Ако буде рудника литијума следи нам анекумена – простор где нема људског живота

Научно-информативни скуп у Kоштунићима о рудницима литијума у организацији удружења „Сувоборска греда“

• Од марта одобрено извођење геолошких истраживања метала Бора и Литијума на подручју Прањана. На територије Србији истраживања се врше на око 30 локалитета, које је подједнако битно одбранити, како се читава Србија не би претворила у пустош.
• Др Душко Брковић, еколог: Чињеница да ово истраживање оставља за собом тоне сумпорне киселине, тоне натријум-хидроксида, а при томе троши енормне количине воде, у биолошком смислу, не може водити напретку. У низу ретроградних сукцесија, губимо биодиверзитет, губимо окружење у коме живимо и практично идемо ка комплетној девастацији.
• Др Живорад Чековић: загађења животне околине отпадним водама и одложеном јаловином, јер се користе огромне количине супморне киселине, а као отпадни материјали заостају киселе отпадне воде и одлаже се огромна количина јаловине, коју кише испирају а затим се те отпадне воде изливају у реке и друге водотокове
• Услед експлоатације руде загађења животне средине утицаће на расељавање становништва и девастацију читавих крајева.
• др Душан Станојевић, лекар: Власти нас убеђују да је боље живети на јаловини него на цветној ливади
• др Ратко Ристић: Само у првој фази експлоатације у Јадру би било уништено неповратно 533 хектара земљишта. Од тога 317 хектара обрадивих површина и преко 214 хектара високо вредних шума.
• Литијумске батерије и нису баш тако перспективан производ, Већ сада се праве врло ефикасне натријум-јонске батерије које су поузданије од литијумских. А натријума у природи има чак 1. 000 пута више и ти процеси издвајања натријума нису ни издалека тако опасни, као када је у питању литијум.
• Ћута пручује режиму у Србији: Ако не будете слушали закон и струку, слушаћете мотику! Имаћете устанак на сваком месту у Србији.

Пише: Јово Вукелић; Фотографије: Милица Вукелић

У Kоштунићима се у недељу, 6. јуна, окупило око 100-150 људи из Чачка, Београда, Тополе, Пожеге, Горњег Милановца , Рудника и околних села, као и других крајева Србије где су одобрена геолошка истраживања у циљу експлоатације литијума. Скуп је симболично заказан у пет до дванаест, како би се указало на ургентност решавања овог проблема, који може имати озбиљне еколошке и друштвене последице, а о коме су многи грађани Србије још увек недовољно обавештени.

Домаћин скупа био је др Душко Брковић, биолог, професор Агрономског факултета у Чачку и представник удружења “Сувоборска греда” које је и организовало овај скуп. Он је истакао да овај крај има велику и богату историју којом може да се поноси, а у данашње време и да се похвали развојем у складу са еколошким принципима и производњом здраве хране у једном чистом, природном окружењу.

Анекумена – простор где нема људског живота

“Прозивају нас да причамо неосноване ствари, међутим према званичним документима Србије, односно, Министарства рударства и енергетике од 1. марта 2021. године,издато је решење којим се одобрава привредном друштву Јадар Литијум д.о.о. из Београда могућност извођења геолошких истраживања Бора, Литијума и пратеће асоцијације елемената на подручју Прањана.

Истражни рок је 3 године, с тим да истражни рок почиње да тече од дана уручења овог решења. Управо, то је наш проблем данас.” – рекао је Брковић, подсећајући да смо и у прошлости имали сличне проблеме када је планиран полигон за тестирање муниције, али смо уз помоћ борбених људи успели успели да спречимо то и изразио наду да ће се такав сценарио и у овом случају поновити.

