ТРАНСРОДНОСТ СТИЖЕ И У СРБИЈУ – ИЗ СКУПШТИНЕ ПРАВО У ШКОЛЕ

Опстанак српског друштва, а такође и наше читаве цивилизације, зависиће управо од тога колико ћемо успети да сачувамо дечју невиност, брак као институцију од друштвеног и државног интереса, и искључиво као заједницу мушкарца и жене, а самим тим и породицу као најважнији стуб друштва, морала и општег напретка.

ТРАНСРОДНОСТ У ПРАКСИ

У овом одељку, навешћемо примере трансродне идеологије у свакодневним животима и судбинама појединаца широм света. Важно је напоменути да, док је број хомосексуалних особа у свету углавном био константан кроз историју (1–3%), у протеклој деценији на Западу је дошло до наглог скока у броју трансродних особа, нарочито међу млађом популацијом. Премда активисти покушавају да повежу трансродност с родном дисфоријом или тзв. међуполним особама, трансродност у највећем броју случајева нема везе са овим медицинским стањима. Мушкарац који има све полне карактеристике мушког пола, али жели да буде жена, не представља „међуполну особу“, те самим тим постојање међуполних особа[1] не може бити оправдање за наметање трансродности, нарочито код деце и омладине. Нагли скок броја трансродних особа може се приписати тренутној „моди“ и животном стилу који се у медијима представља као пожељан, прогресиван, демократски, либералан и освешћен (енг. woke), и стоји у контрасту с „назадним“, „антицивилизацијским“, традиционалним и конзервативним вредностима. Примера ради, према подацима британске Канцеларије за развој родног идентитета (Gender Identity Development Service) у периоду 2015–2016. у Великој Британији, 1409 особа млађих од 18 година упућено је путем јавног здравственог система у клинике за промену рода/пола, у поређењу са само 138 деце у периоду 2010–2011. године. У периоду 2018–2019. на промену рода/пола упућене су чак 2743 особе.[2] Да је реч о тренду који се представља као пожељан показују и случајеви познатих личности и холивудских глумаца чија деца наједном постају „трансдеца“, те тако и „обични“ људи почињу да прижељкују да и они имају „трансдете“ како би били у корак с новим тенденцијама у друштву, како би били напредни, отворени и  либерални.[3]

ПРИМЕРИ ТРАНСРОДНОСТИ

1) Канађанин Пол Волшт је, после 20 година брака у ком је са женом добио седморо деце, у 52 години[4] (2015. године, када је прича доспела у јавност) напустио породицу, изјавио да се идентификује као девојчица од шест година по имену Стефони, и пронашао старији пар који га је усвојио. Но, ова „шестогодишња девојчица“ ипак вози ауто, и дању ради као возач грталице (додуше, обучен у хаљиницу), а после подне престаје да се „претвара“ да је одрасли мушкарац и враћа се хаљиницама, сокницама и бојанкама. Стефони је иначе и у „инцестуозној“ вези са усвојитељем, који „усвојеној ћерки“ допуштају да се игра с њиховим унуцима.

2) У Америци и Великој Британији забележени су случајеви напада на девојке и жене јер је због трансродних особа у многим местима дозвољено да особа користи тоалет и свлачионицу у складу са својим родним идентитетом, или је чак обавезно постојање „родно неутралних тоалета“.[5]

3) Девојка из Норвешке по имену Нано идентификује се као мачка заробљена у људском телу.[6]

4) Ричард Ернандез се прво декларисао као хомосексуалац, а касније почео себе да доживљава као жену, да би заправо почео да тврди да је рептил. Узео је себи име Тијамат (краљица и мајка змајева у месопотамској митологији) и почео да постепено мења свој изглед како би заиста постао „змај“. Након 75.000 долара потрошених на операције (18 имплантата рогова, делимично уклањање носа, вађење зуба, расцепљивање језика, тетоваже итд.), Тијамат је данас познат/а као Дама Змај (Dragon Lady), његове/њене префериране заменице су они/њима/њихово, а његов/њен циљ јесте да буде „безродна“ (genderless) особа, баш као што су и рептили „оно“ (треће лице једнине, енг. it).[7]

