и што је најважније царства небескога и правде Његове а све остало ће нам се додати.

Нека би дао Бог да и ми исцјелимо немоћи своје и страсти своје и болести своје кроз васкрслога Христа, заступништвом свих светих Његових а поготово овог дивног угодника Божијег, овог дивног младића Божијег, чија вјест, чији глас дође и до нас и до наших народа и до овога дивнога храма, вјест о његовом подвигу, вјест о његовој вјери, и није нестао спомен његов са Земље смрћу његовом, него се проширио заиста како је Господ и обећао, са краја на крај васељене. Нека би дао Бог да и заступништвом његовим и ми дођемо у царство небеско, да угледамо тамо Оца, Сина и Духа Светога и да Му се клањамо кроз сву вјечност и кроза све вјекове. Амин.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави коју су припремили братство манастира и овогодишњи домаћини славе.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