Упорно се крију и кривотворе информације од званичника Србије о руднику литијума

Зашто Влада Србије одбацује мишљење САНУ и стручне јавности о пројекту Јадар?

• САНУ је закључила да „пројекат Јадар није довољно осветљен нити је довољно транспарентан“, и да ће произвести велике проблеме у заштити животне средине.
• Министарка Михајловић не признаје закључке скупа у САНУ!
• И председник Вучић је жестоко лобирао за фирму Рио Тинто, обећавајући „народу“ десетине милијарди евра, убацујући у игру све што је могао – од могуће фабрике батерија до такође „могуће“ фабрике електричних аутомобила.
• Рад на Анализи утицаја на животну средину пројекта Јадар се крио, да би лакше прошао. Ипак је под притиском јавности сазнајемо да је одбијен – за сада.

Пише: др Јагош Раичевић, некадашњи директор лабораторије за заштиту од зрачења и заштите животне средине Института „Винча“, бивши директор ЈП „Нуклеарни објекти Србије“

Недавно је (почетком маја) у организацији Српске академије наука и уметности (САНУ) одржан дводневни скуп под називом „Пројекат Јадар – шта је познато?“. Скупу је присуствовала и Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и Министарка рударства и енергетике. Организатори скупа су као закључке поменутог скупа, госпођи Михајловић упутили писмо, у коме су навели да „пројекат Јадар није довољно осветљен нити је довољно транспарентан“, и да ће произвести велике проблеме у заштити животне средине. Потписници тог писма су академици који су председници одбора Академије који су најрелевантнији за процену загађења насталог услед експлоатације и прераде литијума и утицаја на човека и животну средину. Потисници су и секретар и заменик секретара Одељења хемијских и биолошких наука САНУ.

Министарка Михајловић је то писмо одбацила са образложењем „да је у питању став незнатног дела Академије, која иначе има више од 200 чланова“ – надајући се вероватно да ће за вађење и прераду литијумау САНУ добити већинску подршку наших еминентних композитора, сликара, писаца и филозофа.

Министарка Михајловић не признаје закључке академика САНУ о руднику литијума

Није познато да је у нашој политичкој пракси икада један министар и потпредседник Владе написао и потписао да не признаје закључке неког скупа у САНУ, на коме су поред њених чланова, и сви професори и научни радници са Универзитета који нису чланови САНУ, такође изразили огромне резерве пре свега у истинитост тврдњи компаније Рио Тинто, а затим и сумњу у транспарентност пројекта Јадар.

Како год било, надајмо се да је госпођа Михајловић свесна сваке политичке и друге одговорности коју оваквим ставом преузима на себе.

И председник Вучић је – наизглед много суптилније, у посебном излагању посвећеном литијуму, поручио како „неће да се меша“ и да „народ треба да одлучи“ – али тек пошто је током свог обраћања жестоко лобирао за фирму Рио Тинто, обећавајући „народу“ десетине милијарди евра, убацујући у игру све што је могао – од могуће фабрике батерија до такође „могуће“ фабрике електричних аутомобила.

Питања науке се не решавају референдумом

Видевши да је практично сва научна и стучна јавност Србије против пројекта Јадар, председник покушава да је заобиђе тако што предлаже „демократско“ решење: да „народ на референдуму одлучи“.

Није познато да је игде икада један председник државе, пошто му се није допало мишљење компетентне науке – предложио да се питање струке и науке решава референдумом. Такву банализацију и срозавање наша политикчка пракса одавно није видела; При томе, референдумска демократија на коју Председник мисли има важна ограничења: ако гласа цела Србија – Председник сигурно губи, а то може бити непоправљива штета пред долазеће изборе. Стога референдум долази у обзир само на врло уском подручју, које се колико толико може контролисати.

