Следећи корак Приштине: После рушења и својатања светиња СПЦ, спремају ли још апсурднију акцију

„Не треба искључити да ће Приштина покушати да направи нешто налик на ’црногорску православну цркву‘ на територији Косова и Метохије“, упозорила је премијерка Ана Брнабић поводом писма власти у Приштини, у којем се од Унескатражи да се српске цркве и манастири уклоне из категорије угрожених.

Шта следи после нападања и својатања светиња?

Циркуларно писмо премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија стигло је на адресе више од 50 премијера у свету, а у њему се пожалио на одлуку организације „Европа ностра“ да косовски православни манастир Високи Дечани уврсти на листу угроженог наслеђа, називајући је „неоснованом и крајње политички мотивисаном“.

Историчар Стефан Радојковић бојазан председнице Владе сматра оправданом. Он за Спутњик каже да Курти овим чином заправо покушава да реализује обећање из кампање за парламентарне изборе на такозваном Косову, али и да косовски Албанци испипавају терен за реализацију свог новог плана, оснивања косовске православне цркве.

„Могуће је да приштинска администрација овим пушта пробне балоне, да види какве би биле реакције не само што се тиче Србије, већ и међународне заједнице. Врло је индикативно да ’Европа ностра‘ и Унеско нису баш сигурни да би то била добра идеја. Наравно, све ово они раде из својих посебних разлога, ово су у неку руку пробни балони да виде докле могу да иду са тим пројектом“, каже Радојковић и додаје да смо сличне покушаје видели у време ДПС-а и Мила Ђукановића у Црној Гори.

Никако да се одлуче која је њихова историја

Он додаје да је цела конструкција изградње идентитета Албанаца на Косову и Метохији прилично апсурдна, јер никако да се одлуче за то да ли имају своју посебну историју или је вежу за народ у Албанији који је заиста има у оквиру међународно признате државе.

„Имају сулуди, прилично шизофрен моменат у коме нису сигурни да ли сада праве неку своју посебну косовску нацију, па ће им онда требати ’косовска православна црква‘ по узору на Мирашеву црногорску православну цркву или ће покушати да то некако увежу са признатом државом Албанијом и аутокефалном Албанском православном црквом. Тиме ће себи направити већи проблем него било коме другом, Албанска православна црква на то једноставно неће пристати, нема разлога да пристане, то не долази у обзир“, каже Радојковић.

Он додаје да је само оснивање нове верске заједнице на Косову и Метохији врло проблематично из правних разлога, а управо ту вреба опасност, да се у оквиру приштинске администрације, кроз нови посебни закон, све верске заједнице именују правним лицима.

„Врло је могуће да ће они покушати модел ’црногорске православне цркве‘, као неке невладине организације, то је на пример ’косовска православна црква‘, да има статус НВО, јер они немају решено питање верских заједница. Према приштинским законима, они верске заједнице третирају као физичка лица. Не би ме чудило да покушају модел Мираша Дедеића у коме ће измислити неког православног свештеника, неку особу која ће се декларисати као православни свештеник неке будуће косовске православне цркве“, каже Радојковић и додаје да би то била „црква“ за политичку употребу, реклама пред изборе, али и метода за притисак на српску заједницу на Косову.

Повезивање са Албанском православном црквом

И новинар и публициста Јован Јањић сматра да је мало вероватно да се нови пројекат косовских Албанаца веже за Албанску православну цркву, јер је реч о цркви која је у поретку Васељенске патријаршије, чији канон забрањује нарушавање аутономије других цркава.

Он каже да је Куртијево писмо, покушај отимања Дечана и других светиња, те интензивно скрнављење цркава на простору Косова и Метохије континуиран процес обезличења Косова и Метохије, односно стварања нове мапе не само у политичком и државноправном, већ и у културном и духовном смислу.

„Прво су ишли на промену етничке слике, затим су мењали политичку слику Косова и Метохије, државну, покушавајући да створе неке елементе државности, односно да постигну пуну на том делу територије Србије, а сада покушавају да то уобличе новим знамењима, где ће хришћанска замењивати нека друга“, каже Јањић.

Он подсећа да је од 1999. године и завршетка рата, када је почео егзодус српског народа, до проглашења такозване независности 2008. године, уништено 156 цркава и манастира. Пошто су увидели да то наилази на негативан одјек у јавности, променили су тактику и почели да српске цркве и манастире третирају као своју баштину.

„У последње време видимо та настојања, писање писама са њихових званичних адреса, да међународне снаге не треба да чувају Дечане, да то треба поверити косовској полицији, да најзначајнији српски манастири буду скинути са листе светске баштине у опасности. То је својеврсни парадокс, они су у опасности управо од оних који сада нуде тобожњу заштиту од ратоборних Албанаца. Заиста је чудно да они својатају српске цркве и манастире које су рушили, којима покушавају да промене намену. Сам тај њихов однос према српској баштини показује да их не доживљавају као своје. Зар би се тако рушилачки односили према њима? Да ли би толико пута гранате испаљивали на Дечане да су њихови“, каже Јањић.

И свет се згрозио злоделима

Он додаје да је у неку руку добро што је такозвано Косово покушало да уђе у Унеско. Када су показани снимци рушења из мартовског погрома, стручна јавност се увелико згрозила.

„Био је то кључни моменат због којег Косово и поред наклоности и лобирања земаља са запада није примљено у специјализовану организацију Уједињених нација“, подсећа Јањић.

Он верује да је покушај продора у Унеско многима отворио очи за оно што се дешава на Косову и Метохији, шефови мисија Француске, Немачке, Италије, Уједињеног Краљевства и Сједињених Америчких Држава прошле недеље издали су заједничко саопштење у коме траже од косовске Владе да испоштује одлуку Уставног суда о враћању земље манастиру Високи Дечани.

Одмах за њима огласила се и мисија ОЕБС-а у Приштини, која очекује да земљиште које припада манастиру Високи Дечани буде регистровано као манастирско, „у складу са законом“.

Извор:
СПУТЊИК