Траје тровање Србије

Ако не спречимо почетак експлоатације литијума за Србију почиње време смрти и умирања * 

• Ако не делујемо сада, ако не спречимо почетак експлоатације, за Србију почиње време смрти и умирања. Србија након евентуалне екплоатације руда нема могућности за нормалан живот.
• Градња рудника је гора од сваког рата, јер после рата земља се може обновити. После “Рио Тинта” нема обнове и лечења. После рудника наступа само смрт.
• Британски експлоататор Рио Тинто користи опробану шиптарску методу, нуде пет до десет пута пута већу цену од стварне, реалне: уместо 20.000 евра дају српском сељаку 100.000 евра за имовину, уместо 70.000 плаћају 700.000 евра!
• Подмукли британски Рио Тинто је припремао терен годинама, подмићивао и крио резултате истраживања о загађивању воде, земље и ваздуха у Рађевини.. Зато сада у чуду и неверици гледамо и слушамо како се за остварење огромног профита Рио Тинта и њихових себичних циљева грчевито боре највиши представници српске државе: премијерка и председник Србије!

Пише: Јово Вукелић

Док се у Србији расправља о штетности изградње рудника литијума у долини Јадра између стручне јавности, еколошких активиста и српских академика с једне и представника “Рио Тинта” и државе Србије с друге стране, на терену у долини Јадра представници британско-аустралијске компаније “Рио Тинто” без икаквог права и основа, без дозвола и безобзирно хитно купују имања мештана и исељавају становништво са простора где треба да изграде рудник са најпрљавијом технологијом.

Како то раде?

• Користе опробану шиптарску методу, нуде пет пута већу цену од стварне, реалне: уместо 20.000 евра дају 100.000 евра за имовину, уместо 70.000 плаћају 700.000 евра!

И тако су до сада купили око 40 одсто земље која им је потребна за постројење рудника литијума- рудника убице. Према подацима Рио Тинта до краја јула ове године у селу Брезјак је исељена скоро половина од планираних 52 домаћинства.

Несрећни српски сељаци потом купују нова имања на десетак километара удаљености не знајући да су и ту животно угрожени од отрова кад се рудник отвори и проради!

А поткупљена држава и државни функционери од општине до владе Србије ћуте и пуштају да се ова трагедија догађа. Напунили су своје џепове и рачуне по страним банкама. То су главне инвестиције Рио Тинта у Србији: од општинских главешина до (у џепове и на рачуне) министара,. Тако је Влада Србије у директној служби “Рио Тинта”

Рио Тинто чак унајмљује агенцију за некретнине која мештанима проналази понуде за пресељење, да се што лакше иселе! Тако изгледа кад те туђин исељава са сопствене земље, имања!

Целокупно пољопривредно и шумско земљиште на подручју где је планиран рудник промењено је у земљиште у грађевинском подручју, показују решења катастра у које је ЦИНС имао увид. Таксу за пренамену платила је компанија Рио Тинто, иако у том тренутку није била власник земљишта, иако није имала право на то! На крају, све институције српског система су стављене на располагање страној компанији. А грађани су потпуно препуштени страној компанији, која има најразуђеније искуство у експлоатацији људи , имовине и њихових ресурса широм света. Овде у Србији им у томе помаже директорка Продановић, особа нашег порекла, из сестринске компаније “Рио Сава”. Ваљда и њено презиме већ довољно говори.

Али, све ово је мало незајажљивим апетитима “Рио Тинта”. Они су у далеко од очију јавности у Министарству рударства обезбедили нове дозволе за истраживања литијума у још десетак места широм Србије. Дали су само нова имена својим компанијама да се Срби не досете. Подмитили су функционере у Министарству и „зашли па нашли“ што би рекао наш народ.

Ево још једног примера злоупотребе: На падинама под виноградима у близини Рековца, страна фирма из Аустралије “Јадар Литијум” добила је дозволу за истраживање бора и литијума, али и још три дозволе (укупно четири) за истраживање у подручју Урсуле (99 квадратних километара) и Сиоковац, поред постојеће Јадарове дозволе за Рековац, где је у њеном првом програму бушења утврђено присуство очуваних минерала бората и литијума. Добили су дозволе Добриња и Прањани (укупно око 64 квадратна километра),које се налазе у западној Србији.

Све ово се ради у тајности, иза леђа, да народ не сазна, крију се информације, грађанство је скоро потпуно необавештено.

