Оптужба: Хаг ради за САД и Израел. Трибунал: Без коментара

Представници судских већа и тужилаштва Хашког трибунала одбили су у среду да коментаришу писмо у којем је дански судија Фредерик Хархоф критиковао председника суда Теодора Мерона због политички мотивисаног утицаја на колеге.

У писму пријатељима, које је неко од њих доставио данској штампи, судија Хархоф сугерисао је да је судија Мерон, за рачун САД и Израела, подвргао притиску судије Трибунала да хрватског генерала Анту Готовину, српског генерала Момчила Перишића и бившег шефа Службе државне безбедности Србије Јовицу Станишића ослободе кривице за злочине у Хрватској и БиХ. Пре него што је постао амерички држављанин, судија Мерон био је амбасадор Израела у УН.

Портпаролка суда Магдалена Спалинска рекла је само, на редовној конференцији за штампу, да је одлучено да се „ни један аспект“ приче настале Хархофовим писмом не коментарише. Исти став пренео је и представник главног тужиоца Александар Контић.

Извештачи из Трибунала поставили су неуобичајено бројна питања, меду којима је било и: “На који начин ће суд поново успоставити свој кредибилитет“, али је одговор био исти: „Без коментара“.

На питање да ли у Трибуналу постоји тело у којем би судије, између себе, могле да изразе незадовољство или разматрају сопствени рад, Спалинска је одговорила да су „судије све време у конкатку“, међусобно и „са председником“ суда.

А Шешељ?

Упитана постоји ли правило којим се регулише „јавно изражено незадовољство“ судије, представница суда одговорила је негативно. Спалинска је изјавила и да писмо судије Хархофа неће утицати на изрицање пресуде лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу, заказано за 30. октобар. Судија Хархоф је у процесу Шешељу члан расправног већа. Спалинска је одбила да „спекулише“ шта би се догодило са пресудом Шешељу, уколико би судија Хархоф поднео оставку.

Новинари су портпаролку суда питали и о америчкој дипломатској депеши из 2003. године, објављена на Викиликсу, у којој се судија Мерон назива „најеминентнијом подржаваоцем напора владе САД у Трибуналу“. У депеши су цитиране и речи којим је Мерон захтевао да званични Вашингтон спречи реизбор тадашње главне тужитељке Карле Дел Понте.

Ћуте, на бога не мисле

На примедбу новинара да одбијање Трибунала да коментарише Хархофово писмо није у складу са стандардима одговорности и прегледности које суд заступа у свом раду, Спалинска је узвратила да је то мишљење новинара које она не може коментарисати. Дакле – зид ћутања. Ћуте, на бога не мисле, мада је то мало модификована изрека: Лаже, на бога не мисли. Тако да ви то “ћуте“, слободно читајте као “лажу“…

Упитан да ли тужилаштво разматра покретање поступка за ревизију пресуда Готовини и Перишићу, представник главног тужиоца Александар Контић изјавио је да та могућност постоји и да је тужилац разматра, али да то није „само по себи“ повезано са писмом судије Хархофа.

Прецизирао је да тужилаштво има годину дана од изрицање правоснажне пресуде да покрене поступак, ако има нове доказе. Контић је подсетио да је тужилац Брамерц „јавно изразио незадовољство“ тим пресудама и првостепеном пресудом Станишићу.

За Милошевића може истрага, за Мерона не

Питање је гласило да ли Трибунал планира да покрене истрагу о Мероновим разговорима са дипломатама САД, као што је учинио када је Викиликс раније објавио депешу из које је произлазило да је бивши управник судског притвора Тимоти Мекфаден америчке дипломате обавештавао о здравственом стању Слободана Милошевића. Спалинска је одговорила да „нема планова“ за такву истрагу.

БЕТА / ВЕСТИ