Ава Јустин: Беседа на Ивањдан

Данас славимо рођење „највећег између рођених од жена“, највећег човека после Пресвете Богородице. Данас, данас славимо рођење Зоре која је претходила Дану Христовог јављања у овоме свету. Данас славимо рођење Пустињака, детета и човека пустињака, детета које је објавило и показало свету Бога у телу. Он први, он најглавнији Сведок.

Његово рођење ограђено је чудима, чудесном силом Божјом. Чули сте данашње Свето Еванђеље, у коме се описује његово рођење.

Рођен од побожних и праведних родитеља, вели се у Светом Еванђељу, који „у свему живљаху по заповестима и уредбама Господњим“. Ето ко су родитељи Светога Јована Крститеља. Свети људи, а Свети су зато што „живе по заповестима и уредбама Господњим“. Његово рођење за њих је шта? Анђео вели: радост – „и теби ће бити радост“, вели Свети Архистратиг Гаврил Пророку Захарији, јављајући му ту вест да ће му се родити син у старим данима његовим. „И биће радост и весеље“… Каква радост, какво весеље, Свети Архистратиже!

Гле, одмах по рођењу Ирод тражи њега да убије када је побио Витлејемску децу и, не нашавши дете Јована, кога је мајка одвела у пустињу, сакрила у пештери; он шаље војнике у храм и они тамо убијају Светога Захарију, оца његовог. Нико ту радост видео није од тог малог детета, коју обећа Архистратиг. А мајка, јадна мајка, у пештери умрла и оставила дете мало од годину и нешто више самог га оставила. Ко је бринуо о њему, јер је он остао у пустињи као дете, док се у тридесетој години својој није јавио, по Еванђељу Божјем, као Проповедник Еванђеља, као Претеча Христов. Ко је њега у пустињи одгајио, ко? – Анђели. Бог и Анђели, ето његових васпитача, ето његових одгајитеља. А радост, где је радост за његове родитеље? Радост је на небу, Вечна радост. Каква част за Светог Захарију и за његову супругу Јелисавету, када је њихов син, „највећи између рођених од жена“, када је угледала сина крај (престола Божјег у ономе свету), вечноме и бесмртноме свету.

Да, Еванђеље говори о радости, вечној радости, о весељу, о вечноме весељу. Земаљске радости су пролазне, земаљска весеља сва пролазна али има радости вечних. Ето, ту велику радост објавио је Свети Архистратиг Гаврил праведноме и побожноме Захарији, када му је донео вест од Господа да ће његова жена родити сина, коме он треба да надене име Јован. И чули сте све што се збило око његовог рођења. Сви се у чуду питају: „шта ће бити од овог детета“? Отац онемио када му је Анђео јавио вест да ће му се родити син. Како, ја сам стар човек, по чему ћу ја познати да је то истина што ти мени говориш? „Онемићеш“ вели му Свети Архистратиг. Зашто ниси веровао речи коју ти доносим од Бога? „Онемићеш и нећеш проговорити док се то не збуде“ што ти ја говорим. ,Ја сам Гаврил што стоји пред Богом“. И Захарија је одмах онемио.

Кад се дете родило, после осам дана њему је требало наденути име. Кад су хтели пријатељи да му даду име оца његовог Захарије, Света Јелисавета се противи томе и даје му име Јован, по откривењу Духа Светога. Тада дају таблицу, дашчицу Светоме Захарији, да напише како му је име, и он написа – „име му је Јован“. А шта значи име Јован? Име Јован значи: благодат, благодат. Сав је пун блага небеских, то значи име Јован: милост од Бога, највећа милост. И тада, тек тада је проговорио Свети Захарија, испунио се Духа Светога и пророкује свом детенцету да је он Пророк Највишега и да је послан у овај свет да приправи пут Господу. Пут кроз какав свет? – Кроз пустињу овога света.

