СРЕБРЕНИЧКА ПРОВОКАЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ И КРАТКО ИЗЛАГАЊЕ СРЕБРЕНИЧКОГ ПИТАЊА

Postbus 90471,
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+381 64 403 3612  (Serbia)
E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com
Web site:  http://srebrenica-project.org

Дрска провокација следбеника одлазећег режима у Скупштини Црне Горе, када је министру правде Владимиру Лепосавићу било постављено питање-замка о Сребреници делимично је уродила својим отровним плодом. Министров одговор је био беспрекорно коректан, да ће „геноцид“ у Сребреници признати када буде био доказан, али управо тиме он је неопростиво прекршио каноне политичке коректности и самопонижавајућег додворавања који су обавезни у односу на ово питање. Необјашњиво престрашени премијер, уместо да се огласи у истом духу као врхунски професионалац и уједно члан његове владе, и да  дезавуише провокаторе, покушао је да их умилостиви покретањем поступка за разрешење свога савесног министра.

Наравно, нико из редова садашње опозиције у Црној Гори, или оног опортунистичког дела владајуће коалиције који се солидарисао са њима, не зна ништа о Сребреници. Осим папагајског понављања фраза о поштовању пресуда хашког Трибунала они немају појма шта се тамо стварно догодило. Све је једна отужна политичка представа и поигравање чињеницама у функцији нечасне политичке саботаже и набацивања кривице за непостојећи геноцид.

Ипак, ова монтирана политичка контроверза има своју корисну страну. Већ дуже време примећујемо да недостаје једно сажето излагање основних чињеница у вези са Сребреницом. Наравно, ми смо недавно објавили опсежну студију „Сребреница 2020. – аналитички пресек поводом двадесетпетогодишњице,“ али исувише смо реални да би од политичара очекивали да ће се темељно удубити у неко питање о којем јавно расправљају и да би ради тога прочитали књигу од 450 страна. Зато смо се определили за ову сажетију верзију, „Сребреница – све што треба да знате,“ рад много скромније дужине од 26 страна. То политичарима неће одузети превише драгоценог времена, али ту су им ипак сервиране све неопходне информације о Сребреници да у скупштинској дебати не би деловали баш потпуно необавештено и глупо.

Две и по деценије од догађаја, Сребреница је и даље обавијена густим слојевима магле или, како би се савременим језиком рекло, дезинформације. По лењинистичком агитпроп моделу, поруке о Сребреници могле би се сврстати углавном у две категорије. Прва се састоји из  „агитације,“ а то значи поједностављена прича за широке масе која искључује претерано бављење чињеницама и аргументима и свакако не охрабрује критичко размишљање. Своди се на неуморно понављање емотивних крилатица као „геноцид“ и „осам хиљада стрељаних мушкараца и дечака“. Друга категорија садржи пропагандне тезе формулисане за пробранију и утицајнију публику. У овом случају, ради се о псеудоисторији југословенског сукоба коју хашки Трибунал и политички и медијски апарат који га подржава пишу и пласирају под видом „утврђивања чињеница“ и делатности „међународне правде“.

Да би био делотворан, пожељно је да одговор на такав наратив, који  почива углавном на недоказаним и непроверљивим тврдњама, буде двослојан, као што је то и начин како се наратив пласира. Ми смо до сада били усредсређени на строго академски приступ, у настојању да провереним чињеницама и озбиљним аргументима раскринкамо кривотворену верзију догађаја у Сребреници. Рад на том колосеку безусловно се мора наставити. Сребреничка прича се све више осипа и када критична маса интелектуалаца и утицајних људи у свету схвати да је утемељена на блефу они ће по природној тежњи људског духа да тражи истину постати отворени за нове погледе на ово питање. Ми се морамо унапред припремити за то време и бити спремни да пружимо објективну и сувислу слику о Сребреници не само страним него и домаћим интелектуалцима. На такав начин спречићемо трајно претварање Србије у – како се проф. Мило Ломпар врло ефектно изразио – „колонију кривице“. Истовремено допринећемо коначном раскринкавању операције коју је проф. Едвард Херман назвао „највећим тријумфом пропаганде на крају двадесетог века“.

Међутим, када је у питању Сребреница, да би постигли свеукупан успех, потребно је да и ону другу димензију опаке лењинистичке инверзије уметности јавног општења – агитацију – вратимо што пре у оквире поштене комуникације. На том плану имамо у виду огромну већину који нису специјалисти и не могу да се баве појединостима  овако сложеног питања. Они немају ни времена ни могућности да се посвете проучавању вишетомне документације или читању подужих књига. Њима је потребно кратко и документовано излагање основних чињеница да би се оспособили – и у многим случајевима осмелили – да критички разматрају „застрашујући“ наратив иза којег наизглед стоје највеће светске установе и ауторитети. Обичним људима, који основано сумњају да су жртве преваре али немају противаргумената, потребна је интелектуална муниција примерена њиховим капацитетима. Наоружани чињеницама и аргументима, моћиће се супротставити имбецилним паролама агитатора званичне сребреничке приче.

То је сврха ове књижице коју вам у електронском облику шаљемо. Ако сматрате да је у довољној мери корисна, охрабрујемо вас да ово кратко излагање о Сребреници пошаљете свим пријатељима и познаницима који се налазе на вашем списку.

Историјски пројекат Сребреница