ХАН ПОГЛЕД – НЕОТКРИВЕНИ И НЕКАЖЊЕНИ УСТАШКИ ЛОГОР СМРТИ!

Према малом броју доступних података, може се претпоставити да се логор састојао из три дијела: усташког војног упоришта, сабирног центра и мјеста на којем су вршене егзекуције.

han pjesak

Логор и јаме смрти на Хан Погледи налазе се на граници општина Власеница и Хан-Пијесак и у непосредној близини магистралног пута Београд-Сарајево, као и раскрснице за ски центар “Игриште”

НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

ФОРМИРАЊЕ И ЛОКАЦИЈА ЛОГОРА
Током 1941. године нова усташка власт је у селу Хан Поглед, као важном стратешком положају на путу Зворник-Сарајево формирала усташко упориште које је у непознатом периоду усташке владавине, између 1941. и 1942. године, постало мјесто смрти за хиљаде Срба и великог броја Јевреја читавог Бирча, Хан Пијеска и околних мјеста.

Тачна локација усташког упоришта је непозната, али се у књизи “Хан Пијесак-простор, вријеме, људи” наводи да се логор налазио у густој шуми и око Тодоровића кућа. [1].

Он по свом карактеру није био концетрациони, већ је представљао војно упориште које је у једном моменту прерасло у мјесто за брзе и нажалост ефикасне егзекуције, тако да је сабирни центар вјероватно представљала нека помоћна зграда протјераног српског становништва, која се налазила у близини,  што потврђује и Лезо Алтарац из Власенице, који је једини преживио клање своје породице на Хан Погледи, који помиње да су власенички Јереји били затворени у шталу из које је успио да побјегне. [2]

Усташе би вјероватно како би кога ухватили или ухапсили доводили до овог помоћног објекта, који се налазио на непознатој локацији и формирали мање групе које су након неког времена клањем убијали и бацали у три јаме на локалитету Стублић [3], на имању породице Милић.

Сасвим је сигурно да су на овом мјесту масовна убиства вршили припадници злогласне усташке црне легије, током свог злочиначког априлског похода на источну Босну 1942. године, мада је могуће да су га и раније користилe и локалне “домаће” усташе као мјесто егзекуција ухапшених Срба.

ОТКРИВАЊЕ ЈАМА СМРТИ
Само мјесто страдања било је потпуно непознато чак до почетка 50-их година прошлог вијека, јер су га усташе вјероватно држале у потпуној тајности, а и сама локација на којој се налазе јаме била је обрасла у шуму и густу шикару, која је касније искрчена.

Према ријечима мјештана села Хан Поглед, јаме су откривене сасвим случајно када је пас из села донио потпуно очуван дио људског тијела. Настала је паника, случај је пријавњен властима и неко се сјетио усташке проститутке, која је свједочила о својим посјетама логору на Хан Погледи. Том приликом је чула од једног пијаног усташе како говори да једва преклао једну старицу доле у шуми… Локације су пронађене и започето је ископавање.

На ужас присутног народа, тијела су била после толиког времена добро очувана, јер је земљиште на коме се налазе јаме у долини и дјелимично мочварно и влажно.

Многи су препознали чланове својих  породица, започела је стравична кукњава…

Настрадале Јевреје су препознали по градској гардероби, која се разликовала од просте сељачке одјеће. Нова комунистичка власт је, умјесто да достојно сахрани или бар обиљежи мјесто страдања и покрене истрагу о овом стравичном ратном злочину, наредила да се јаме затрпају, а читава ствар заборави. И тако је заиста и било. Ни данас се не зна по чијем налогу и зашто.

Поглед на јаме смрти на Хан Погледи. На дрвету је прислоњен крст, чије је подизање планирано, као обиљежје страдалим Србима.

УНИШТЕЊЕ ЛОГОРА 1942. ГОДИНЕ
Логор-усташко упориште, чију је посаду чинила једна усташка сатнија, уништено је у неуспјелом нападу устаника на Власеницу, 15. јуна 1942. године.

У нападу су учествовали I батаљон VI пролетерске источно-босанске бригаде, Браиначки батаљон Бирчанског НОП одреда, партизанске групе са подручија оштине Хан Пијесак предвођене Светозаром Косорићем и Душаном Јовановићем и Жеравички батаљон четничког комаданта Реље Васковића, који је том приликом и рањен.

Јединице су прикупљене у Малом Пољу и на Великом Игришту, а извиђачка група је упућена да се прикраде усташким положајима, из шуме осмотри положаје и направи скицу бункера и ровова. Након успјешног осматрања, напад је започео 15. јуна између 3 и 4 сата ујутру. Прва, Трећа и Четврта чета ударног батаљона, као и борци са Планине и Жеравица су напали на Хан Поглед.

Друга чета ударног батаљона и Бирчански батаљон су поставили засједу према Хан Пијеску у селу Чађавица, док су Браинчани предвођени Тошом Вујасиновићем добили задатак да ликвидирају усташку посаду код Ружине воде. Устаничке јединице су се неопажено, под заштитом мрака, кроз шуму привукле  усташким положајима на Хан Погледи и изненада ускочиле у усташке ровове.

