Шта се рудари на Руднику? – Не дају здравље, природу и дедовину

Пише: Зоран Мишић

И док читава западна Србија месецима води борбу против ископавања литијума „рударење” и истраживање се полако и без икакве помпе „привукло” и срцу Шумадије, самим обронцима Рудника. Да не остане баш тако у муклој тишини побринула се нова локална власт (недавно промењена) Општине Топола која је локалном становништву и медијима пре неки дан саопштила да су дошли до сазнања да је Министарство рударства и енергетике одобрило истраживање племенитих и обојених метала на локалитету Рудник. Из дозволе Министарства фирми „Дунав Минералс д.о.о.” види се да територија предвиђена за ова истраживања обухвата 84 квадратна километра и да сем Тополе (неких 30 километара) обухвата и делове општина Горњи Милановац и Љиг.

Житељи села Јарменовци, на 18 километра од Тополе чији би атар ова истраживања обухватила устали су први, јер су први на удару. У питању је крај где се више од 90 посто становништва бави пољопривредом, нарочито воћарством. Њихово воће, пре свега шљива, малина, купина, крушка (махом „виљамовка”) се извози у све земље Европске Уније а купине и у Америку. Ту је и фабрика здраве хране чији се производи: ракија, џемови, мармеладе, сокови… „ослањају” баш на воћарство из непосредне околине.

Због тога се становништво оправдано успаничило јер, не без разлога, сумњају да ће истраживање и потенцијална експолатација руда и минерала да уништи и загади читав крај.

Једа од житеља Јарменовца је Саша Савић (52) чије се породично имање и воћнаци налазе баш на падиманам Рудника у селу Маркићевићи на надморској висини од 450 метара. Савић је пета генерација пољопривредника на овом имању и већ три деценије се интензивно бави воћарством. И он мисли да је због потенцијалног загађења све што су његови и он стрварали генерацијама озбиљно одведено у питање.

За ово истраживење смо сазнали тек прошле недеље од руководства Општине Топола. Ни они нису добили званично ту информацију али су је „ископали” (ли би прикалднији израз био „изрударили”) на интернету на сајту Министраства рударства и енергетике. Они су прво реаговали распитујући се да ли то валидан докуменат, када су се уверили да јесте и да је одобрено да се на оброницима Рудника на подручју Јарменоваца и Војковца врши испитивање рудног богатства обавестили су нас. Та информација је одмах унела панику међу народ, каже Савић, додајући да су се одмах одлучили да се обрате средствима јавног информисања.

Они, сада очекују да се неко појави из надлежног министарства и да им објасни о чему се уопште ради.

Они су издали дозволи па нека нам је и детаљније протумаче.

Чекамо њихове одлуке а ако не буду у складу са нашим захтевима, радикализоваћемо протесте… Надамо се да до тога неће морати да дође али ако затреба, окупићемо се, сви житељи са овог подручја и бранићемо наше док не сазнамо о кавим истраживањима је реч, тврди Савић, додајући да за сада знају само да се ради о дозволи да се испита комплетно рудно богатство овог караја и да је у питању „нека страна, холандска фирма”.

По њему локално становништво са овог дела рудничких падина ка Тополи, сем што оправдано сумњају да би таква врста испитивања угрозила и загадила тле за воћарску производњу оно би угрозило водоснабдевање читавог овог краја.

То би могло да загади не само локалне водоводе према селима Јарменовцима и Шаторњи већ и водовод који снабдева водом, читаву општину Топола. То ми сматрамо док нас не увере у супротно, изричит је он, додајући да ни он сам као ни његове комшије нису антипротивни и опструктивни за било какав посао на овом подручју и његов развитак али да им се прво објасни – шта и како.

Да не останемо без воде и производње воћа. Шта онда да радимо? Под старе дане да постанемо рудари, за тамо неког…, чак је и духовит наш саговорник на рачун сопствене муке.

Из његовог дворишта поглед пуца на прелепе шумадијске пејзаже и нетакнуту природу. Но он упозорава:

Ево, у близини имамо Венчац као пример. Тамо се копа и дању и ноћу и на наше очи „брдо нестаје”. Мења нам се географија а ми смо постали земља која буквално продаје све, све што има, завршава он.

Милановац и Љиг ћуте

Дугогодишњи председник општине Топола, Драган Јовановић, председник „Боље Србије” (која сада има апсолутну већину у локалној скупштини) и члан Општинског већа Тополе, задужен за локалну инфраструктуру и јавна предузећа под ингеренцијом општинске управе и обавестио је медије о овом случају.

Искрено, то нас је све запрепастило. Тек пре десетак дана успели смо да „ослободимо” Тополу од власти СНС-а и случајно смо сазнали да су ова истраживања већ одобрена. Запрепастило нас је и да председници суседних општина Горњи Милановац и Љиг ћуте икао ово истраживање много више обухвата њихове атаре него саму Тополу, каже Јовановић.

По њему ово је „болна тема” јер ју је локално становништво „већ једном прошло” одбранивши 2014. године суседни Липовац где су покушавали да раде слична истраживања никла.

Многи кажу да истраживања нису опасна. Али, када сам погледао овај документ у њему је предивиђено да се изваде хиљаде и хиљаде кубика земље. Па, зар неко може да поверује да када би се толика земља ископала да би овај прелепи крај би остао идентичан и као „непромењен” и „неоштећен”. Како господа из министраства и фирме „Дунав Минералс” то замишљају. Па, нама су ту и изворишта питке воде а Јарменовачка река пијаћом водом снабдева читаву нашу општину.

