Букте побуне грађана против експоатације литијума у Европи

Шпанци неће рудник литијума због загађења

Ханделсблат: Литијум у Европи – благослов или проклетство

• У шпанском граду Kасересу пројекат експлоатације литијума је због противљења локалних власти и становништва “стављен на лед”.
• Скромна величина налазишта литијума у Србији, свега 1,5 одсто светских резерви овог метала, насупрот тврдњи Рио Тинта о „богатом налазишту“ у долини Јадра

Европа жели да се ослободи зависности од увоза сировина, а једну од кључних улога у томе има и литијум, али експлоатација тог метала у многим земљама наилази на отпор становништва, пише немачки лист “Ханделсблат”.

У опширном чланку који је углавном о борби локалних власти и житеља Kасереса на југозападу Шпаније против отварања рудника литијума у близини њиховог града, тај привредно-политички лист пише да то није изузетак и да и у другим деловима Европе у којима је откривен литијум трају “свађе око проклетства и благослова” тог открића.

“На пример у Португалу, Великој Британији и Србији. Чињеница је: Тај лаки метал има важну улогу у борби против климатских промена, јер је једна од најважнијих сировина за производњу батерија, и то не само за паметне телефоне, лаптоп рачунаре, него пре свега за електричне аутомобиле”, пише дневник.

“Ханделсблат”, међутим, указује да су “европске резерве у глобалним размерама релативно скромне, а забринутост становништва због животне средине велика, што би могло и да угрози експлоатацију”, пренео је портал Еурактив Србија.

Kао пример дневник наводи планове компаније Рио Тинто са налазиштем висококвалитетног литијума у долини реке Јадар, али и тврдње невладиних организација да то може да нанесе “непоправљиву штету води, земљишту, ваздуху и људима”. Лист пише да је и Српска академија наука и уметности замолила Владу Србије да размотри непоправљиве последице.

Такође, дневник наводи да грађанске иницијативе оптужују Владу Србије да будзашто продаје литијум, пошто ће Рио Тинто у првих десет година експлоатације зарадити четири милијарде евра, а држава Србија само 300 милиона.

“Они сматрају да би било боље да Србија, попут Боливије, руду експлоатише преко државног предузећа и тако финансира највише еколошке стандарде и уједно више заради”, пише дневник.

У Боливији се, подсећа лист, према истраживањима америчког Геолошког института УСГС, налази више од 26,5 одсто што је највећи део укупне светске резерве литијума, процењене на 79,4 милиона тона.

Аргентина има око 24,3 одсто а Чиле 12,1 одсто. Србија, према тим подацима, са око 1,2 милиона тона тог лаког метала располаже са 1,5 одсто укупних светских резерви. У Немачкој се налазе 3,4 одсто, а у Чешкој 1,6 одсто светских резерви, пише Ханделсблат.

Лист наводи да Европа жели да постане независнија од увоза сировина у важним областима и подсећа да је литијум до сада углавном увозила из Kине, пошто она има највеће рафинеријске капацитете за издвајање литијума из руде која се углавном вади у Јужној Америци.

“А потребе су огромне. Према подацима Европске комисије Европи ће 2050. године за акумулаторе и електричне аутомобиле бити потребно 60 пута више литијума него данас. Потражња је већ подигла цене. Тона литијум-карбоната који је довољно квалитетан за производњу батерија, кошта сада у Европи 12.500 долара 30 одсто више него почетком године”, наводи лист.

“Земље где има литијума надају се да га неће само експлоатисати, већ да ће преко тих налазишта привући и производњу батеријских ћелија, аутомобилских батерија, и као крајњи корак и производњу електричних аутомобила”, пише лист, и наводи речи премијерке Ане Брнабић да Србија неће допустити извоз сировог литијума, већ само полуфабриката или батерија.

Председник Србије Александар Вучић, према писању дневника, “сања о фабрици батерија и електричних аутомобила у Србији” и нада се чак да ће у земљу привући немачке произвођаче аутомобила. Дневник преноси Вучићеве речи да би било “штета да се од тог литијума ништа не направи”.

“Међутим, многи делови Европе се надају да због налазишта литијума могу постати места за производњу батерија, а то је стратешка област европске политике”, пише у чланку.

“Већ смо донели одлуку да литијум експлоатишемо само ако можемо да доведемо и следећу фазу у ланцу стварања нове вредности”, изјавио је за Ханделсблат и португалски министар привреде Педро Сиза Вијеира. То подразумева оплемењивање литијума и производњу батеријских ћелија, или целих батерија у Португалу.

Сличну “ренесансу” од налазишта литијума откривених 2017. године, очекује и енглески традиционално рударски регион Kорнвол. “И британска влада се нада да ће у земљу довући цео ланац стварања нове вредности у области електричних аутомобила”, пише Ханделсблат.

Међутим, у шпанском Kасересу пројекат експлоатације литијума је због противљења локалних власти и становништва “стављен на лед”.

“Kод нас никада неће бити изграђен рудник литијума, каже градоначелник Kасереса Луис Салаја. Тај град од 100.000 становника налази се у региону Естрамадура, на југозападу Шпаније. То је један од најсиромашнијих делова земље. Незапосленост међу младима је 56 одсто. Али Салаја не обузима одушевљење због тога што аустралијска рударска компанија Инфинити литијум после пробних бушења верује да се ту налази једно од највећих налазишта у Европи упркос свим обећањима”, пише Ханделсблат.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Др Драгана Ђорђевић: не постоји никакво еколошко решење да се спречи емисија екстремно токсичног гаса силицијум флуорид у ваздух

Др Драгана Ђорђевић,научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију, истиче: ” Руда која би се вадила, наком уситњавања третирала би се концентрованом сумпорном киселином на температури од 250 степени, што уједно чини и најризичнији део у поступку експлоатације литијума из јадарита, јер је неопходно обезбедити велику количину воде и енергије.

Најризичнији део у експлоатацији литијума из јадарита је третирање руде сумпорном киселином на 250 степени.

Паре агресивних киселина које ће се користити за екстракцију литијума и његово превођење у литијум карбонат(Ли2ЦО3) ће отпаравати у атмосферу и нагризати зелени покривач, а такође и плућа и кожу људи и животиња. Уколико се, да би се спустила температура процеса, буде користила флуороводонична киселина (ХФ) за разарање силикатне структуре која прожима јадарит развијаће се екстремно токсични гас силицијум флуорид (СиФ4) који ће такође одлазити у атмосферу и представљати стални ризик по здравље људи и животиња, а за који не постоји никакво еколошко решење да се спречи његова емисија у ваздух.

Домет утицаја на загађење ваздуха може бити и више десетина километара, у зависности од правца и брзине ветра којим ће се опасне материје разносити путем атмосфере”.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