Београд: Глумица Светлана Бојковић својим телом спречила камион да на Бари Реви истовари грађевински отпад; Бојковић: Нисам овде случајно; Александар Јовановић Ћута: Живе шуме сахрањују шутом

Глумица Светлана Цеца Бојковић данас је својим телом спречила камион да на Бари Реви истовари грађевински отпад, а за Нова.рс је изјавила да се још увек налази тамо како би пружила подршку грађанима који данима уназад протестују због дивље депоније на левој обали Дунава.

„Снимак је настао пре неколико минута. Још увек сам овде, камион се вратио. Нисам дошла случајно, намерно сам дошла у посету“, рекла је за Нова.рс Цеца Бојковић с лица места.

На снимку који је објављен на Твитеру види се славна глумица која стоји испред камиона и телом га спречава да истовари шут у природну оазу Бара Рева у близини Београда.

И глумица Светлана Цеца Бојковић прикључила се борби за одбрану баре Реве – на снимку објављеном на друштвеним мрежама, глумица је стала испред камиона како би спречила да на тој локацији буде истоварен грађевински отпад.

Грађани и еколошки активисти данима покушавају да одбране бару Реву, спречавајући камионе да на тој локацији истоварују камионе са шутом. Због тога и кампују у бари Реви, а у недељу су џакове тог отпада однели пред Скупштину града.

Они упозоравају да та дивља депонија на левој обали Дунава прети да прерасте у еколошку катастрофу и траже да се она заштити законом као зелена оаза Београда и Србије. То подручје је и станиште птица које је од међународног значаја, а поједине врсте су заштићене европским конвенцијама, наводе активисти.

За Београдски Секретаријат за заштиту животне средине, међутим, ради се само о привременом постројењу где може да се одложи земља „из ископа“ и грађевински отпад. Уверавају да тај отпад није опасан, иако документа који то доказује заправо још нема.

Бара Рева: Место где је биљни и животињски свет сахрањен

Предео нетакнуте природе, на 15 минута вожње од центра Београда, бара Рева и шумовити предео око ње, уз десну обалу Дунава, на тешком је удару управе града и градских комуналних предузећа.

Станишта многих заштићених животињских и биљних врста од прошлог лета стотине камиона затрпавају грађевинским отпадом, а кријући се иза идеје да се на тој локацији изгради индустријска зона, градска предузећа су потпуно бесправно створила дивљу депонију шута, бетона, стакла, арматуре.

Љути грађани, мештани околних насеља, који недељама дежурају на поменутој локацији и не дозвољавају даљи истовар грађевинског отпада, међутим, тврде да неће дозволити да се тај план оствари а успели су и да привремено зауставе доласке шлепера и грађевинских машина.

Даље се у Реви неће депоновати отпадни грађевински материјал, и неће бити никакве градње, јасно су поручили грађани који у сменама дежурају под импровизованом надстрешницом на самом улазу не депонију, док ноћи проводе у шаторима, не остављајући место никада само.

Испод надстрешнице, где је наша екипа затекла оне најупорније суграђане, по врелом дану, простире се пустош докле поглед досеже. Мртве гомиле шута, бетона, комада зграда, стакла, арматура…

Тек у даљини, по ободима те пустиње назире се зеленило.

Када се ободима приближите, видите да су то шуме, сада у јаругама, јер су наслаге отпада достигле већ висину од десетак метара.

А из тих вештачки створених јаруга, чује се да живот буја, певају птице, а наши саговорници нам објашњавају да су исте такве шуме биле и под огромним наслагама бетона и цемента, те да су само затрпане огромном количином отпада.

– Испод нас су само затрпана стабла. Ништа није сечено, све је затрпавано. Ту су биљке, животињски свет, сахрањени. У овим стаблима се налазе и гнезда орла белорепана, који је тако редак, у Београду их је осам јединки, строго заштићених, а овде се њихова гнезда затрпају. Дуж зеленог појаса на левој обали Дунава, има дивљих свиња, видри, нутрија, имамо бели локвањ који је строго заштићена врста. Ту је и 130 заштићених врста птица. Они као демони долазе булдожерима и руше, ми смо стајали испред њих и рекли да то не дозвољавамо, да је готово са њиховим радовима. Засигурно не могу да ми донесу икакву дозволу за затрпавање дрвећа. Чак да до ње и дођу, с обзиром да је овде све могуће, Мораће и нас да сахране са тим дрвећем, каже за Данас Предраг Вучић, суграђанин који нас је провео до обронака саме депоније.

Суграђанка Ана Џакић, наводи да је одлуку о уклањању отпада на овој локацији донео Град Београд, те да ту долазе да се истоварују камиони ЈКП Градске чистоће, Београд пута, али и приватних превозника.

– Више не дозвољавамо да машине ту улазе, а тек пре пет дана, у периоду од пола 12 до 12 и 15 успели смо да избројимо 40 камиона. То значи да дневно дође и до 500 камиона, депонија рапидно расте, сада иде у дубину шуме, навела је Џакић и додала да грађани „морају да буду детективи“ да би дошли до најобичнијих информација о томе шта власт ту ради, јер се све ради нетранспарентно и нејасно.