И поред постигнутог изненађења водила се оштра борба, а посебно јак отпор пружан је из куће у којој се налазио усташки штаб.

Једна од јама смрти на Хан Погледи

Јуриш је био незадржив, падали су бункер за бункером, ров за ровом, зграда за зградом. Усташе су бјежале према Хан Пијеску и Власенице,  оставивши иза себе 10 мртвих. Устанички губици су износили 6 погинулих, 1 нестао и двојица рањених бораца. Том приликом заплењено је 1 тешки митраљез, 2 пушкомитраљеза, преко 30 пушака, 20.000 метака, као и одређену количину обуће, одјеће, хране и друге опреме. Засједа према Хан Пијеску је већ у раним јутарњим часовима одбили напад Њемацa и усташа, који су пошли у помоћ опкољеној Власеници. Ослободиоци усташког логора су се након завршене акције и непријатељског бомбардовања повукли у шуме Игришта према Грабовом пољу. [4] У селу Хан Поглед на извору “Ружина вода”, који се налази око 300-400 метара од самог логора и јама, на мјесту споменика из I свјетског рата, у августу 1952. године подигнута је спомен плоча, као свједочанство уништења усташког упоришта.

На спомен плочи стоји натпис:

“15. јуна 1942 године борци I батаљона VI пролетерске источно-босанске бригаде и браиначког батаљона Бирчанског НОП одреда уништили су у јуришу усташко упориште на Хан Погледу”. 

О логору, јамама, страдалима, као и учешћу четничког батаљона у нападу не пише ништа.

Спомен чесма на “Ружиној води”, подигнута 1936. године и обновљена 1952. године када је и постављен натпис о уништењу усташког упоришта на Хан Погледи

БРОЈ ЖРТАВА УСТАШКОГ ЛОГОРА НА ХАН ПОГЛЕДИ
Према процјенама старијих мјештана Хан Погледи, који су имали прилику да присуствују откопавању локација и каснијем заташкавању злочина,  у јамама данас почива неколико хиљада брутално убијених Срба и Јевреја. Велика већина њихових имена вјероватно никада неће бити позната, јер се овим питањем, као ни бројем жртава до сада нико није бавио.

Права намјена логора, јаме, жртве и њихова страшна судбина нису поменути ни у једној књизи о II свјетском рату у комунистичко-социјалистичком периоду!

Први и за сада једини пут у литератури ово мјесто и његова права намјена наведени су 2011. године у публикацији “Хан-Пијесак. Простор-вријеме-људи” у којој се наводи да је је у јаме бачено око 700 људи. [5]. Локална власт у Власеници располаже са подацима да је на овом страшном мјесту убијено око 2.000 Срба и Јевреја [6] У сваком случају у питању су застрашујуће бројке.

Усташе бацају људе у јаме у Јасеновцу – слична судбина је задесила и страдале на Хан Погледи

 СТРАДАЊЕ ЈЕВРЕЈА У ЛОГОРУ НА ХАН ПОГЛЕДИ
Комунистичке власти су убрзо после откривања јама смрти прогласиле логор на Хан Погледи за табу тему, тако да данас мало ко у Власеници и Хан Пијеску, као и читавој овој регији зна за ово мјесто стравичног злочина. Током 80-их година прошлог вијека посјећивали су га приватно јеврејски исељеници из Америке – потомци власеничких Јевреја. На иницијативу породице Алтарац и уз подршку Јеврејске заједнице БиХ, на локацији је 11.07.2011. године откривена  спомен плоча настрадалим Алтарцима, коју су открили истакнути члан Јеврејске заједнице и публициста Ели Таубер и начелник општине Власеница Младен Поповић [7].

Свечано откривање спомен плоче на мјесту страдања, 11.07.2011.

Спомен плоча породици Алтарац на мјесту страдања на Хан Погледи

Иницијативу за подизање спомен плоче дала је Flory Kabilio Jagodа, Јеврејка из САД чија је мајка поријеклом Алтарац из Власенице и чија животна прича подсјећа на филмску...

Flory Kabilio Jagodа у млађим годинама

Рођена је као Florica Kabilio 21. децембра 1923. године у Сарајеву. Убрзо након рођења њена мајка Роза Алтарац напушта мужа и враћа се родитељима – сефардским музичарима Сумбулу и Берти Алтарац који су живјели у Власеници.

Florica је скоро пуних 10 година, све до 1932. године живила у Власеници, када се са мајком сели у Загреб, гдје као и многи други Јевреји 1941. доживљава понижења, избацују је из школе, принуђена је да носи жидовску ознаку итд. Успјева да се домогне италијанске територије гдје упознаје америчког Јеврејина и наредника у америчкој војсци Harry Jagodу, за кога се и удаје.

У САД из Италије одлази у јуну 1946. године.

Дан прије њеног одласка из Италије, њена мајка Роза добија писмо од свог брата Лезе Алтарца у којем их обавјештава о покољу над породицом Алтарац у Власеници. У писму описује како су у мају 1942. године преостали власенички Јевреји опкољени и потом затворени у шталу гдје су погубљени од стране локалних Муслимана под командом Њемаца. