НИКАДА НЕЋУ ПРИСТАТИ ДА МИ ЗАБРАНЕ ДА СЕ ЗОВЕМ МАЈКА

Док вам се данас овде обраћам, негде на овој истој планети један отац, поштар по имену Роб, служи затворску казну од 6 месеци јер је одбио да своју малолету ћерку назива „сином”, када је она решила да буде „мушко” без његовог знања и сагласности, а уз свесрдну подршку државе и школе.

Док вам се обраћам, негде на овој истој планети, мушкарци–трансвестити који себе називају „светлуцаве маме”, нашминкани и обучени у некакву карневалску верзију жене, деци у вртићима читају бајке о принцу и принцу.

Док вам се обраћам, на победничком постољу у женској конкуренцији из бициклизма и женског рвања стоји мушкарац, који за себе тврди да је жена. Другопласирана бициклисткиња, која заиста јесте жена, није желела да га загрли и због тога је изложена стубу срама и осуди. Побеђена жена у финалу рвања имала је озбиљне преломе главе и екстремитета, јер ју је у борби брутално пребио мушкарац, који за себе тврди да је жена. И не само то, тај мушкарац је проглашен за најхрабијег женског рвача и добија салве похвала у мејнстрим медијима!

Све ово и још много тога, што не можете ни да замислите, чека и нас и нашу вољену Србију ако у Скупштини буду усвојени закони који су већ од уторка на дневном реду.

То су квазивредности и начин живота који нам доноси закон о родној равноправности. Не дајте се заварати: „родна равноправност“ нема везе с равноправношћу полова. „Родна равноправност“ не значи да ће наше ћерке имати једнаке могућности у школи, на радном месту и уопште у друштву већ управо супротно: имаће мање права, па чак ће бити и у опасности када и код нас једног дана буде дозвољено да се биолошки мушкарци такмиче у женским спортовима, пресвлаче у женским свлачионицама, користе женске тоалете, па чак и да траже премештај у женске затворе само зато што се „осећају као жене“. Све су то истинити примери из западних земаља. У Калифорнији је 255 мушкараца тражило премештај у женски затвор јер кажу да се осећају као жене. Када смо у гостовањима наводили ове примере, говорили су нам да наводимо есктремне и бизарне случајеве.

Драго ми је што су чак и либерално настројене особе у Србији довољно разумне и здравомислеће да у овим примерима виде екстрем – али оне заборављају да је тај екстрем законит у тим државама, да те особе имају право да се тако понашају, а онај ко каже нешто против тога, биће оптужен за дискриминацију.

Данас вам се обраћам испред Коалиције за природну породицу, која је основана као неформална организација којa окупља удружења, појединце, странке и све друге који имају један заједнички циљ, важнији од свих подела, разлика, политике и ставова – а то је заштита природне породице у оквирима Устава РС.

Покренули смо петицију и устали против три предлога закона Мин. за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на првом месту зашто су сва три предлога противуставна, а затим и зато што су по својој садржини уперена против породице, против брака, слободе мишљења и изражавања, и слободе вероисповести, па чак и против саме човекове природе, као што сте могли видети из наведених примера.

Предлог закона о истополним заједницама тренутно је стављен са стране јер се наводно чека мишљење Савета Европе – као да грађани Србије не знају шта им треба и да ли је нешто у складу са Уставом или не, већ Савет Европе треба то да нам каже.

Друга два предлога, чак опаснија од оног о истополним заједницама: о родној равноправности и измене закона о забрани дискриминације – стигли су у скупштину и народни посланици у уторак треба да почну да расправљају о њима.

Зашто су ова два предлога закона опаснија за нас, наше породице и децу од закона који би фактички легализовао хомосексуалне бракове, који се само тако не зову, али су то по свему другом? Зато што се путем ова два закона уводе тоталитарне категорије као што су посредна дискриминација, навођење на дискриминацију, унакрсна дискриминација итд. Реч је о тако великом проширењу основа за дискриминацију, као и огромном повећању казни, да је сасвим јасна намера предлагача: а то је да застраше све нас који се противимо овом новом марксизму, да нас тако застраше тужбама, суђењима и казнама да од страха нећемо смети да кажемо да је брак заједница мушкарца и жене, да мушкарац не може да постане жена, нити жена да постане мушкарац; да одрасли мушкарац не може никако да буде шестогодишња девојчица, нити да неко може да буде мачка, вук, ванземаљац или змај – а то су све случајеви који постоје на западу.

Да нећемо смети да кажемо мајка и отац, већ родитељ 1 и 2, па чак и родитељ који рађа, и родитељ који не рађа; да нећемо смети да кажемо да само жене могу да рађају, да нећемо смети да се бунимо када нам уместо речи трудница наметну фразу „особе које рађају“, када нам уместо мајчиног млека кажу да морамо да говоримо „људско млеко“ – а све због тога да се не увреде трансродне особе јер језик биологије и науке који описује реалност нашег света – није инклузиван, кажу они. А заправо он је једини истинит – само што та истина боли јер није у складу с њиховим умишљеним и научно недоказивим идентитетима.

