Херојство које никада не сме бити заборављено — 22 године од завршетка битке на Кошарама

Навршава се 22 године од завршетка битке на Кошарама, где су припадници Војске Југославије током 67 паклених дана и ноћи бранили и одбранили границу земље

Битка на Кошарама вођена је од 9. априла на граничном прелазу Раса Кошаре, на граници СР Југославије и Албаније, када су терористи тзв. ОВК напали припаднике Војске Југославије са циљем копнене инвазије.

План НАТО стратега и терористичке ОВК је био да се изненадним нападом поразе јединице ВЈ на пограничном прелазу Кошаре како би се омогућио улазак припадника тзв. ОВК и Албанске војске на Косово и Метохију.

Део државне границе око карауле Кошаре чине планински врхови Проклетија од преко 2.000 метара висине, у то доба и даље прекривени снегом. Управо та неприступачност и мали број војника који је обезбеђивао границу, непријатељу су давали наду да ће лако остварити своје планове.

Међутим, планови НАТО стратега су осујећени. У првом налету, тек нешто више од 100 припадника 53. граничног батаљона су се током два дана борби натчовечанском снагом супротставили десетоструко јачем непријатељу. Главнину граничних јединица на Кошарама пре битке чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су имали углавном 19-20 година.

„Нема назад, иза је Србија“

Масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Кошаре почела је 9. априла 1999. године у 3 часа, на православни Велики петак. Ватру је отворила регуларна војска Албаније, која је из топова, хаубица и минобацача тукла по пограничним положајима Војске Југославије, пружајући тако подршку припадницима тзв. ОВК.

Битка је трајала до јутра следећег дана. Уз помоћ артиљерије, терористи су заузели Маја Главу, и наставили гранатирање карауле Кошаре. Војска Југославије је поподне морала да напусти караулу. Око 19 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу, а велике телевизијске екипе (амерички Си-Ен-Ен и британски Би-Би-Си) су то одмах забележиле и послале слику у свет.

Припадници ВЈ су се повукли према другој линији одбране изнад карауле. Те позиције су биле лакше за одбрану. Током следећег дана стигла су појачања за Војску Југославије у људству и у артиљеријском оруђу. Припадници тзв. ОВК су током следеће ноћи уз помоћ албанске артиљерије напале позиције ВЈ на врху Опљаз, покушавајући да сломе отпор наших војника, међутим, сви напади су одбијени уз велике губитке на страни нападача.

Следећих дана тзв. ОВК је покушавала да сломи отпор друге одбрамбене линије ВЈ али ни ти напади нису имали успеха.

Албанска артиљерија наставила је да бомбардује позиције ВЈ са Маја Главе и Расе Кошаре. Команда ВЈ је одлучила да изведе изненадни контранапад. На дан 14. априла војници ВЈ кренули су у напад на Маја Главу. Растојање између два противничка рова није било веће од 50 метара. ВЈ није успела да у потпуности заузме Маја Главу, али је прекинула албанско артиљеријско деловање са тог врха.

Током априла на Расе Кошаресу није било никаквих промена на линијама фронта и обе стране су трпеле значајне губитке, војници ВЈ због артиљеријског деловања, а Албанци због неуспелих јуриша покушавајући да сломе одбрамбену линију ВЈ.

Почетком маја, припадници Војске Југославије су извели контранапад на позиције тзв. ОВК на Раса Кошаре како би зауставила артиљеријско деловање. Следила је крвава битка са великим губицима са обе стране али је Раса Кошаре и даље био у рукама тзв. ОВК.

На дан 10. маја, команда ВЈ је послала два тенка Т-55 да помогну офанзиву на Раса Кошаре. Када су тенкови, који су прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успели да заузму око 100 метара територије, терористима је у помоћ прискочила НАТО авијација, која је касетним бомбама засула положаје ВЈ, убивши осам војника и једнога официра а ранивши преко 40. То је омогућило снагама тзв. ОВК да одбију снаге ВЈ са те позиције на почетну.

Средином маја водиле су се битке на врху Мрчај који је заузет од стране ВЈ, а тзв. ОВК је претрпела велике губитке. Заузевши тај положај, ВЈ је добила тактичку предност на терену за координацију артиљеријске ватре и задржавање нападача ван линија одбране.

На мртвој стражи

Битка на Кошарама је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама Кфора повукла са тог положаја. У одбрани домовине на Кошарама живот је изгубило је 108 припадника ВЈ (18 официра и подофицира, 50 војника на редовном служењу војног рока,13 резервиста, 24 добровољца). Међу погинулима је и руски добровољац Булах Глебович.

Извор:
СРПСКА РАМОНДА