Шта је Претеча био у овоме свету? Он није хтео да има ништа у овоме свету, није хтео никакво благо овога света, никакво богатство овога света. Шта говорим! Он није имао ни крова над главом, ни хлеба није јео, хранио се дивљим медом, имао само једну кожну хаљину на себи од камиље длаке. То је све. Све имање његово. И он то као да није осећао. Он је гледао кроз себе и видео пустињу, свуда пустињу. Живео је у пустињи, али кад је људе гледао видео је до краја земље једну бескрајну пешчану пустињу. Јер овај свет је претворен од раја у једну страшну пустињу смрти, у пустињу греха. Јер шта грех ради? Грех сеје смрт, а смрт уништава све! И очи Светог Јована Претече широм овога света виде само пустињу, у људима греси а душе опустошене, душе пуне смрти, душе пуне зле силе.

Има ли спаса? Како спасти свет од тих страшних пустиња, безбројних пустиња? Сам човек пустиња, а сви људи – ето безброј пустиња у овоме свету. Шта остаје човеку, Шта? Шта Свети Претеча види у овоме свету? Ништа осим греха, ништа осим смрти. Творац њихов ђаво. Спасење само Бог, само Бог. Претеча сам осећао се немоћан да те пустиње претвори у рај, осећао се немоћан да људе спасе од греха. И кад су почели к њему долазити људи учени и питати га: „Зар ниси ти Христос“, због светог живота његовог, он је одговорао: Ја, ја нисам достојан да одрешим ремена на обући Његовој“. Он је несравњено „већи од мене“. Он је Бог, ја сам човек, „Он ће вас крстити Духом Светим и огњем“. Духом Светим и огњем – да спржи, спали све грехе и оживи пустиње људске и душе људске претвори у рај. Ето, ко је потребан свету!

Човек, никад човек не може помоћи људима, човек не може уништити грех, не може уништити смрт, човек не може уништити ђавола. Какав Претеча, какав Пророк?! Шта је говорио народу у пустињи? Само једну реч: „Покајте се јер се приближи Царство Божје“. Покајте се јер се приближи Царство Небеско… Шта могу да вам кажем, људи? Шта је у мени и у вама, шта је у овоме свету? – Грех до греха. Смрт до смрти. А нас од тога може спасти само Бог. И ето, ја сам дошао испред Њега, на шест месеци испред Његовог рођења, испред Његове појаве у овоме свету, да Му представим свет да му кажем ко смо ми. Ето ко смо, Господе! Грешници, грешници… Само грешници и робље смрти, Вечно робље смрти. Само Ти – Ти Бог, можеш нас спасти од греха и од смрти.

И заиста, живот Светога Претече у овоме свету био је у томе да иде испред Господа, да буде Његов Претеча, Претеча Богу Који се јавио у телу, Претеча Његовог Светог Еванђеља, Претеча Његове Цркве, Претеча свих Његових Апостола – како се Он назива у данашњим молитвама: „васељенски Апостол“. Претеча и свих Мученика; да, Мученика, јер је пострадао од Ирода, убијен. А шта је његов живот био до једно непрекидно мучеништво од колевке до гроба; пустиња, песак, страшна визија грехова људских, смрти људских, ту, ту радости није било за њега. Веле да се никад насмејао није. Није ни чудо. Исто тако пишу и очевици Господа Христа да се Господ Христос никада смејао није у овоме свету. Како да се смеје Бог, Који види људе заробљене смрћу са свих страна? Како да се смеје Претеча коме је Бог отворио очи душе да сагледа све грехе људске, све грехе рода људског? Не. Морао је побећи сваки осмех са лица великог Пустињака Божјег, Светог Јована Крститеља.

И он припрема душе људске за долазак Спаситеља света, припрема их – како? Покајањем, покајањем! То је једина врлина која приводи Богу, и онда и данас. Погледајте данас у себе и у свет око себе: гле, какви вихори греха, какве олује греха, безакоње, ужаси, страхоте! Шта ти остаје, брате? Да се кајеш, да се кајеш за себе и за браћу око себе, за људе око себе. Пуно је и много је оних који неће да се кају, који не виде грехе своје, који не виде злочине своје, а ти као хришћанин, ти се кај за њега и моли се у себи за њега: Господе покај га! Покај браћу око мене, а покај прво мене самог! Научи ме да се борим против греха и да савладам сваки грех у себи. Јер шта хоће покајање, ради чега је покајање у овоме свету? Да убије грех што је у теби и у мени, да убије грех у свету. То је била главна проповед и главно Еванђеље Светога Јована Крститеља – покајање. А и Господ Христос почео је од покајања. Он је прихватио ту лозинку спасења, Он је проповед своју почео: „Покајте се, приближи се Царство Небеско“, да би показао да је Свети Јован Његов Пророк и Претеча; да исто Еванђеље почиње Јован, а извршује га Сам Господ Христос, Сам Бог.

