О ЈЕДНОЈ НЕЧАСНОЈ РЕВИЗИЈИ ИСТОРИЈЕ: Саопштење Одељења историјских наука САНУ о ревизији историје

Одељење историјских наука САНУ доставило је допис Извршном одбору САНУ у вези са покушајима систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском рату. Одељење је замолило Извршни одбор САНУ за мишљење и подршку за објаву текста широј јавности:

„О ЈЕДНОЈ НЕЧАСНОЈ РЕВИЗИЈИ ИСТОРИЈЕ“

У последње време сведоци смо једне нечасне појаве у српској историографији, усмерене на посебну врсту ревизије историје и покушаје систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском, али и у Србији у Првом светском рату. Све до недавно, такав однос према пострадалом становништву у НДХ (Србима, Јеврејима и Ромима) имали смо прилике да видимо у многим случајевима у Хрватској, где је његов најпознатији зачетник и тумач био Фрањо Туђман.

Последњих неколико година, оспоравањем и умањивањем броја јасеновачких и других жртава усташких злочинаца почели су се бавити и поједини историчари из Србије. Важно је, због чега то треба и нагласити, да се у пословима управо такве ревизије, којом се наноси увреда усташким страдалницима, као ‘кровна установаʼ истакао Музеј жртава геноцида. Непосредан повод што се Одељење историјских наука САНУ оглашава о овом проблему је тај што је новоименовани директор Музеја, чак и пре именовања, најавио да ће наставити неморални посао којим су се бавили његов претходник на тој дужности и председник Управног одбора те установе. Најпре осудивши усташке злочине, истакао је да је ʻнаша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичкаʼ, те да тај логор, чији је број жргава проценио на 122-130 хиљада, ‘користимо за препуцавањаʼ и ʻсви заједно манипулишемо жртвамаʼ. Наведена изјава у духу је већ познатих његових ставова, укључујући историографски неутемељену одбрану Јосипа Броза од неразјашњеног односа који је имао према Јасеновцу, као и тврдње да ʻмладима (али очито и онима мање младим) данас треба једно озбиљно ресетовање колективног сећањаʼ, будући да су га последњих ʻтридесет мучних шовенских година замаглили и мистификовали управо националистички историчари обеју страна. Уз благослов политичке врхушке, наравноʼ.

Одељење историјских наука мора отуд да постави питање Министарству културе Србије да ли је упознато с тим да је на чело Музеја жртава геноцида поставило неквалификованог човека, који се научно никад није бавио проблемом геноцида, али је спреман да се служи нечасном ревизијом националне историје, да смишљено пребројава и смањују жртве почињеног геноцида?

Када би покушаји преиспитивања броја жртава и њиховог смањивања били засновани на поузданим изворним подацима, нико не би имао разлога да се супротставља таквим намерама. Међутим, нови поуздани историјски извори нису представљени, док се постојећи, иако прворазредни, занемарују како би се разним импровизацијама број жртава умањио. Одељење историјских наука САНУ далеко је од сваке помисли да на било који начин повећава број жртава, сматрајући да је то ненаучно и неморално, исто као и свако неосновано умањивање.

С пуно разлога, Одељење очекује да се Министарство културе огласи јасним одговором из којег ће се сазнати да ли се, када је поставило новог директора Музеја жртава геноцида, сагласило с његовим ставом? Такође, да ли је таква ревизија српске историје, која се подудара с политиком Фрање Туђмана, и званична политика Србије? Ако је тако, питамо се куда иде и докле ће стићи наша историографија.“

Извршни одбор САНУ подржава став Одељења историјских наука САНУ о потреби да се реагује на покушаје ревизије историје и слаже се да текст реаговања Одељења треба учинити јавним.

Извор:
ИСКРА