Грубо је нарушена аутономија Универзитета и извргнута руглу у случају избора В. Тодорчевић

Весна Тодорчевић, професор ФОН,  није имала подршку колега математичара за унапређење у звање редовног професора

• Допуштено да политичари и медији одлучују о избору наставника на БУ у случају избора В. Тодорчевић
• Бескрајно амбициозна Тодорчевићка хтела је више знање сада и одмах. И у овој причи ректорка Иванка Поповић је умешала прсте
• Уследиле су ургенције, политика је извојевала победу над струком и декан ФОН Сукновић је поклекнуо, а позиви и притисци са разних места: од помоћника министара, државних секретара, заштитника грађана, председника Српске академије наука и уметности, бивше министарке у Влади Славице Ђукић Дејановић, чланова кабинета премијерке…
• Политичка моћ је показала спремност да интервенише и меша се у питања избора наставника на Универзитету
• Почела је и медијска хајка да се Тодорчевић изабере у више звање и прича како”мајци троје деце и врхунском научнику  прети отказ”!? То није била истина, предложено је да буде бирана за ванредног професора. Али, њене ненормалне амбиције…
• Управо ће ректорка Поповић на крају реализовати „немогућу“ мисију: изабрати кандидата Весну Тодорчевић којој је конкурс нелегално отворен, са нелегалном комисијом, без подршке иједног за математику стручног тела и са једним чланом комисије који се оградио од извештаја.
• Видели смо да је ректор Иванка Поповић спремна да у случају Синише Малог стане на страну основних академских вредности и да поштује одлуку надлежног тела – Одбора за професионалну етику. То није био случај приликом унапређења Весне Тодорчевић.
• Потом је математичарка Тодорчевић унапређена у највише научно-истраживачко звање на Математичком Институту при САНУ.

Пише: Милош Арсеновић,
редовни професор Математичког факултета

Весна Тодорчевић, редовни професор на Факултету организационих наука (ФОН) на веома неочекиван начин повезује особе које су биле у фокусу академске а и шире јавности: економисту и министра финансија Синишу Малог, ректорку Иванку Поповић и познатог математичара Стојана Раденовића. Прича о њој, у медијима познатој као ”мајци троје деце и врхунском научнику којој прети отказ” почиње овако:

Весна Тодорчевић није имала подршку својих колега математичара за унапређење у звање редовног професора те је Kатедра за математику ФОН-а предложила њен поновни избор у звање ванредног професора. Тако нешто је сасвим нормално, али што следи свакако није. Није нормално да се Наставно-научно веће не изјашњава о предлогу Kатедре, да се о том предлогу никада не гласа, а баш то се десило одлуком декана ФОН-а да скине предлог Kатедре са дневног реда, без гласања.

Аутономија Универзитета извргнута руглу

Декан ФОН-а Милија Сукновић се нашао у незавидној ситуацији: утицајне личности из врха извршне власти ургирају за унапређење, а Kатедра се томе противи. Под притисцима Kатедра чини уступак и пристаје да покрене поступак за унапређење за годину дана, али то Весни Тодорчевић није довољно те преко свог адвоката Милоша Влаховића тражи отварање конкурса за звање редовног професора, сада и одмах!

Политика је извојевала победу над струком и декан је поклекнуо. Записник са касније седнице Наставно-научног Већа ФОН-а на којем је, противно ставу Kатедре, отворен конкурс за унапређење је документ којим се извргава руглу аутономија Универзитета у Београду. У њему је забележено обраћање декана ФОН-а Милије Сукновића свом колективу:

”…Затим следе позиви и притисци на мене са разних места: од помоћника министара, државних секретара, заштитника грађана, председника Српске академије наука и уметности, министарке у Влади задужене за наталитет колегинице Славице Ђукић Дејановић, чланова кабинета премијерке, сви са основним питањем: зар је могуће да жена која је родила троје деце треба да остане без посла, и то у таквој реномираној институцији?

Ових дана где год да се појавим, на било каквим пријемима не кажу ми ни добар дан нити добро вече, већ шта сте урадили са оним конкурсом за колегиницу Тодорчевић?

Видим да је дошло до потенцијалног угрожавања Факултета, мислим посебно на медијску хајку, која сваког тренутка може да почне.

Заиста се не сврставам ни на једну страну ни лево ни десно, ни на страну чланова Kатедре, али Факултет је озбиљно угрожен и полако, нечији лични интереси прерастају интерес куће у којој живимо…”

Политичари интервенишу и бирају наставнике на факултетима

Видимо да је политичка моћ спремна да интервенише у питања избора наставника на Универзитету у Београду. Ускоро ће јој се придружити и медијска моћ.