Он подсећа на, можда заборављену, чињеницу да су истраживањима УН шездесетих година прошлог века Јарменовци проглашени за најздравије место за живот на земаљској кугли.

Ту су, сем локалног становништва и на стотине викендица људи из Београда и других градова који су се управо због тога одлучили да се ту одмарају или живе у овом крају. И сада се то све, једним потезом – упропасти, огорчен је он.
Јовановић се пита и како неко уопште и може да добије дозволу за истраживање свих племенитих и обојених метала.

То је прешироко. Сумња је оправдана и због тога што је фирма „Дунав Минералс” регистрована у најближем комшилуку Министарства, ваљда да не би много пешачили када траже дозволе и сагласност, циничан је он.

Но, шалу на страну, он не само да обећава да локално стаовништво неће дозволити да се врше ова истраживања већ најављује да се на томе неће зауставити.

Покушаћемо да трајно и заувек заштитимо падиму Рудника, која припада Општини Топола. Већ смо се обратили Заводу за заштиту природе а у уторак у 10 сати имамо заказан састанак са Зораном Михајловић, потпредседницом Владе Републике Србије и минстарком рударства и енергетике да покушамо да направимо решење. Ако они одбију, ми ћемо ову територију одбранити силом. Неће нам бити тешко и није нам ни први пут, подсећа Јовановић.

Како каже становништво је већ уочило „да се нешто буши”.

То је уходан начин. Они „уђу” у поседе „Србијашума” и из министарства „кажу”: „Не улази се у приватне поседе и парцеле” и то јесте истина. Али, сада имате на хиљаде хектара које су се некада звале сеоске или општинске утрине. Све то припада „Србијашумама” и ви никада нисте сигурни шта се на тим подручјима ради: да ли се нешто сређује или не, истражује, ископава или не… И тако они „улазе на мала врата” и после више никада не можете да их истерате, појашњава он начин рада и додаје да је обимност ових велика. У питању су хиљаде кубика земље па ће се потом све „вратити у пређашње стање”.

Где је када нешто у Србији „враћено у пређашње стање?!”, поштено пита Јовановић.

Зато су људи из овог краја веома опрезни и још једном апелују на разум и позивају на договор, да се овај централни део Србије и Шумадије који је најлепши и најздравји за живот, све чисто и са нетакнутом природом једном за свагда заштити.

Ако ми то не заштитимо, ко ће?

Смрт за овај крај

Јовановић има и прагматичну понуду:

Ако они имају неку своју дедовину нека је слободно дају. Ово је наша и овде моја породица живи преко триста година и ми хоћемо нашој деци да је оставимо овако – лепо, чисто и незагађено, као што смо је наследили од наших предака, изричит је он.

Позива се и на уџбенике са Рударско-геолошког факултета.

Мање више све је код нас већ истражено. Бивша Југославија, шта год ко о њој мислио, била је озбиљна држава и та испитивања ресурса руд а и минерала су обављена су пре много деценија, а садашња су баш тај „улазак на мала врата” у увод у одређени вид експлоатације. Дил се лако направи, утале се са неким из министарства а да нико од општинских функционера неће ни да реагује, то се подразумева. Овакве ствари пролазе јер нико ни не реагује, цени он додајући да ј еов ситуација на Руднику опаснија од лозничке где се истраживања усмеравају само на литијум а код њих је дозвола дата за све племените и обојене метале, што је преширок појам и подручје истраживања.

Јовановић потврђује да су општински челници у Тополи „копали” по интернету и истраживали у АПР-у фирму „Дунав Минералс” регистровану у Београду у непосредној близини Мнистарства рударства и енергетике.

– То је „ћерка” неке фирме из Холандије. Када смо покушали уз помоћ наших људи који живе у Холндији да дођемо до приближнијих података некако све сумње иду на „Рио Тинто”. Они пошто пото, изгледа желе да „уђу” у Србију а сада када је то име, да се тако изразим, „доста омражено код народа” они праве те такозване „ћерке” фирме где ви не можете лако ни да уђете у траг ко врши истраживања и која је то фирма стварно, тврди Драган Јовановић.

Да ли је логично, пита се он, јер код нас може да се оснује фирма са 200 евра оснивачког капитала и да вам се одобре истражни радови у вредности од 50 до 100 милиона евра, понављајући да је реч о територија од 84 квадратна километра.

То је невероватна неозбиљност и државе и министарства и то ћемо спречити, обећава он.

И за њега као и за становнике овог дела Рудника и Тополе, само је јавност једини савезнк, и нада се да у Србији сазрева свест колико је важна екологија и заштита животне средине.

Лично сам био у Лозници да дам подршку људима који се боре против „Рио Тинта”. Свест мора да се рашири Србијом, да тако и нас подрже људи који не живе овде. Ово није само наша борба већ читаве Србије јер свуда у свету где су дошли „Рио Тинто” и сличне фирме, знамо како то изгледа и колико је уништено, заувек. То је смрт за овај крај, завршава Драган Јовановић.

Док се спуштамо са обронака Рудника гледамо како људи, махом са БГ регистарским таблицама уживају у двориштима својих викендица и нетакнутој природи. Ничу нове викенд куће, одмаралишта, апартмани, хотели и ресторани… Ни не сањају да ускоро уместо природних лепота могу да се нађу у сред рударско-геолошких испитивања и истраживања. Да није већ касно?

Извор:
ГЛАС ШУМАДИЈЕ