“Kао биолог и еколог, дуго година се бавим заштитом животне средине. Шта рећи о Рио Тинту и бројним ћеркама фирмама за које смо чули? А све што смо чули, нажалост, јако је негативно.Оно што видимо и што је тренд последњих дана је да врх државе и многе локалне самоуправе потписују различите споразуме са Рио Тинтом. Чињеница да нешто што за собом оставља тоне сумпорне киселине, тоне натријум-хидроксида, а при томе троши енормне количине воде, у биолошком смислу, не може водити напретку. Напротив,очекује се да у низу ретроградних сукцесија, губимо биодиверзитет, губимо окружење у коме живимо и практично идемо ка комплетној девастацији. Ми еколози то зовемо анекумена, простор где нема људског живота” – упозорио је Брковић, рекавши да уколико се овај проблем досели у наше крајеве, неће бити лако решити га ни за стотину година, те да зато не смемо дозволити да се овај простор претвори у јаловиште. Он је додао да се тренутно на територије Србији истраживања врше на око 30 локалитета, које је подједнако битно одбранити, како се читава Србија не би претворила у пустош.

Скупу су присуствовали и бројни људи из Добриње који се суочавају са истим проблемом, а којима се домаћин посебно захвалио на подршци, као и представницима општине Тополакоји су такође били присутни на овом догађају.

Живорад Чековић: за добијање 1 тоне литијум-карбоната потребно је 500 тона воде

Након домаћина, присутнима се обратио академик проф. др Живорад Чековић, светски признат хемичар у области органске и примењене хемије. Он је истакао да се највећи погони за производњу литијума тренутно налазе у Чилеу, Боливији, Аустралији и Аргентини, као и да за сада нису познати сви детаљи у вези са заштитом животне околине.

“Процес експлоатације литијума из руде веома је сложен, скуп и обухвата прво флотацију сирове руде, затим се концентрат тестира концентрованом сумпорном киселином на температури од око 250 степени целзијусових. За све ове процесе потребне су огромне количине воде, тако за добијање 1 тоне литијум-карбоната потребно је 500 тона воде” – објаснио је проф. др Чековић. Највећи проблем су  последице око загађења животне околине отпадним водама и одложеном јаловином, јер се користе огромне количине супморне киселине, а као отпадни материјали заостају киселе отпадне воде и одлаже се огромна количина јаловине, коју кише испирају а затим се те отпадне воде изливају у реке и друге водотокове. Он је такође истакао да ће последице по животну околину утицати и на расељавање становништва и девастацију читавих крајева.

“Против ваше воље нико не сме утицати на промену услова живота, нити на загађење животне средине. Чувајте природу јер од ње живите” – закључио је своје излагање проф. др Чековић.

Власти нас убеђују да је боље живети на јаловини него на цветној ливади

Присутнима се обратио и проф. др Душан Станојевић, лекар, бивши директор ГАK „Народни фронт”, пореклом из Прањана, који је подсетио на тешке историјиске тренутке које је народ на овим просторима преживео, па ипак, како је рекао, остаје без речи да опише невољу која се сад надвила над овим народом. Он је цтирао индијанску пословицу “Тек када последње дрво буде посечено, тек када последња река буде затрована, тек када последња риба буде упецана, тек тада ћеш схватити да новац не можеш појести.”

“Неко ће се сигурно обогатити ископавањем ове руде, али тај неко сигурно неће бити нико из долине Јадра и плодног Подриња, а ако неко и добије неки новац, мораће да га користи за лечење својих најближих. Ја немам проблем са бруто националним дохотком, ја имам проблем са поткупљивим и корумпираним министрима који вређају моју интелигенцију и који ме убеђују да је боље живети на јаловини него на цветној ливади” – рекао је проф. др Станојевић.

Литијум истражује организована банда предатора и себичњака која само јури за сопственим интересом

Проф. др Ратко Ристић, хидролог и еколог, декан Шумарског факултета у Београду и продекан Универзитета у Београду.

“Сваки човек треба да зна шта значи експлоатација литијума. Ефекти тих загађења нису локализовани. Ако буде реализације пројекта Јадар, па неће бити угрожена само Лозница, биће угрожено све низводно, низ Јадар, низ Дрину, низ Саву, до Београда и даље. Ви овде, ако будете имали ископавања, бити угрожен Чачак , Горњи Милановац, и последице ће бити несагледиве. Kо форсира ископавања литијума? Они за које се користи еуфемизам, лепа реч, “западни пријатељи”, а уствари једна организована банда предатора и себичњака која само јури за сопственим интересом” – рекао је проф. др Ристић.