5) „Трансродна жена“ Џесика Јанив из Канаде, иначе биолошки мушкарац, јесте трансродни активиста познат по неколико тужби за дискриминацију – једном је тужио козметички салон зато што је радница одбила да му уради депилацију гениталног предела, а касније је тужио и гинеколошку ординацију јер је гинеколог одбио да му уради гинеколошки преглед, након чега се он осетио „шокирано, збуњено и повређено“. Ова особа има 140.000 пратилаца на Твитеру.[8]

6) Џошуа Сатклиф, наставник математике у средњој школи у Оксфордширу,[9]суспендован је 2017. године зато што је одбио да се „трансродном ученику“ обраћа у мушком роду, те је уместо тога рекао: „Браво, девојке“. Премда је наставник прихватио да користи ново, мушко име те ученице, због својих верских убеђења (наставник је истовремено и еванђелистички пастор) није желео да користи мушке заменице. Његово извињење није уважено и директорка га је обавестила да се мора покренути истрага читавог инцидента.

7) Ни феминисткиње нису поштеђене. Селини Тод, професорки модерне историје на Универзитету Оксфорд, отказано је гостовање на Колеџу Ексетер 2020. године где је требало да буде један од говорника на обележавању 50. годишњице од Конференције о женском ослобађању. Професорка Тод је објавила на друштвеним мрежама да је њено обраћање отказано због тога што је повезана с феминистичком групом Woman’s Place UK, за коју трансродни активисти тврде да је трансфобична, будући да сматрају да је читав други талас феминизма неинклузиван за трансродне особе.[10]

8) Првог јануара 2021. у Калифорнији је ступио на снагу закон SB 132[11] који налаже управама затвора да приликом пријема нових затвореника обавезно питају које личне заменице затвореници користе и ког су родног идентитета. Такође, затворска управа је дужна да затвореницима обезбеди смештај у складу с њиховим родним идентитетом. Отада се 255 мушких затвореника у Калифорнији изјаснило као трансродно и затражило премештај у женске затворе.

Док неки затвореници заиста себе доживљавају као трансродне, већ су забележени случајеви напада на биолошке жене. „Трансродна жена“ Карен Вајт (52) – биолошки мушкарац који се облачи као жена, али није променио пол – смештен/а је у женски затвор у Великој Британији. Реч је о особи која је осуђена за педофилију, тешке телесне повреде, пљачку, вишеструка силовања и друге сексуалне преступе према женама. Године 2017, током тромесечног боравка у женском затвору, сексуално је напаствовао/ла две затворенице.[12]

9) Спорт је постао ново поље у ком трансродна идеологија угрожава здравље, живот и основна права биолошких жена. „Трансродна жена“ Рејчел Макинон[13] освојио/ла је златну медаљу на светском шампионату у бициклизму за жене у Манчестеру 2019. године. „Трансродна жена“ по имену Фелон Фокс је 2014. године нанео/ла тешке повреде противници у мешовитим борилачким вештинама, Тамики Брентс (преломи костију главе, потрес мозга), а почетком 2021. године проглашен/а је за „најхрабријег спортисту у читавој историји“ од стране једног ЛГБТ спортског медија (Outsports).[14]

На Олимпијским играма у Токију 2021. године учествоваће и први трансродни спортиста – Новозеланђанин, биолошки мушкарац који тврди да је жена по имену Лорел Хабард (43) и који ће се такмичити у дизању тегова у женској категорији. Премда је променио пол, Лорел и даље има несумњиве предности мушкарца у односу на жене (већу густину костију, већу мишићну масу, већу издржљивост), стога и не чуди што се поједине спортисткиње буне. Белгијанка Ана Ван Белинген, која је такође дизач тегова, изјавила је да то „није фер према спорту и према спортисткињама“.[15] Бивша учесница Олимпијских игара (2016) у дизању тегова Трејси Ламбрехс изјавила је да је спортисткињама речено да ћуте и не буне се против учешћа Лорел Хабард у женској категорији.^[16]

Мушкарци који су у мушком спорту били просечни, сада освајају медаље такмичећи се са женама.