Шта је важило за стари свет кад се Господ јавио у овоме свету, то важи за свако време, то важи и за нас данас. Господ је дошао у овај свет да свет спасе од греха. Зато је слао испред себе безбројне Пророке, слао Апостоле, и шаље непрекидно Светитеље велике кроз род људски, да нас људе спасавају од греха, спасавају од смрти, осигуравају нам Живот Вечни, живот бесмртни. Зато је Господ, браћо, основао Цркву и дао нам у њој не само све небеске дарове, дао нам у њој Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечно Добро. И још нешто више од тога: дао нам Вечне и Бесмртне људе, Свете људе, Светитеље; људе који су победили смрт, људе који су победили грех, људе који су победили све ђаволе овога света и онога света.

Какво је богатство Господ дао свету кроз сваког Светитеља? Ето, такво богатство је објавио и најавио кроз првог Апостола Свог – Светог Јована Крститеља; кроз првог Мученика Свог – Светог Јована Крститеља; кроз првог Еванђелисту Свог – Светог Јована Крститеља. И сви други Светитељи Божји, све су то оличене победе над грехом. Прво над грехом, а иза греха над смрћу, а иза греха и смрти – победе над ђаволом. Ето, то је сваки Светитељ: победио сваки од њих том силом Христовом: Вечном Правдом Божјом победио све неправде овога света; Вечном Истином Христовом победио све лажи овога света. Нема лажи, нема неистине коју ти као хришћанин не можеш да одбациш од себе, ако си прави хришћанин. Јер Господ Христос и јесте Истина, Вечна Истина, сва Истина свих светова. Све што је у овоме свету, ако није од Христа и са Христом – лаж је, обмана је, превара је. Само Његова Истина јесте Вечна Истина, бесмртна Истина; никаква смрт је не може уништити, никакви људи је не могу уништити, никакви христоборци, ни црквоборци.

И данас и јуче и сутра, и пре толико векова и после толико векова, прогониће Истину Христову људи у овоме свету. Ђаво неће Бога, то је јасно; ђаво клевеће на Бога, то је разумљиво; ђаво се бори против Бога, сасвим појмљиво. Људи који воле лаж и људи који проповедају обману, људи који сматрају да Христос није Бог, ти људи свим силама својим устају на Христа и гоне Га, непрекидно гоне, кроз векове гоне, али сви они падају као немоћне и слабе паучине. Господ Христос остаје, Његова Вечна Истина остаје, његови вечни Светитељи остају, помажу, исцељују; остају у овоме свету као Вечни Победници греха и смрти.

Ето, синоћ ми смо дочекали Свете Мошти другога великог Јована, Светог Јована Златоуста, другог великог пустињака. Страшне непријатеље он је имао у животу док је био Патријарх Цариградски. Царица устала на њега, великаши, а он, он анђео Истине Христове, архистратиг Вечне Истине Христове, неустрашив: „Царице, Истина Христова за мене је све, испред свих, испред тебе“. Гоњен, прогоњен, умро у изгнанству… А гле, Господ сачувао његово тело нетрулежним, Свете Мошти његове, толико је био он свет. И ето делић светих мошти његових ми смо добили синоћ. Послала нам браћа православна са острва Патмос из Грчке, да и ми имамо велику светињу: да нас он, велики бранитељ, велики Апостол, велики Еванђелист Христове Вечне Истине учи, поучава и брани од злих сила, од злих учења, од обмана и лажи и превара и бајки. Јер овај свет пати од безброј лажних учења, а он – Еванђелист Вечног Еванђеља, Исповедник јединог Истинитог Бога у свима световима, Господа Христа. Ето, његове Свете Мошти су ту међу нама, дошле су у Српску земљу, сведочанство и сведок – чега? Победе Христове над смрћу, победе Христове над трулежношћу тела, победе Христове над грехом и над сваким ђаволом! Такав јунак, такав свејунак, такав непобедиви победник дошао је у нашу малу обитељ, да буде сведок својим Светим Моштима – Вечног Еванђеља Христовог, да буде сведок Њега – Јединог Истинитог Бога.

И ми данас славећи Светога Јована Претечу, захваљујемо Господу што нас је удостојио да на велики дан можемо захвалити и за тако велики дар, што нам је подарио делић Светих Мошти Светога Златоуста. Златоуст – то је најречитији Благовесник Христове науке у свима временима. Златоуст је, уствари, свети Еванђелист, Златоуст је уствари Свети Апостол, Златоуст је и Мученик и Исповедник, Златоуст заиста незамењиви Васпитач рода људског. На њему се највише васпитавао и наш Свети Сава, и први храм који је подигао, поред храма Светој Богородици, био је храм Светом Јовану Златоусту. Каже се да је Свети Сава духовно израстао из њега, и живео њиме, и васпитавао се њиме, и постао духовни Вођ и највећи Светитељ Српскога рода.

Данас, на дан рођења Светога Претече нека би Благи Господ молитвама Светог Претече, његових родитеља и Светог Јована Златоуста, отворио пут покајања сваком српском срцу, отворио пут покајања сваком људском бићу широм овога света: да се све покаје пред Христовом Истином, да се све одрекне лажних богова и поклони Једином Истинитом Богу – Господу Христу; да се све поклони Његовим непобедивим Светитељима, на чијем челу стоји Пресвета Богомајка са славним, највећим између рођених од жена, Јованом Крститељем, и у њиховој близини, највећој близини њиховој, Светим Јованом Златоустом.

Ето, њих призивамо, њима све поверавамо, нека нас они воде и руководе кроз наше пустиње, кроз европске пустиње, кроз нове модерне пустиње које стварају универзитети, науке, фабрике, авиони, технике, културе, цивилизација. Пустиње… само пустиње стварају духовне… Зар није пуста душа у којој нема Бога, зар није пуста душа у којој нема вере у Христа, зар није пустиња душа у којој нема љубави еванђелске, добра еванђелског, блага еванђелског; зар није пустиња душа човекова која се не моли Богу? О, кад би само могли погледати како је у души и сагледати шта је у њој! Сваки би се ужаснуо, сваки би просто побегао од страшнога призора у таквој души. Јер, шта може бити у таквој души која не зна за Бога, која нема Бога, шта? – греси, само греси, непокајани, а сваки грех то је смрад пред Богом, веле Свети Оци. Сваки грех је смрад пред Богом. А греси непокајани, греси неисповеђени, греси који испуњују душу која нема Бога и неће Бога, каквом чине ту душу, шта је у њој, шта је од ње?

Нека Благи Господ, молитвама великих Светитеља Својих, отвори очи душама људским да прогледају и истину угледају, да се пробуде. „Ноћ прође и дан се приближи“, а зора тог дана – то је Свети Јован Крститељ. Ноћ којом царују грех и смрт прође, дан се Христов јавља, дан Васкрслог Господа Христа, Који побеђује смрт у свакој души у целоме свету и осигурава Живот Вечни свакоме човеку хришћанину који верује у Њега.

Ми православни хришћани живимо у огромном мору милости Божјих, у рају милости Божјих. Безбројни Светитељи Христови стално су око нас. Сваки дан их Црква слави и прославља, а то су наши Учитељи, наши Вођи кроз овај свет, кроз овај живот. Данас, Свети Претеча владао је данашњим даном и данашњом ноћи, а он нам је дат од Господа да нас води кроз овај дан без греха и кроз ову ноћ без греха. Сутра, Света Великомученице и Преподобномученица Февронија, која је такође пострадала за Господа Христа. Нови Апостол, нови Исповедник, нови Помоћник наш који побеђује грех за нас и смрт побеђује за све нас. И тако сваки дан, браћо, из дана у дан нас воде и руководе Светитељи Божји. И ми православни хришћани зато се сваки дан молимо Богу да нас они руководе кроз овај свет, јер је сигурно да ћемо, вођени и руковођени њима, одбацити од себе сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола и вођени њима стићи у Небеско Царство, да заједно са њима славимо Чудесног и Незаменљивог Бога нашег, Господа Христа, Коме нека је част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.

Ава Јустин (Поповић)
Беседа 1. на Рођење Св. Јована Крститеља
1965. године у манастиру Ћелије