“Осећајући тај мирис крви и профита дошли су и у Србију. Има тог литијума и у другим европским земљама. Међутим, подаци се не саопштавају, да би се направила илузија да ето, у некој Србији, имамо те јединствене резерве. То су бедне и мале резерве. Далеко веће резерве постоје у неким европским земљама. Ево конкретно, сви знате за Португалију. Али Португалија је разумела да не постоји никаква финансијска и материјална добит која објашњава зашто треба разорити неколико стотина километара квадратних да би се правиле неке батерије за аутомобиле, које би возили неки фини, намирисани људи у другим деловима света. И Португалија је то одбила” – наставио је своје излагање проф. др Ристић.

“Шта ми знамо? Ми знамо могуће последице онога што ће се радити у долини Јадра, јер су за то објављени неки документи и урађени су неки пројекти. Ја сам био један од говорника у Српској академији наука и уметности са мојим докторантима, са младим људима. Урадили смо једну просторну анализу и у првој фази било би уништено неповратно 533 хектара земљишта. Од тога 317 хектара обрадивих површина и преко 214 хектара високо вредних шума.

И то где?

У крају где је сваки педаљ земље обрађен, где су села жива, где у домаћинствима има мале деце, где раде школе и ви кад видите то, видите једну питомину, један спокој, један јако леп предео. У том крају имамо јако богат биодиверзитет.Тамо живи неколико стотина врста биљног и животињског света, од тога 145 строго заштићених и заштићених врста. Изградња рудника би то збрисала.”

“Тамо на Јадру је предвиђено да се у првој фази подигну неке депоније на 310 хектара у којима би на крају било око 60 милиона метара кубних токсичног, канцерогеног отпада који има киселост ПХ3 и који се налази у приобаљу Јадра. Јадар је један опак, бујични водоток. Као и ова ваша Чемерница која је сад мала, међутим када надође, ви знате шта она ради и не постоји нико ко може да гарантује да би неки насипи који би били направљени око тих депонија могли да задрже тај поплавни талас да не растури депонију. Прво би загадио целу долину Јадра са тим токсичним, канцерогеним муљем, а нејвећи део би повукао у водоток, у корито, улио се у Дрину, Дрина у Саву, и ето тог отрова до највећег изворишта воде у земљи, а то је Макиш поред Београда и даље низводно.”

“Експлоатација руде која се одвија у подземљу упумпавањем воде, па испумпавањем, је један врло компликован технолошки процес, и изазвао би слегање терена. Према документима Рио Тинта дошло би до слегања више од 800 хектара терена.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ристић: Натријум-јонске батерије  су поузданије од литијумских

У тих 60  милиона метара кубних опасног отпада било би садржано најмање 5.500 тона арсена који је отрован и не треба ништа да вам причам на ту тему. Дневно би се довозило у процесу концентрације руде хиљаду сто тона сумпорне киселине, 300 дана у години. Дакле, годишње, преко 340 хиљада тона сумпорне киселине, која би била грејана на неких 240 степени, би било изливано на тај концентрат ради примене тог процеса.”

“Од тога би се правиле литијум-јонске батерије, не верујем да би се правиле у Србији, а чули смо знамените технологе, дакле, људе који се баве производњом батерија, који тврде да те батерије и нису баш тако перспективан производ, јер већ сада се праве врло ефикасне натријум-јонске батерије које су поузданије од литијумских. А натријума у природи има чак 1. 000 пута више и ти процеси издвајања натријума нису ни издалека тако опасни, као када је у питању литијум.”

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Нема живота на простору који експлоатише Рио Тинто

“Рио Тинто има ужасавајућу глоблану репутацију. Они су чак били и предмет рада и анализа комисија УН-а. Ја ћу поменути пројекат “Букенвил”, то је Папуа Нова Гвинеја где је направљена депонија од преко милијарду тона хипер-токсичног отпада. Има нека локална река која тече поред те депоније и испира сво ђубре из ње, улива се у океан и у пречнику од 15 км нема живота у том океану. Локално становништво пати од читаве палете најгорих могућих болести и људи су на крају дигли побуну и у тој побуни је погинуло 15.000 људи. А побунили су се кад су схватили да немају своје њиве, немају своје шуме, немају своје реке и нема више живог света са којим су живели и који су прилично умерено користили. Други пројекат је “Фрипорт” у Индонезији, где је такође дошло до побуне и оружаних сукоба, због истих последица.”