РЕАКЦИЈА ВЛАСТИ

У неколико америчких држава девојке које се баве спортом у средњој школи или на колеџу покренуле су кампање, па чак и тужбе, како би заштитиле женски спорт од уплива трансродних особа и очувале праведне и једнаке услове за такмичење.[17]

Алијанса за одбрану слободе (Alliance Defending Freedom) заступа неколико младих спортисткиња које покушавају да се изборе за право да се не такмиче против биолошки супериорнијих особа.[18]

У Аустралији и Новом Зеланду такође је покренута кампања „Сачувајмо женски спорт“.[19]

Године 2013. Русија је усвојила закон о забрани хомосексуалне пропаганде који штити децу од информација које им могу нарушити здравље и  развој.[20]Захваљујући овом закону, примера ради, Русија је недавно забранила емитовање анимираног филма продукције Дизни+ у ком је главни лик хомосексуални мушкарац.[21]

Сличан закон ове године усвојила је и Мађарска.[22] Огромном већином гласова (157:1), мађарски посланици изгласали су закон који на више начина штити децу: предвиђа успостављање регистра сексуалних преступника, забрањује да се малолетницима у школи и изван ње приказују било какви садржаји који промовишу неку сексуалну агенду, предвиђа да само наставници, особе и организације у званичном регистру могу држати курсеве сексуалног образовања (чиме се углавном то право ускраћује либералним НВО), и забрањује све порнографске садржаје или било какве сексуализоване слике и илустрације које промовишу хомосексуалност и родне идентитете млађима од 18. година.

СРБИЈА – ПРЕСЕК СТАЊА

Већ смо поменули да је ове године (2021) у Србији из трећег покушаја усвојен Закон о родној равноправности, који уводи грађанима обавезу коришћења „новоговора“ (тзв. родно осетљивог језика), деци у школама обавезно изучавање градива с позиција теорије о „роду“, и прописује штампи како да пише и на које теме. Предлагач закона (Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог) без основа је себи дало за право да теорије о роду намеће као организовано друштвено мишљење за чију ће се обавезност користити апарат државне принуде над грађанима.

Видимо да је још пре усвајања закона већ учињен први корак у том циљу: измењен је наставни план и програм за биологију за осми разред, те су сви издавачи уџбеника у Србији морали да уврсте и лекцију о роду, родном идентитету и међуполним особама.[23] Примера ради, у делу лекције који објашњава „родни идентитет” каже се да постоје особе мушког пола, особе женског пола, трансродне особе и родно неутралне особе, као и да нам „друштво често намеће да род и пол морају да се подударају.“[24] Социолог Љубиша Деспотовић овако коментарише спорну лекцију: „Данас у уџбеницима имамо ову лекцију, а сутра ћемо имати да отац и мајка нису то, него су родитељ 1 и родитељ 2. Реч је о социјалном инжењерингу. … Мења се полни и родни идентитет, мења се национални идентитет, и то по фазама, кроз образовање, културу, медије…“[25] У истом чланку, др Миша Ђурковић подсећа на претходни покушај увођења родне идеологије у српско школство, када је 2017. године под притиском јавности тадашњи министар просвете морао да укине тзв. образовни пакет: „Ми као родитељи, по свим међународним документима и законима ове државе, имамо право да одлучујемо како ће наша деца да се васпитавају и не желимо да им неко намеће овакву идеологију кроз систем државног школства. Најоштрије захтевамо да се овај и слични уџбеници избаце из система образовања.“

Родитељи имају право да заштите своју децу од садржаја за које они процене да су непримерени за њихову децу. Према Уставу РС, „Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима“ (чл. 43, ст. 5); затим, Универзална декларација о људским правима предвиђа да „родитељи имају првенствено право да бирају врсту образовања за своју децу“ (чл. 26, ст. 3); даље, Конвенција УН о правима детета[26] предвиђа да „државе чланице штите дете од свих других облика искоришћавања штетних по било који вид дететове добробити“ (чл. 36) – другим речима, дете мора бити заштићено од сваког вида искоришћавања и злоупотребе које је штетно за њега.

Будући да је спорна лекција уведена у наставни план и програм за читав 8. разред, јасно је да се учење о родном идентитету, промени рода и пола, трансродним и небинарним особама, као и хомосексуалности жели наметнути свој деци у Србији, без обзира на моралне вредности и верска односно филозофска уверења њихових родитеља. На основу наведених правних докумената и међународних споразума, јасно је да родитељи у Србији имају право, као и дужност да заштите своју децу и да захтевају од школе и наставника изузеће свог детета од похађања часа на ком ће се ова лекција предавати, као и изузеће од обавезе да дете ту лекцију одговара за оцену. Друга могућност коју родитељи имају на располагању јесте да деци предоче истину о родној идеологији, како би деца – уколико им наставник постави питање из те лекције – могла да одговарају истинито, у складу с вишевековним, научно доказивим сазнањима и медицинским чињеницама о човековој биологији и полности, и да заузму критички приступ према родној/џендер идеологији, као и трансродној идеологији. Научне, биолошке чињенице о човеку као двополном бићу у складу су и са хришћанским учењем о човековој природи, те тако спречавање родитеља да своју децу подучавају на тај начин – чак, као што је случај у неким скандинавским земљама, и кажњавање родитеља који нису довољно „толерантни“ и „инклузивни“, већ децу васпитавају на „дискриминаторан начин“ – представља кршење њиховог права на слободно исповедање вере и живот у складу са таквим уверењима, као и кршење права на слободу мишљења и изражавања, коју јемчи Устав РС (чл. 43).