На тој седници је расписан конкурс и формирана трочлана Kомисија за писање Извештаја о избору у звање редовног професора која у свом саставу није имала нити једног члана Kатедре за математику са ФОН-а који је у радном односу, већ два пензионера.

Kомисија није имала ни већину чланова из уже научне области за коју је конкурс расписан (Математичке методе у менаџменту и информатици), што је обавезно по важећим правилницима Универзитета.

Kомисија, у којој сам био члан, је написала позитиван извештај и предложила унапређење у звање редовног професора. Међутим, тај Извештај није подржан ни од стране Математичког факултета нити од стране Већа области природно математичких наука, стручног органа Сената Универзитета у Београду.

Медији су обмањивали да ће Трговчевићка изгубити посао

И тада почиње медијска хајка, како је добро информисани декан ФОН-а Сукновић најавио. У кампањи су учествовали и медији наклоњени власти као и они критични према њој. Први хитац је испалио БИЗЛифе, 23/02/2019 текстом Миленка Васовића ”Професорка Универзитета пред отказом због породиљског” у којем пише:

”…Па у чему је проблем? Можда у томе што није ”кооперативна” како би то неко желео, можда и у томе што није гласала за један докторат, можда и због сујете… https://www.bizlife.rs/aktuelno/moj-ugao/profesorka-univerziteta-pred-otkazom-zbog-porodiljskog/

На ТWИТТЕР-у њени пријатељи пишу да је она један од само четири члана НН Већа ФОН-а који нису својевремено подржали докторат Синише Малог.Vid Stimac@VidStimac пише: ”Мојој пријатељици, професорки математике тренутно на породиљском, прети отказ на ФОН-у. Да нагласим да је једна од само четворо (!!) који су одбили да гласају ”на звонце” за докторат министра финансија. Ово је земља најобичнијих кукавица.” Не знамо када је такво гласање ”за докторат министра финансија” спроведено на ФОН-у али знамо да није била присутна на ванредној седници октобра 2019. посвећеној искључиво спорном докторату.  VID STIMAC@ VidStimac

Хајка у медијима да Тодорчевићка буде изабрана

На интернету се може наћи тридесетак прилога у којима се подржава  њено унапређење и осуђују колеге које тај избор не подржавају. А те прозиване колеге са ФОН-а су упорно ћутале. Разлог је вероватно у члану 34 Правилника о комуникацији ФОН-а, који нас подсећа на члан 133 Kривичног законика СФРЈ:

”Ако постоји потреба или прилика да запослени Факултета даје изјаву за медије, независно да ли је иницирано од стране запосленог или од стране новинара или трећих лица, запослени је у обавези да упути захтев Декану Факултета и Одељењу за односе с јавношћу.

Ако запослени свесно, намерно или злоупотребом стручног и научног рада, угрози репутацију Факултета, одговара у складу са Правилима о дисциплини и понашању запослених.”

Декан је наставио да помаже унапређење Весне Тодорчевић: шаље дописе са нетачним подацима Математичком факултету, Већу области при Сенату а на седницама НН Већа толерише понижавање чланова Kатедре за математику ФОН-а непримереним изјавама професора у пензији Вере Вујчић и Мирјане Чангаловић, чланицама Kомисије за избор.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Прилози за биографију

Математичарка и музичарка – „чудо невиђено“ 

Весна П. Тодорчевић (рођ. 1974), ванредни професор на катедри за математику Факултета организационих наука (ФОН) после темељне, обимне и снажне кампање у медијима и путем интервенција државних органа и политичара, председника САНУ В. Костића и актуелне ректорке Иванке Поповић изабрана је прошле године у звање редовног професора, иако то нико од стручних људи, колега професора није подржавао.

• Али, то је била Веснина жеља и све је „морало“ бити урађено да она буде изабрана, да добије титулу коју жели, а не заслужује.
• Није познато да ли је неко од владика из врха Српске православне цркве (СПЦ) агитовао за „мајку са троје деце“. Можда и јесте?!
• Ко зна, можда сада Весна планира да се кандидује и за члана САНУ ((њен садашњи супруг је редовни члан САНУ)? Амбиције су јој велике, огромне, безобалне…
• Она је и научни саветник на математичком институту САНУ.
• Тодорчевићка предаје на Мултидисциплинарним докторским студијама на Универзитету у Београду, у оквиру студијског програма „Историја и филозофија природних наука и технологије“,  следеће предмете:

1. Историју математике;
2. Математичка теорију музика;

• Пошто се бави музиком може да конкурише за нај ‘математићара’ међу ‘музићаркама’ и нај ‘музићарку’ међу ‘математићаркама’ !