Као жена и мајка осећам се крајње понижено и увређено што неко жели да ми одузме право да кажем за себе да сам жена, јер моје постојање вређа биолошке мушкарце који за себе тврде да су женско; што неко жели да ми одузме право да кажем да сам МАЈКА – да имам дојке и да сам своје дете хранила мајчиним млеком. Осам година смо муж и ја чекали нашу ћерку – и неко ће сад да нам брани да будемо отац и мајка?

Никада! Никада нећемо пристати на то! Никада се нећемо одрећи онога што нам је наважније и најсветије!

Министарка Чомић хоће да нам уведе тзв. „родно осетљив језик“ који је, како стоји у предлогу закона, „средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе“. Дакле, Чомићка би да нам мења свест, иако наш Устав гарантује слободу мисли и савести. Она би да нам одузме право да васпитавамо децу у складу са својим уверењима – толико су уверени у то да ће ови закони проћи да су унапред изменили наставни програм за наредну школску годину и свим издавачима уџбеника наложили да у биологији за 8. разред убаце лекцију о родном идентитету, међуполним особама, хомосексуалности, промени пола и бирању такозваног „рода“.

Министарка се брине за људска права мале групе људи која већ живи како хоће – а то су више пута изјавили: да лезбејке одлазе на вантелесну оплодњу, или да се пар гејева и лезбејки договори да унакрсно направе децу, или геј мушкарац нађе пријатељицу која му роди дете – ово су све примери које су они јавно изнели у гостовањима на телевизији. Они не крију да већ живе заједно – на шта имају право – и да праве децу на ове начине – на шта такође имају право јер свака жена и сваки мушкарац, према нашем Уставу, има право да одлучи с ким ће направити дете.

Они већ имају могућност да реше имовинска питања путем уговора о доживотном издржавању, о уступању и расподели за живота, и о купопродаји и поклону. Они већ могу да се посећују у болници према Закону о правима пацијената, али све време обмањују јавност да су им та права ускраћена и да су дискриминисани, а затим не крију да им у ствари то није довољно и да они хоће све: брак, усвајање, децу, хоће да легализују сурогацију да им наше жене буду фабрике за производњу деце, док истовремено Србија из године у годину одумире.

Шта је с нашим људским правима, госпођо Чомић? Према Уставу и међународним споразумима, и ми, као грађани, имамо права да се и пасивно и активно супротставимо државном апарату који нам присилно намеће ставове засноване на идеологији и који нам прописује како да се понашамо. Нисмо дужни да користимо и трпимо употребу свог матерњег језика измењеног по вољи државног апарата, нити смо дужни да трпимо да се наша деца у школи подучавају ненаучним теоријама о некаквим родовима – да их уче да могу бити небинарни, квир, пансексуални и панродни, интерсексуални и интерродни, асексуални, транссексуални, међуженски и међумушки, без џендера, андрогини, хермафродити, полуџендери, џендерквир, џендерваријабилни или џендерофлуидни, трансмушкарци и трансжене, особе у трагању, трансдобне особе, трансспособне особе, двородни или дуоџендероидни, кросџендери, нултиџендери, особе неке друге врсте (животињске или ванземаљске), или особе са два духа. И ово није коначан списак родних идентитета!

Запамтите: они се неће зауставити на овоме. Довољно је да погледамо ка државама које су већ отвориле врата родној идеологији и у којима већ постоји све ово што сам навела. У тим државама већ неко време припрема се терен за оно што им је последњи циљ: а то је легализација инцеста и педофилије. О педофилији као опредељењу спорадично се говори већ неколико година, а недавно је у Њујорку поднет захтев да се укине забрана склапања брака између родитеља и пунолетног детета.

Ми смо тренутно у много бољој позицији јер можемо да спречимо да ова идеологија уђе у наш систем и наше школе. Међутим, шта год да скупштина одлучи – било да поштује Устав наше земље било да га прекрши – наша борба се ту неће зауставити.

Ако се народни посланици оглуше о Устав на који су се заклели, и о вољу грађана Србије, то не значи да ћемо одустати од даље борбе. Никада нећемо престати да се боримо за очување породице, а нарочито за заштиту деце од погубних идеологија, као што је ова родна идеологија. Знамо шта бранимо, знамо за шта се боримо.

Још једном вас позивамо да се сви заједно успротивимо овом тоталитарном лудилу, заоденутом у ново рухо! Посетите наш сајт на адреси iFamNews.rs и потпишите петицију против закона министарке Чомић, и поделите је с пријатељима, рођацима и колегама. Нека види Србија и свет које вредности бранимо! То су вредности наших светих предака, наших дедова и баки, који су сви одреда, ради наше будућности, своју крв проливали и животе давали да бисмо ми живели у слободи. Хоћемо ли бити достојни својих предака и дати све од себе да и наша деца живе слободно? То је наша света дужност.

На нама је да истрајемо, а Бог ће помоћи, ако има коме.

Извор: ИФН