Бизаран тренд у Јапану: „Деца идоли“ и њихови одрасли мушки фанови

Како преноси СБС, један од два аустралијска јавна сервиса, у Јапану је све више усамљених средовечних мушкараца, па неки од њих постају обожаваоци дечијих звезда познатих као „деца идоли“ (Јуниор Идолс). Ради се о бизарном тренду у оквиру контроверзног поџанра јапанске индустрије забаве, којег многи оптужују за сексуализацију и експлоатацију деце.

У позоришту у Токију, једанаестогодишња Јуне Сакураи пева и плеше за своје обожаваоце, које углавном чине средовечни мушкарци. Док она пева на бини, њени мушки фанови тапшу уз музику или фотографишу њен наступ, наводи СБС.

Ови мушкарци су обожаваоци такозване „деце идола“, контроверзног поџанра јапанске индустрије забаве насталог 1990-их, који се односи на децу до петнаест година старости, а коју агенције за таленте регрутују као веома мале и заједно са менаџерима и родитељима тренирају за улогу детета идола. Ова деца имају своју рекламну робу коју чине фотоалбуми са њиховим сликама у различитим костимима или дискови са аудио и видео инсертима, а идеја је да својим наступима који могу да укључују позирање, глуму или певање скупе довољно обожавалаца да се издржавају од продаје ове робе као и плаћеног контакта са фановима који укључује аутограме, разговор, сликање или комуникацију преко интернета.

Јуне је дете идол и део је све веће индустрије девојчица које још нису ушле у тинејџерске године, а тренирају да постану поп звезде. Њени обожаватељи плаћају око 43 долара да присуствују њеном концерту, а платиће још и за Јунину рекламну робу и разговор и фотографисање с њом након концерта. Све то одвија се под будним оком Јунине мајке и менаџера.

Јуне је своју музичку каријеру почела већ са шест година када је приметио током лова на таленте њен садашњи менаџер, а почела је да наступа уживо са осам година.

Процењује се да у Јапану, који има другу највећу музичку индустрију на свету, ради више од 10.000 младих идола. Они обично почињу да наступају са 13 година за разлику од деце идола. Сама индустрија идола тешка је око 773 милиона долара и привлачи и мале девојчице жељне успеха и обожаваоце довољно старе да им буду очеви. Самим тим, ова индустрија привлачи и пуно критике због сексуализације деце.
Млади идоли се често облаче у школске униформе и костиме француских собарица. Такође им је уговором забрањено да буду у вези с неким да би деловали доступно.

Чиа, Јунина мајка, верује да се мушкарци диве њеној ћерци због њеног талента и гласа. Јуне тренира двапут недељно и наступа редовно да би изградила каријеру као певачица, јер каже да је одувек сањала да буде на бини олимпијске арене Будокан. Дотле Јуне наступа у малим позориштима са другом децом идолима које долазе да гледају средовечни мушкарци попут Нека.

Након што је одгледао Јунин наступ на концерту деце идола, Неко је био међу првим мушкарцима у реду да купи њену рекламну робу и позира с њом за сликање. Каже да је импресиониран висином Јуниног гласа, а верује да су деца идоли популарни код неких мушкараца и због сексуалне фантазије везане за школарице.

Нико пак каже да људи попут њега уживају у њеном наступу на господски начин и да нема никаквог притиска ни узнемиравања, а цене њену игру и, како каже, одрастање.

Коџи, још један Јунин мушки фан, сматра да ситуација јесте опасна, али и да се многи мушки фанови диве младим идолима на очински начин, јер су већина њих самци без деце па се осећају као да гледају сопствену ћерку како одраста.

Број самаца у Јапану расте. У попису становништва 2017. скоро четвртина Јапанаца старијих од 50 година није ожењена. Што се више повећава број самаца расту и индустрије намењене усамљеним одраслима.

Професор Масахиро Јамада, социолог који је проучавао културу самаца у Јапану, каже да људи траже замишљену породицу попут сестре, мајке или партнера. У случају идола, он сматра да одрасли фанови траже ћерку, као и да је задовољење потреба људи који траже замишљену породицу постао бизнис.

Док Јуне наставља да се пробија кроз индустрију на том путу је прате њена мајка и менаџер. Воде је на наступе и надзиру њену комуникацију са фановима преко интернета.

Њен менаџер, Каримата, каже да не пориче да се неки чланови публике и заљубе у Јуну јер постоје свакакви људи, али да је његов посао да је заштити, ако неко пређе црту.

Индустрија деце идола је веома контроверзна у Јапану, а 2008. је била и мета кампање Дечијег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ) „Реци НЕ дечијој порнографији.“ Међутим, пошто није увек лако дефинисати разлику између позирања деце, што није забрањено, и сексуалног позирања деце, што јесте забрањено, ова индустрија за сада успешно опстаје.

Извор:
Н1ИНФО