Председник не може да рачуна на подршку оних који заиста знају колику ће штету направити пројекат Јадар по животну средину и здравље будућих генерација. Можда је као искусан политичар у праву, јер се према министарки Михајловић – ради о „незнатном“ делу наше интелектуалне елите. Већину ваљда чине дипломирани стручњаци са Мегатренда, где министарка Михајловић има статус професора.

Невероватно је колико се упорно крију и кривотворе информације од стране наших званичника када се ради о пројекту Јадар. У паничној трци да се добије на времену, али и успава јавност причама како ће све бити „по највишим светским еколошким стандардима“, у покушају да се ван очију јавности, збрзају одлуке и ствари доведу пред свршен чин, тренутно предњачи министарка Михајловић.

Прво су ишле приче како се пројекат Јадар не може критиковати – јер се ради о новој технологији, о којој се врло мало зна, са поруком – сачекајте (у смислу – спавајте и даље).

Онда се на скупу у САНУ одједном чуло да се технологија зна и да није тачно да се крије! Представница Рио Тинта је сваком говорнику веома љубазно одговорила да ће до краја скупа добити детаљни одговор на своје питање. Наравно – скуп је завршен и – ни на једно питање није добијен одговор.

Анализа утицаја на животну средину пројекта Јадар  је оцењена негативно

Затим министарка Михајловић опет покушава да успава јавност са изјавама како „ништа неће бити потписано док се не усвоји `Анализа утицаја на животну средину`“. Смисао је исти – спавајте и даље, ко зна када ће то доћи на дневни ред…

А онда, опет изненада, баш од министарке Михајловић, чујемо да је „Анализа утицаја“ не само урађена, већ је стигла и да оде на оцену и да после озбиљне и дуготрајне (ха ха) анализе буде – одбијена! Да ли ово почиње да личи на фарсу, или се то мени само чини? Свеједно, порука је иста – спавајте и даље, ми смо озбиљна држава видите да није прошло…

Ипак – да се пробудимо већ једном: ако „Анализа утицаја“ (на животну средину за пројекат Јадар) „није прошла“ – јавност Србије мора да чује – зашто није прошла?

Министарка Михајловић нам недељама прича како се „Анализа“ још ради – а онда видимо да је одавно завршена, да је оцењена и да „није прошла“. Јавност Србије има право да зна да ли је то што није добро поправљено, или је само забашурено и прецртано као неважно.

Иначе, јасно је било да неће проћи у првом покушају: прво, на пројекат Јадар су сада уперени рефлектори заинтересоване јавности, и чланови те фамозне и врло дискутабилне комисије (о чему ћу написати посебан чланак) не смеју више да по устаљеном режиму стављају потпис на све где им се каже. И као посебно важно – ствара се утисак како Комисија озбиљно и темељито ради.

Сада министарка Михајловић опет покушава да анестезира стручну јавност новом причом: нема смисла критиковати пројекат све док „не прође“. Не знам како се то ради на Мегатренду, али мислим да се пројекат критикује (тј. поправља) у фази израде, и то зато да би био бољи. Требало би да је далеко скупље и глупље критиковати усвојени пројекат. Или то можда и јесте циљ?

Везе светских центара моћи са нашом политичком елитом

На крају – заиста је тешко разумети толику подршку премијерке Ане Брнабић, министарке Михајловић и самог председника Вучића пројекту Јадар, и то упркос експлицитно негативном мишљењу и САНУ и целокупне научне и стручне јавности? Да ли је могуће да је све то због једног јединог потписаног документа, необавезујућег „писма о намерама“ (потписаног још 2017. године). То су неколико пута потврдиле и премијерка Брнабић и министарка Михајловић. Или нас неко лаже или нам тај исти (или неко други) крије и неке друге потписе.

Могуће је да фирма Рио Тинто са овом домаћом политичком игранком нема неке велике директне везе – за њих се зна да имају везе са разним иностраним обавештајним службама и светским центрима моћи. А ови последњи вероватно имају везе са неким осетљивим личним и породичним подацима наше политичке елите. Како је и да ли је уопште – све то повезано, сазнаћемо, пре или касније.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