Предраг је додао да ни једно обраћање институцијама није уродило плодом и поручио надлежнима да ту неће моћи ништа више да раде, осим да овај простор хуманизују, наспу хумус и посаде неко ново дрвеће, јер им наставак радова грађани неће дозволити.

– Овакав масакр, даље не може да иде. У сваком тренутку ће доћи 300 до 400 људи да их у томе спречи, то нека им буде јасно, каже Вучић.

Архитекта Драгољуб Бакић навео је да у Србији не постоји закон који регулише одлагање и рециклажу грађевинског отпада, па се то се све ради дивље.- А суштина је да морају да се поштују европски закони када је екологија у питању. Овде су донете стотине милиона кубних метара, шут који се добија и приликом рушења, и приликом грађења, а важно је да се по пропису руши, као што то практикује цела Европа а ми то не радимо. Руши се један по један материјал, стакло, дрвени оквири, па се селектира, деконтаминира па онда рециклира и врати у нове материјале. А оно што ми радимо, рушимо багером, то постане отровни, измешани отпад, и такав контаминиран, односи се на депоније, што је потпуно забрањено, каже Бакић за Данас.

Међу грађанима који дежурају пред депонијом нашао се и Александар Јовановић Ћута, из иницијативе Одбранимо реке Старе планине, који каже да је јуче локацију посетила градска еколошка инспекција са адвокатима Градске чистоће и Србијаводе.

– Они су у проблему, ко се ту шта са ким договорио, који су њихови планови, нек виде између себе ко ту коме шта дође. Они нас ништа нису питали, и тако ће увек бити када не питају грађане. Битно је да ово што су урадили не застарева, а одговорност је пре свега на Граду, навео је Јовановић и додао да се истог дана писмом обратио градској секретарки за екологију Ивани Вилотијевић, у коме тражи да она моментално поступи по закону, и изда решење о обустави радова на Реви.

– А грађанима ће морати да објасни због чега то до сада није урађено, ко је дозволио да се жива шума затрпава. Немају ни студију процене утицаја на животну средину, за коју је опет потребна јавна расправа, то су све исте приче које се врте. Ту је закон који мора да се поштује, кад не поштујеш закон десе ти се грађани. Ово је тежак злочин, видећемо шта ће даље да буде, навео је Јовановић и прокоментарисао да је вероватно идеја да се све ово слегне, да би се ту градило ново стамбено насеље.

– Они у природи виде само нове квадрате стамбених комплекса, а питање је колико кошта бара Рева и све што живи у њој. Колико коштају реке, шуме, и чије је све то. Ако је наше хајде да бринемо о њему и да га бранимо. Грађани су тренутно држава, док држава тренутно ради против својих грађана, закључује Јовановић.

Данијела Несторовић, правна заступница грађана који желе да заштите Реву, објаснила је да је Град Београд издао привремену грађевинску дозволу, ЈКП Градска чистоћа, за изградњу приступне саобраћајнице и платформе за мобилно постројење за прераду шута и бетона, што не значи да постоји дозвола да се шут истоварује на овој локацији.

– Та привремена грађевинска дозвола је издата негде у јануару ове године, и имају локацијске услове у складу са детаљним урбанистичким плановима, који је усвојен 2018, цело то подручје је предвиђено да буде индустријска зона, не помиње се депонија, а бара Рева је предвиђена за исушивање. Ми те 2018, нисмо ни знали да је усвојен детаљни урбанистички план јер су они потпуно нетранспарентни што се тога тиче. У сваком случају, ово што се сада ради тамо је урађено без студије о процени утицаја на животну средину, ЈКП је урадио у децембру прошле године, био је на јавном увиду, и ми смо уложили примедбе али никакав одговор нисмо добили да би касније добили информацију да је студија упућена на дораду, што значи да они уопште немају одобрење Министарства за заштиту животне средине, какав ће утицај то постројење имати на биљке, животиње, на људе. То је предуслов за стопирање ових радова, навела је Несторовић.

Она је додала да све ово јесте заиста бесправно поступање, али су градске институције направиле себи неки полу правни оквир у ком могу да делују и Секретаријат за заштиту животне средине се стално позива на ту привремену дозволу.

– Ако је привремена дозвола за прилазни пут, није дозвола да се посипа шут. То се спомиње тек у информацијама у локацији, где пише да терен треба насипати до коте насипа, 10-ак метара, и да се остави да се то слегне да после буде изграђен, како кажу, прикладни садржај у складу са том индустријском зоном. Апсолутно се не помиње депонија, а ово је управо то. Један од наших захтева јесте да док Министарство не реши о тој студији процене утицаја, да се обуставе даљи радови. Све и да они ураде ту студију ове недеље, то би била ретроактивна студија, а штета је већ нанета и депонија направљена, па у том смислу ту има и простора да се покрене кривична пријава за дело угрожавање животне средине, а имамо намеру још неке правне акте да покренемо, као што је иницијатива Заводу за заштиту животне средине, да се бара Рева прогласи заштићеним стаништем. У том смислу би тражили обуставу свих даљих радова, јер уколико се прогласи таквим добром, никако неће моћи да раде то што су предвидели да раде, закључила је Несторовић.

Извор:
НСПМ