ЗАКЉУЧАК

Док је родна теорија, као међуфаза на путу растакања људског индентитета, тврдила да је „род“ (џендер) само друштвени конструкт, а да је пол у ком смо рођени биолошка реалност, из примера наведених у раду видимо да нам трансродна теорија говори да је „родни идентитет“ наша судбина, а да је биолошки пол само друштвени конструкт, те да је „пол у ком је неко рођен“, односно, према новоговору, пол „додељен на рођењу“, у подређеном положају у односу на наш родни идентитет који представља „унутрашњи осећај припадности одређеном роду“, нпр. мушком, женском или неком другом – од мноштва понуђених.

Пред крај књиге Породица и цивилизација, Цимерман предвиђа да ће се „породица у непосредној будућности још више кретати ка атомизму. … Непрекидно се измишљају нови називи за породицу која се урушава у покушају да јој се додели престиж унапређења или прогреса.“ Породица и њени прелазни облици ка даљој атомизацији „називају се либералним, хуманистичким, демократским, слободним, итд.“[27] Видимо да се ове промене не дешавају само на нивоу породице већ и у равни појединца и самог човековог идентитета. У овом процесу кључну улогу имају медији и јавна сфера у којој се нове идеологије пласирају и где убедљиво доминирају, успостављајући стандарде пожељног и друштвено прихватљивог. Док конзервативне, традиционалистичке струје у друштву не позивају на насиље или дискриминацију према особама другачијег сексуалног опредељења или родног или било ког другог идентитета, већ показују разумевање и саосећање, истовремено се трудећи да заштите своје вредности и свој начин живота, идеолози овог новог марксизма[28] немају за циљ само омогућавање трансродним особама да живе онако како су одабрале већ желе да остатку друштва наметну своју радикалну идеологију. Према речима Рајана Т. Андерсона, „школе су главни фронт у тој кампањи“, а главни циљ је „индоктринација деце родном идеологијом“.[29] Сведоци смо да се управо то сада дешава и у Србији – након доношења закона, родна идеологија се одмах уводи у школе – што нам показује да ће реакција родитеља бити од кључног значаја за даљу судбину слободе у нашој земљи, за очување дечје невиности и права на одрастање без преране сексуализације.

Џозеф Анвин је закључио, између осталог, и да друштва „која су најдуже задржала строге законе у вези са сексуалним понашањем напредовала су на културној лествици до највишег места до ког је било које људско друштво до сада стигло.“[30] Опстанак српског друштва, а такође и наше читаве цивилизације, зависиће управо од тога колико ћемо успети да сачувамо дечју невиност, брак као институцију од друштвеног и државног интереса, и искључиво као заједницу мушкарца и жене, а самим тим и породицу као најважнији стуб друштва, морала и општег напретка.

