ЦИНС: Спорна изградња мале хидроелектране на обронцима Копаоника

Није изузетак да МХЕ у Србији немају неопходне услове заштите природе, показује истраживање БИРН-а

Градња мини хидроелектране Тошовићи код Рашке отпочела је иако инвеститор није добио потребне услове заштите природе, открива ЦИНС. Без ових услова грађевинска дозвола није смела да буде издата па се ова мала хидроелектрана гради незаконито, сматра Љубица Вукчевић из еколошке невладине организације РЕРИ.

Првог маја Раде Павловић упутио се у родно село Ковачи, у близини Рашке како би тамо са породицом провео празнике.

Отишли су до обале мале, брзе, планинске реке Планска где се налази земља у власништву његовог оца. Пре овог обиласка на том месту није био годинама, а како је за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) испричао, узнемирило га је оно што је тамо затекао.

„Видео сам свеже трагове на путу и обележје од геометра. Знао сам да ће ту дефинитивно да се гради мини хидроелектрана без обзира што су инвеститори пустили причу у селу како су одустали од градње“, каже Павловић.

Касније тог месеца на Планској реци, поред парцеле Павловићевог оца, никло је градилиште мини хидроелектране (МХЕ) Тошовићи. Инвеститор ове МХЕ је фирма Мечкари у власништву Милинка Милојевића.

Кроз приватне ливаде и шумарке точкови механизације и аутомобила формирали су земљани пут до градилишта, а предвиђено је да део реке који туда протиче буде стављен у цеви. Једна од парцела на том месту припада Павловићевој породици, а он каже да их инвеститор није питао за сагласност да прође кроз њихову својину:

„Они су довели багер, механизацију, мешалице, почели су да копају, почели су да праве водозахват, преградили су реку. Кренуло је једно тотално уништење природе“.

Иако је за градњу ове МХЕ Општина Рашка издала грађевинску дозволу у октобру 2018. године, ЦИНС открива да инвеститор за то није прикупио сву неопходну документацију.

Милојевић нема такозване услове заштите природе Завода за заштиту природе Србије, неопходне за изградњу МХЕ. На основу њих инвеститори од општине, на чијој територији желе да граде, траже локацијске услове, а потом и грађевинску дозволу.

Како су за ЦИНС потврдили из Завода за заштиту природе, МХЕ Тошовићи не поседује услове заштите природе.

Адвокатица Љубица Вукчевић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) каже да је у овом случају прекршен закон с обзиром да су услови заштите природе неопходни.

„Морају постојати, морају се појављивати у документацији, морају бити видљиви да ли у локацијским (условима, прим. нов), да ли у грађевинској дозволи. Тако да, суштински, када не постоје услови заштите природе, то је незаконитост у самом поступку издавања локацијских услова, а затим и грађевинске дозволе“, каже Вукчевић.

Шеф одсека за урбанизам општинске управе Рашка Бранко Костић, који је потписао грађевинску дозволу за градњу ове МХЕ, каже за ЦИНС да за то нису били потребни услови јер тај објекат није био позициониран у зони која је под било каквом заштитом.

„Предвиђена снага јој је 100 кw, што значи да спада у ред малих или микро хидроелектрана, јер по Закону о процени утицаја на животну средину предвиђена централа се не налази на листи пројеката за које је обавезна процена утицаја на животну средину (текст форматирао новинар)“, пише у Костићевом одговору на питања ЦИНС-а.

Ипак, Вукчевић каже да је ту реч о два различита питања јер је процена утицаја на животну средину засебан поступак у односу на услове заштите природе који су неопходни приликом изградње свих мини хидроелектрана.

Инвеститор Милинко Милојевић није желео да прича за ЦИНС.

Протести и контрапротест

Незадовољни мештани села организовали су до сада два протеста на којима су поручили да не желе мини хидроелектрану у свом селу. Новинари ЦИНС-а били су на последњем протесту, у суботу 19. јуна.

„Првенствено се бунимо зато што они уништавају природу са овим, уништавају реку. Они планирају да комплетну реку спроведу у цеви, умире сав живи свет у реци, суши се дрвеће око реке“, каже Раде Павловић.

Додаје да се уз реку налазе малињаци и пољопривредне парцеле мештана:

„Нестанком реке ти људи ће бити присиљени да се иселе са овог подручја јер неће имати чиме да заливају малињаке, а некима је то једини извор прихода“.

За време првог протеста, 30. маја, одржан је и контрапротест. Како је тада извештавао Н1, међу онима који се залажу за изградњу МХЕ био је син инвеститора МХЕ Тошовићи Стефан Милојевић, који је рекао да им држава не би дозволила да граде да то није дозвољено.

Један од окупљених против градње МХЕ Тошовићи (Фото: ЦИНС)

„Не би добили грађевинску дозволу за пројекат. Што се тиче папирологије, све је правно и ако буде неких проблема са мештанима решаваћемо на суду“, рекао је тада за Н1 Стефан Милојевић.

Ово није једина МХЕ у власништву фирме Мечкари, односно Милинка Милојевића. Он у општини Рашка, на Гобељској реци, већ поседује МХЕ Клупци, о којој је ЦИНС већ писао.

Ни ова мала хидроелектрана није имала услове заштите животне средине. Упркос томе што је изграђена без неопходне документације, она ради и држава од ње откупљује струју. Подсећамо, држава електричну енергију произведену из обновљивих извора енергије, у које спада и рад МХЕ, откупљује по вишим ценама не би ли подстакла улагања у тај посао. Од 2013. до краја 2020. године МХЕ Клупци продали су држави струју вредну 19,8 милиона динара.

Графикон: ЦИНС

Упркос томе што МХЕ Клупци нису имали услове заштите природе приликом градње, Завод за заштиту природе 2019. године издао им је услове заштите природе за израду Урбанистичког пројекта за реконструкцију и изградњу. Реч је о реконструкцији водозахвата, изградње новог цевовода и нове машинске зграде те МХЕ. Завод је потом издао и позитивно мишљење поводом ових услова.

Није изузетак да МХЕ у Србији немају неопходне услове заштите природе, показује истраживање БИРН-а. Наиме, од 116 малих хидроелектрана које су биле повлашћени произвођачи струје у 2019. години најмање 24 изграђено је без услова заштите природе.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