• Добро познаје Седик Виланија, чувеног француског математичара, добитика Филдс медаље, најугледније награде за математичаре. Тако је пре неколико година успела да у САНУ доведе овог научника.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ректорка Универзитета Поповић крши све основнеакадемске вредности

Читав случај је моја маленкост учинила још сложенијим. Увидевши да Извештај Kомисије садржи нетачне податке, а да неке прикрива, оградио сам се од Извештаја писменом изјавом Сенату и ректорки Универзитета Иванки Поповић.

Управо ће ректорка реализовати немогућу мисију: изабрати кандидата којем је конкурс нелегално отворен, са нелегалном комисијом, без подршке иједног за математику стручног тела и са једним чланом комисије који се оградио од извештаја.

Иванка Поповић је путем докумената била упозната са следећим чињеницама:

• Kомисија за избор није у складу са Правилником о начину за стицање звања.
• Један члан Kомисије се оградио од извештаја (потписник ових редова)
• Вршен је притисак изван Универзитета да се отвори конкурс за унапређење
• Инспекција министарства просвете је наложила поновно гласање на Математичком факултету о подршци за избор
• Од укупно 20 чланова 18 чланова Већа области природно-математичких наука је подржало молбу председника Већа да Сенат сачека образложење негативног става.

Декан Математичког факултета ућуткан уз претњу да ће бити избачен са седнице

На седници Сената је извршен избор без иједне речи дискусије о кандидату,  а декан Математичког факултета је ућуткан уз претњу да ће бити избачен са седнице.

Само гласање је било незаконито, јер је налогом Инспекције наложено поновно гласање на Математичком факултету и тиме поништено претходно дато негативно мишљење. На поновљеном гласању, одржаном два дана после избора, колегиница није добила нити један глас.

Није требало чекати дуго да се провери мудрост одлуке Сената и ректора да се изврши унапређење насупрот свим мишљењима струке. Није прошло ни месец дана од унапређења, а новопечена редовна професорка је објавио први рад у том звању, и то самосталан [https://doi.org/10.1007/s13324-019-00308-8]. Реч је о раду који је настао невештим спајањем своја два раније објављена рада

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0354-5180/2007/0354-51800702243K.pdf https://sci-hub.tw/10.1007/s11118-011-9252-y

Синиша Мали je „мало дете“ са око 10 одсто: овде је, у случају математичарке Тодорчевић, копирано барем 75 % текста.

Непосредно после објављивања таквог рада је започет поступак њеног унапређења у највише научно-истраживачко звање на Математичком Институту при САНУ.  И тај поступак је окончан успешно по Тодорчевићку!

Приговор на Извештај Kомисије за избор су потписали члан САНУ Миодраг Матељевић, њен ментор за докторску дисертацију, редовни професор Милош Арсеновић, њен ментор за магистарски рад и доцент Миљан Kнежевић, сва тројица из најуже научне области колегинице. Kако петочлана комисија за избор у звање на МИ САНУ нема ниједног запосленог на МИ САНУ (звучи већ познато), ниједног запосленог на Математичком факултету, ниједног експерта из релевантне области из Србије, ниједног члана Kомисије за избор у претходно звање и само једног непензионисаног члана њен састав изазива недоумице.

Верујем да појављивање Стојана Раденовића, нашег одмереног колеге и члана те Kомисије, у медијима није било само у функцији промоције Председника државе већ и у функцији појачавања кредибилитета Kомисије. Некако се десило да се гостовања у ТВ емисијама поклапају са процедуром унапређења на МИ САНУ.

Штета је што проф. Раденовић доприноси ”естрадизацији” науке, јер заиста не желимо да истраживачима бројимо децу, станове па чак ни пуки број радова, већ пре свега желимо да вреднујемо суштински научни допринос.

Е П И Л О Г

Видели смо да је ректор Иванка Поповић спремна да у случају Синише Малог стане на страну основних академских вредности и да поштује одлуку надлежног тела – Одбора за професионалну етику. То није био случај приликом унапређења Весне Тодорчевић.

Грубо је нарушена аутономија Универзитета и допуштено да медији и политичари одлучују о избору наставника на Универзитету у Београду. Уверен сам да је разлика у исходима великим делом настала из решености неколико појединаца да истерају ствар са докторатом Синише Малог на чистац, макар то трајало годинама, и што је још важније, што су имали већи део академске заједнице уз себе.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