И да будемо прецизни: истражно подручје код Рековца обухвата чак око 100 квадратних километара, а на званичној мапи подручја маркирана су села: Међуреч, Винорача, Драгоцвет, Kовачевац, Лозовик, Сиоковац, Деоница, Белица, Врба, Слатина, Бунар, Шантаровац, Шуљковац, Топола, Медојевац, Лукар, Јошанички Прњавор, Црнче, Трнава, Бресје, Главинци и Драгошевац. Истичем, чак 22 села! А ово је само једно од потенцијалних налазишта. Незајажљивим експлоататорима Британцима никад доста!

Убедљиве аргументе против експлоатације литијума и бора у Србији изнео је проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду који је говорио о деградацији простора у оквиру пројекта „Јадар”.

Он је нагласио „да реализација пројекта „Јадар” води ка деградацији предела долине Јадра и угрожавања примарних природних ресурса, земљишта, шума, вода и оригиналног биодиверзитета „чиме се успоставља сценарио перманентног ризика по здравље радника, становника оближњих села и града Лознице”.

Професор Ристић је истакао да би се „лознички сценарио” могао поновити у Прањанима, Добрињу, Рековцу, Урсулама и Сиоковцу у којима су у току, или се планирају истраживања, уколико се истраживањима пронађу довољне количине руде.

Дугорочно гледано, Србија би имала више губитака него што је пројектована добит. Наставак неконтролисане реализације сличних рударских пројеката довео би до озбиљних екосистемских поремећаја, деградације животне средине и био би индикатор неспособности државе, али и шире друштвене заједнице, да сагледају штетност оваквих активности по јавни интерес.

Ради се о физичим и психичким методама специјалног рата који за циљ има депопулацију, слабљење одбрамбених способности, ломљење духа, измену свести и система општих вредности, ментално клонирање младих, генетску модификацију организма и финални неконтролисани приступ природним ресурсима једне земље чији грађани постају апатичне јединке без става, морала и свести о околини и нужности деловања.

Брутална лаж британске хоботнице

Почело је НАТО бомбардовањем 1999. и тонама баченог осиромашеног уранијума, којим је у следећих неколико векова системски отрован Ибарски и Моравски слив, тачније јужна и источна Србија. Со на љуту рану доливају сада Бор и Смедерево…

Једна од нових пропагандних лажи “Рио Тинта” је информација пласирана на сва звона о улагању 2,4 милијарде долара у овај пројекат у Србији. Таква брутална подвала јавности Србије само говори о степену непоштовања стручне, научне и културно-политичке јавности Србије, коју желе да засене овом бесмислено великом цифром! У шта ће да уложи оволике новце ова наводно профитабилна фирма? То наравно не говоре.

Колика је то астрономска зарада коју планирају да остваре у експлоатацији литијума у Србији па им се наводно оволика инвестиција од две и по милијарде долара исплати?

Наравно, ово је још једна обмана. А на њу не одговара нико: ни влада Србије, премијерка Брнабић, председник Вучић, да не помињемо министарку рударства…Испада да треба да верујемо у ову бруталну лаж британске хоботнице.

Треба да подсетимо да је пре неколико година на слично зло Србија одговорила јединственим бунтом кад су странци хтели да отпочну експлоатацију нафте из уљних шкриљаца на више локација од Мокре Горе до Алексинца и Врањског базена.. Ако се сећате уједињени отпор свих еколошких покрета, угледних личности и стручњака спасао је тада Србију сличног агресивног инвеститора и загађења и тровања животне средине. Овог пута подмукли британски Рио Тинто је припремао терен годинама, подмићивао и крио резултате истраживања о загађивању воде, земље и ваздуха. Зато сада у чуду и неверици гледамо и слушамо како се за остварење огромног профита Рио Тинта и њихових себичних циљева грчевито боре највиши представници српске државе: премијерка и председник Србије!

Сада се треба организовати и борити против ове британске хидре која је све окупирала, подмитила, толико да је постала бахата и својим пипцима дави, гуши сваку критичку реч, сваки спасоносни апел за опстанак здраве животне средине и перспективе људи да наставе да живе здраво на овим преосторима.

Веома је важно наглашавати у свакој прилици и на сваком месту, да у овом случају нико нема могућности за поправни испит. Ако не делујемо сада, ако не спречимо почетак експлоатације, за Србију почиње време смрти и умирања. Србија након евентуалне екплоатације руда нема могућности за нормалан живот. Немамо право да ћутима и да се склањамо јер смо одговорни пред будућим нерођеним поколењима чије је рађање упитно управо због деловања “Рио Тинта”. Ово је горе од сваког рата, јер после рата земља се може обновити. После “Рио Тинта” нема обнове и лечења.

После рудника наступа само смрт.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