• [1] „Према подацима Удружења међуполности Северне Америке (Intersex Society of North America), особе с родном дисфоријом – с карактеристикама оба пола, па чак и с хромозомским аномалијама – рађају се једна у 1.500 или 2.000 особа (вероватноћа за поједине синдроме иде и до 1:13.000, 1:83.000, па чак и 1:150.000).“  Стајић M, Биологија за осми разред, Печат, бр. 665, 21. 5. 2021.
• [2] Gender Identity Development Service, Referrals.
• [3] Ћерка глумачког пара Анђелине Џоли и Бреда Пита тврди да је дечак, а можда и „роднофлуидна“ особа; син глумице Шарлиз Терон је, испоставило се, ипак девојчица; Честити, ћерка певачице Шер и њеног мужа Сонија посала је дечак Чез. Такође, олимпијац Брус Џенер сада је „жена“ по имену Кејтлин, а недавно је глумица Елен Пејџ изјавила да је заправо мушко и одсада се зове Елиот.
• [4] James E, ‘I’ve gone back to being a child’: Husband and father-of-seven, 52, leaves his wife and kids to live as a transgender SIX-YEAR-OLD girl named Stefonknee, Daily Mail, 11 December 2015, updated 6 March 2016.
• [5] Видети примере наведене у ауторском чланку Стајић М, Трансродност понижава, вређа и ниподаштава жене.
• [6] Brennan S, ‘I was born in the wrong species’: Woman who says she’s a CAT trapped in a human body hisses at dogs, hates water and claims she can even see better at night, Daily Mail, 27 January 2016, updated 28 January 2016.
• [7] ‘Dragon Lady’ spends $75,000 to transform into ‘transspecies reptilian’, Toronto Sun, August 16 2019.
• [8] ‘Shocked, confused and hurt’: Transgender woman’s fury after gynaecologist refused to see her, Yahoo News, 4 December 2019.
• [9] Oppenheim M, Teacher suspended for referring to a transgender pupil as a girl rather than a boy, 14 November 2017.
• [10] Krasteva G, Oxford professor Selina Todd feminist talk cancelled, Oxford Mail, 1 March 2020.
• [11] Senate Bill No. 132, Chapter 182, California Legislative Information, 26 September 2020.
• [12] Parveen N, Karen White: how ‘manipulative’ transgender inmate attacked again, The Guardian, 11 October 2018.
• [13] Лични веб-сајт Рејчел Макинон.
• [14] Zeigler C, Fallon Fox is still the bravest athlete in history, Outsports, January 14 2020.
• [15] Jahns M, Laurel Hubbard: The first transgender athlete to compete in the Olympics?, ISPO, 18 June 2021.
• [16] Mulvenney N, Females told to ‘be quiet’ on transgender issue – ex-weightlifter, Reuters, May 7, 2021.
• [17] а) Мисисипи: Senate Bill 2536: Avery D,  Mississippi governor signs bill banning trans athletes from school sports, NBC News, March 11, 2021;
•    б) Ајдахо, Senate Bill No. 1030, Legislature of the State of Idaho, First Regular Session 2021.
•    в) још 19 држава разматра усвајање сличних закона, међу њима и Аризона, Јута, Монтана, Охајо, Кентаки: Oppie T, Lawmakers In 19 States Cloning Idaho’s Transgender Athlete Bill, Boise State Public Radio, February 8, 2021.
• [18] а) Селина Соул;
•     б) Алана Смит;
•     в) Медисон Кењон.
• [19] Save Women’s Sport Australasia, званични веб-сајт кампање.
• [20] Президент РФ подписал закон о запрете пропаганды гомосексуализма среди несовершеннолетни, Гарант.Ру, 1 июля 2013.
• [21] Rusija zabranila Diznijev crtani jer je glavni lik gej, B92, 29. 05. 2021.
• [22] Годард Д, Мађарска усвојила закон који штити децу од LGBT пропаганде, iFamNews, 17.06.2021.
• [23] Стајић M, Биологија за осми разред, Печат, бр. 665, 21. 5. 2021.
• Видети и: Begenišić Lj, OSMAKE UČE O MEĐUPOLNIM OSOBAMA: Novi udžbenik biologije šokirao brojne roditelje, nastavnike i stručnu javnost, Novosti, 15. 03. 2021.
• [24] Корићанац Г, Ђорђевић А, Албијанић В, Биологија 8 (2021), Klett.
• [25] Begenišić Lj, OSMAKE UČE O MEĐUPOLNIM OSOBAMA: Novi udžbenik biologije šokirao brojne roditelje, nastavnike i stručnu javnost, Novosti, 15. 03. 2021.
• [26] Конвенција УН о правима детета, Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета, Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори, бр. 15/90 и Сл. лист СРЈ – Међународни уговори, бр. 4/96 и 2/97.
• [27] Zimmerman C, Family and Civilization, стр. 248, (2008), ISI Books.
• [28] Marxist roots of gender ideology – Ordo Iuris position for the European Parliament, Ordo Iuris Institute, 8. 4. 2020.
• [29] Anderson R. T, When Harry Became Sally, стр. 209, (2018), Encounter Books.
• [30] Unwin J. D, Sex and Culture, стр. 84, 1934, Oxford University Press.

Извор:
ИФН