ТРАНСРОДНИ СТАРЦИ ПАМТЕ СВОЈ БИОЛОШКИ ПОЛ

Пише: Марија Стајић

Идеологија бледи, а стварност остаје

Омасовљавање нових појава и трендова у свету, између осталог и животних стилова (јер кад их тако назовемо, онда је то „у реду“ и „оправдано“), довело је и до појаве до сада непознатих проблема и недоумица.

Још у марту 2018. године, британски Би-Би-Си објавио је да је Министарство здравља у северном Велсу донело нове смернице за медицинско особље које се стара о трансродним особама с деменцијом, како би се обезбедило да пацијенти у северном Велсу добију достојанствену и саосећајну негу какву свако људско биће и заслужује. Наравно, неспорно је да је свако људско биће вредно и заслужује да се сви према њему односе с поштовањем и достојанствено – и заиста медицинске раднике треба мало чешће подсећати на то будући да знамо како се опходе према пацијентима у болницама у Србији, какву храну добијају породиље и тако даље.

Међутим, породиље и други пацијенти ће још мало да причекају „достојанствено и саосећајно опхођење“ пошто сад особље мора да се посвети трансродним пацијентима с деменцијом.

Наиме, испоставило се да особе које су промениле пол операцијом, или су се један део живота облачиле као особа супротног пола, и као такве доспеле у старачки дом, уколико касније постану дементне, може им се десити да буду збуњене у погледу свог биолошког пола и пола који су одабрале, тј. „рода“ (џендера).

У састављању смерница учествовала је и шездесетшестогодишња Џени Берџис која је 2017. променила пол операцијом (биолошки мушкарац који је операцијом добио женске спољашње полне органе, па тврди за себе да је сада жена). Џени је за Би-Би-Си изјавила да се трансродни пацијенти с деменцијом „једног дана могу пробудити и бити збуњени што су одевени на одређен начин.“

„Узмите пример трансродне жене – они (sic!) се веома лако могу збунити и узнемирити због тога што су у женској одећи. Могу се забринути због тога што им недостају одређени делови њихове анатомије.“

Мислим да ово потврђује све оно што изјављују научници који су и даље верни науци, логици и здравом разуму, а не идеологији, и који упозоравају на погубан утицај трансродне идеологије (видети нпр. књиге Рајана Т. Андерсона и Ебигејл Шрир).

Због тога је неопходно да медицинско особље буде обучено и способно да помогне овим сиротим старцима да преброде ове тешке тренутке. Заиста, без имало ироније, слажем се да су то веома тешки тренуци. Замислите да сте стари, да су вам сећања махом изгубљена у магли времена, старости и сенилности, а онда, када се неки зрачак светла коначно пробије кроз ту маглу, схватите да то што видите у огледалу заправо – нисте ви. Замислите те дементне старце и старице и њихову запрепашћеност кад им се неко обрати као особи другог пола од оног у ком су рођени јер чак и кад успомене бледе и магла сећања постаје све гушћа, њихов полни идентитет – њихова мушкост или женственост – остаје један од малобројних делова стварности којих се њихова свест грчевито држи до самог краја.

Замислите „трансродну жену“ – тј. биолошког мушкарца, који у једном тренутку долази себи и једино чега се сећа јесте да је рођен као мушко и увиђа да му недостаје полни орган.

Замислите „трансродног мушкарца“ – тј. биолошку жену како у ретким тренуцима луцидности увиђа да је обучена у мушку одећу и како је због тога обузимају паничан страх и збуњеност. Шта је ово на мени? Зашто сам овако обучена?

Како је то лепо приметио Џонатан ван Марен: „О овоме професионалци говоре мирно и ноншалантно, као да то не указује на лудило трансродне идеологије. Трансродни покрет тврди да људи могу пркосити природи и бирати своју стварност. Они који се брину о старима припремају се за трауму која ће се тим старцима десити када идеологија избледи и само стварност остане, а с њом и збуњени стари људи који се питају шта им се то десило.“

Да, када идеологија избледи и остане само стварност, ове сироте особе враћају се на „фабричка подешавања“, тј. на стање у ком су рођени, како их је створила природа или Бог, како год хоћете, што само показује колико нам је биолошки пол важан за наш идентитет и колико су несагледиве последице поигравања с променом пола, с „родовима“ и џендерима.

Извор:
ИФН