Активисти најављују велики скуп и сађење багрема на бари Рева у суботу

Еколошки активиста Александар Јовановић Ћута најавио је за суботу велики грађански скуп на бари Рева и рекао да Град Београд треба да моментално донесе решење о забрани градње и тај простор стави под заштиту.

„Ми ћемо наше просторе, попут Старе планине, попут Реве, бранити физички, све поштујући Устав и законе који регулишу те области. Кад нема ко други, то морају да раде грађани“, рекао је он.

Он је казао да је скуп организован ради преуређења баре Рева и да је договорено са студентима Шумарског факултета да се тамо посади багрем.

„То ћемо радити са сваким простором који буде нападнут. Нећемо дозволити да нам се деси да кад Горан Весић баци око на паркић, да останеш без паркића“, рекао је Јовановић.

Грађани и еколошки активисти данима бране бару Реву, спречавајући да камиони на тој локацији истоварују шут.

У акцију се укључила и глумица Светлана Бојковић, за коју Јовановић каже да је одиграла „животну улогу“.

Он сматра да се реке и планине у Србији чувају на прави начин само тамо где их чувају грађани.

Каже да се малињаци минирају динамитом због каменолома, док се у просторним плановима Општине Лозница помињу термини попут „релокације становништва“.

„У замену за малине и мед нуди нам се концентрована сумпорна киселина“, рекао је Јовановић.

Оптужио је министарку рударства и енергетике Зорану Михајловић да је „стала на страну капитала“ и инвеститора у мале хидроелектране, док сада она „не уме да каже да ли је за или против термоелектрана“.

Казао је и да ће грађани спречити пројекат компаније Рио Тинто, која планира експлоатацију литијума у Србији.

„Ја сам рекао Рио Тинту – све што сте уложили до сада рачунајте да вам је пропало“, рекао је он.

„Рио Тинто ћемо спречити на било који начин. Ако не буду слушали струку, слушаће мотику“, додао је.

Рекао је да су у Србији највећи загађивачи ваздуха термоелектране и ложишта, додајући да је неопходно уграђивати филтере за ваздух који постоје и у земљама попут Немачке.

Казао је и да би Електропривреда Србије требало да смањи трошкове преноса електричне енергије, за које наводи да износе око 20 одсто, наспрам четири до пет одсто у земљама региона.

„Кад би то урадили могли би да затворе барем једну термоелектрану, али они то неће да раде“, рекао је Јовановић.

Цело гостовање на Н1 погледајте овде: