Манастир Светог Стефана Деспота у Крњеву свечано прославио своју храмовну славу

krnjevo

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је 1. августа, поводом храмовне славе – Светог Стефана Лазаревића Деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Крњеву уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, протосинђела Јована (Узелца), јереја Ивице (Тасића), јерођакона Симеона (Васића) и ђакона Мирослава (Станковића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 200 верника из разних крајева наше отаџбине.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог Стефана Деспота принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Стефан Станић са породицом из Београда, Ружа Костић са породицом из Београда, Угљеша Лекић из Младеновца и Драгутин Милосављевић из Крагујевца. За наредну годину пријавили су се: Славица Видаковић и Снежана Кужет из Железника, Јован Миљковић из Инђије  и ђакон Мирослав и Весна Станковић из Барајева.

Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Ксенофонт. У својој беседи владика је говорио о врлинама Светог Стефана Деспота а затим поучио присутни народ:

„Потрудимо се, браћо и сестре, да живимо достојно животу наших предака, да живимо достојно животу овоме и житију овоме које је изнешено у делу Константина Филозофа, бугарина једног, који описује српски народ, да живимо, достојно, дакле, тадашњем начину живота каквим су они живели, не само они, ево, кажем, прослављамо данас и празник велики шест Васељенских Сабора, шест стубова, а онда и седми стуб истине православне догме православне, и седми Васељенски Сабор као круна на ових шест сабора светих отаца који су се борили са свим оним јересима и одогматили све оно што нам је неопходно за спасење душа наших.
Нека би дао Бог да не тражимо данас Србе такве какви су били у време Стефана Високога, него да се појављују на сваком мјесту побожни и дивни Срби који исповједају вјеру православну, који ревнују за свету Цркву Божију, који се труде једни другима да помогну, да припомогну прије свега оном истинском љубављу једином правом љубављу о којој свети оци говоре а то је она љубав која ближњем своме доноси спасење.

О, Стефане Високи Деспоте Српски учини нас мале Високима да бисмо могли Господа да гледамо, да се Господу приближимо заједно са светим оцем твојим и мајком твојом св. Милицом – Евгенијом – Ефросинијом, сродницима твојим и свима онима који су роду српском просијали, који су пред лице Божије стали да бисмо и ми мали могли се назвати њиховим потомцима и стати пред лице Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и кроза сву вјечност. Амин.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави за све присутне приређеном од стране манастирског братства и овогодишњих домаћина славе. Овом приликом се пригодном речју присутном народу обратио Владика Наум.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