“Ми имамо једно Министарство које се зове Министарство рударства и енергетике. Нажалост, ја морам да констатујем да се то Министарство често понаша као представништво, као канцеларија мултинационалних рударских компанија и уопште не брине о интересима сопствене земље и сопственог народа. О томе говоре чињенице. Ми имамо издата истражна права за град Лозницу, за град Ваљево, за Јагодину, за Пожегу, за Рековац и ко зна где још. Дакле, они само лиферују и штанцују та одобрења и просто се питам, ако би се то допустило, на шта би Србија личила за 30 до 40 година.”

Имам дозволу да бушим, дала ми Зорана

Александар Јовановић Ћута, еко-активиста из покрета “Одбранимо реке Старе Планине”

“За ове четири године „ратног пута“ по Старој планини, а богами у последњих годину дана и по целој Сбији, видим разне људе који су изашли да се буне. И сви кажу да је у питању екологија. А да ли је екологија то, када рецимо у Аранђеловцу, горе у Рађевицама, динамитом неко крене у твој малињак, и кућа у којој ти живи четворо деце почне да пуца. Појављује се наравно неки инвеститор и маше папиром “Имам дозволу, дала ми Зорана!”.

Kако се зове то кад неко човеку упадне у приватан посед и почне да му гура реку у цев? Овај оде да се жали, а надлежан инспектор, и сви они који треба да спроводе законе, кажу му: “Можеш да тужиш”. Kако се то зове? То се зове злочин над људима. У Српској академији наука и уметности, сад кад је био овај скуп о Рио Тинту, госпођа Продановић, директорка Рио Саве, на питање какве су обавезе државе према Рио Тинту одговара: “Никакве”.

Нама пре неки дан председник рече да ми имамо велике обавезе, дужни смо да исплатимо не знам колику суму уколико раскинемо тај уговор. А ко се то с ким договорио господине Александре Вучићу? С ким сте се договорили да сељаку у околини Лознице, и овде код вас, нудите сумпорну киселину? Да расправљамо о томе да ли је добро за нас да нам нашу пијаћу воду, наше речице гурате у цеви? Да ли је добро за нас да нам кажете “Ајде сад сви чистац са своје земље, а да уместо тога дође Рио Тинто кога нико нормалан у кућу не прима.”? Те су протерали свуда, где год су се појавили.

Једино их овде Зорана Михајловић, Ана Брнабић и Александар Вучић, представљају као неког без кога нећемо имати будућност. А каква је то будућност за нашу децу Александре Вучићу?  И где си ти да се појавиш пред овим људима овде? Овде су сељаци који још увек хране све нас и ти, и Зорана Михајловић и Ана Брнабић, треба да дођете и да им се поклоните до земље, срам вас било!”

Ако не будете слушали закон и струку, слушаћете мотику!

“Kад погледате чиме се они баве у задњих тридесет година, то је тај пројекат који коначно има за циљ да овде дођу злотвори који ће нас затрпати сумпорном киселином, да нас отерају са наше земље, да сељака протерају нудећи не знам какве паре.”

“Не можеш се љутити на људе кад се плаше. У збегове их је натерала Зорана Михајловић.”

“Kад држава стави реку под хипотеку, онда се деси рат! Појаве се људи који никада то неће дозволити, као што ни ви никада нећете дозволити да било ко такне у ово.”

“Ми треба да знамо с ким имамо посла. Оно што може да буде наш проблем овде је појављивање некаквих политичких интереса, некаквих странака и кад питате ко су ти људи, видите су половина њих у садашњој власти, а половина је радила то исто што они.Ми се налазимо у маказама између лудака који у нашим рекама и у нашим просторима, виде само плен. На нама је да одлучимо да ли ћемо то бранити пре свега знањем и струком, а изнад свега законом. Ако не будете слушали закон и струку, слушаћете мотику! Имаћете устанак на сваком месту у Србији. И то је оно што се управо дешава. На сваком месту побуна. И то ће се само ширити, зато што ово око чега се ми боримо о томе се не расправља.“

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