Викиликс: Меронове везе са Вашингтоном

Тврдње данског судије Фредерика Хархофа да је председник Хашког трибунала Теодор Мерон помагао циљеве америчке администрације подупире америчка дипломатска преписка коју је објавио „Викиликс“. Депеше показују да је Мерон имао блиске односе са америчком владом.

Америчка дипломатска преписка коју је објавио „Викиликс“ изгледа подупире тврдње данског судије Фредерика Хархофа да је председник Хашког трибунала Теодор Мерон помагао циљеве америчке администрације при ослобађању високорангираних осумњичених, пише дански левичарски независни дневник Информатион.

Хархоф је прошле седмице изнео тврдњу у писму његовим колегама и пустио информацију у данским медијима да је председник Међународног кривичног суда за ратне злочине почињене у бившој Југославији Мерон вршио притисак на судије да пусте водеће хрватске и српске официре, подсећа АФП.

Француска новинска агенција наводи да депеше Стејт департмента из Хага објављене на „Викиликсу“ изгледа подупиру његове тврдње, укључујући једну из 2003. године о сусрету Мерона с неименованим америчким амбасадором.

На том састанку, Мерон се наводно залагао да америчка влада гласа за окончање мандата главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, описујући је као „првенствено медијску личност која је превасходно заинтересована за своју сопствену заоставштину“.

„Мерон је позвао америчку владу да се успротиви продужењу и изразио резерве о проширењу њеног мандата за још годину дана“, наводи се у тој депеши о Дел Понтеовој, која је напустила Трибунал 2008. године.

Дански дневник, који је обелоданио постојање америчких депеша, наводи да је Дел Понтеова „развлачила судске предмете и тако стављала препреке на путу САД и Русији да доврше рад Трибунала“.

Дневник пише да Хархоф верује да се Мерон залагао за убрзавање судских поступака ради уштеде и престанка 20 година дугог правног процеса.

Хашки трибунал формиран је 1993. године ради суђења починиоцима геноцида, ратних злочина и злочина против човечности током распада бивше Југославије, наводи АФП, додајући да су „Срби често критиковали пристрасност суда против њених држављана, који су често осуђивани, док су Хрвати, Бошњаци и Албанци са Косова ослобађани“.

Пасус из друге поверљиве депеше из 2003. на сусрету Мерона и другог америчког амбасадора описује судију као „најеминентнијег присталицу напора владе САД“.

Мерон добијао инструкције од САД?

У информацији се цитира неименовани бивши правни саветник Трибунала, који каже да депеше показују да је Мерон имао блиске односе сарадње са америчком владом.

„Утисак међу мојим бившим колегама је да председник добија инструкције од америчке владе. А документи ‘Викиликса’ сигурно не доприносе његовом случају“, рекао је тај саветник.

Хархоф је у писму тврдио да је ослобађање двојице хрватских генерала – Анте Готовине и Младена Маркача и три Србина – бившег начелника југословенске војске генерала Момчила Перишића, шефа службе безбедности Србије Јовице Станишића и његовог заменика Франка Симатовића, супротно установљеној пракси Трибунала да се војни командири сматрају одговорним за злочине које су починили њихови потчињени.

Хархоф је рекао да је суд уместо тога кренуо ка политици да командири могу бити осуђени једино ако може бити доказано да су знали за намеру њихових потчињених да почине злочин.

Он је сугерисао да су амерички или израелски званичници били умешани у та ослобађања.

Написао је да „вероватно нећемо сазнати“ да ли је иједан амерички или израелски званичник икада вршио притисак на председавајућег суда, Американца, али да „информације о упорном притиску тог истог председавајућег суда, Американца, на његове колега у случајевима Готовине и Перишића наводе вас да мислите да је био решен да постигне ослобађање – а посебно да је имао довољно среће да убеди старијег турског судију да промени став у последњем тренутку“.

АФП подсећа да је једини турски судија у Трибуналу, 77-годишњи Мехмет Гунеј.

„Већина случајева водиће до тога да официри командири слободно ишетају одавде. Тако да амерички (и израелски) војни лидери могу да одахну“, написао је Хархоф, а преноси француска агенција.

Дански судија није желео накнадно да коментарише за медије ово писмо, нагласивши да га је упутио на приватне, а не на јавне адресе, а коментар није дао ни Мерон на чији рачун су изнете оптужбе.

РТС