Макишко поље: Сеча дрвећа, исушивање, насипање песком, све због метроа

Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“ планира уређење каналске мреже на Макишком пољу, као припрему за изградњу почетне станице метроа са окретницом. показују подаци објављени на Порталу јавних набавки. Уређење канала подразумева и сечу дрвећа, насипање песка, као и исушивање мочварног подручја.

„Пројектанти задужени за израду Идејног решења изградње депоа метроа изнели су предлог решења који предвиђа изградњу депоа на површини од 72 хектара„, пише у спецификацији.

Саставни део пројекта изградње депоа је наношење 1,7 милиона кубика материјала, укључујући и 400.000 кубика песка.

Планира се и изградња два колектора за прикупљање атмосферских вода које би требало да се испуштају у Главни канал.

Ови колектори су део хидротехничког решења и представљају само део система за одвођење атмосферске и површинске воде и не могу функционисати самостално, истиче се у спецификацији.

„У време великих падавина све бујичне воде завршавају у овом најнижем делу алувијона и плаве подручје„.

Додаје се да слаба водопропусност прашинастих седимената утиче да је већи део годиен локација буде замочварена и повремено плављена до 74 метара надморске висине.

Због тога, наводе, изградња станице метроа и самог метроа захтева да хидромелирациони систем (систем за одводњавање сувишне воде) „Велики Макиш“ ради пуним капацитетом, односно барем део који спроводи воду са простора предвиђеног за градњу.

Довођење каналске мреже у пун капацитет подразумева уклањање биљне вегетације и земљане радове, појашњава се у спецификацији.

„Први радови ће се изводити на простору градње станице метроа, почеће се са просецањем приступних путева уз канале и биолошким радовима ручним сечењем шибља и стабала са вађењем пањева„, пише у документацији.

Божовић: Штетно је исушивати подручје због метроа

Дренирање површинског дела може да буде корисно уколико је у функцији дренирања самих мочварних делова и чувања површине одакле се и прихрањује вода у извориште, објашњава дипломирани инжењер геологије Бранислав Божовић из Националне еколошке асоцијације.

Међутим, штетно је уколико се простор исушује да би се уређивало и припремало за нешто што је изван функције водоизворишта, објашњава.

Сматра да би то морало да буде одрађено, али по одговарјућим пројектима. На овај начин, доћи ће и до загађивања водоизворишта.

Хоће ли онда Београд остати без чисте воде?

Божовић каже – очување воде је са тренутним плановима немогуће, али ће то бити решено мењање категоризације воде.

„Ми смо склони мењању категорије воде и квалитета воде, како нам одговара. Сада су све воде које су биле треће катеогорије, које су биле неупотребљиве, пребачене су у другу категорију или кажу – може се користити и трећа категорија за пиће, техничку воду. До сада је могла само друга категорија да се користи, и то са пречишћавањем.“

Ви не видите како се креће загађење током година, каже Божовић.

„У екологији постоји реченица: у екологији и у заштити животне средине не постоји смртносна доза, то је тровање, него постоји дозирана смрт.“

Због тога ни загађење због урбанизације Макишког поља нећемо осетити одмах.

„Они кажу – неће доћи загађење ако направимо депо тамо и метор. Неће одмах, неће за три године, пет година, али ће људи већ тада пити воду која је загађена и коју ви лепо дозирате и допуњавате.“

Извор:
НОВА ЕКОНОМИЈА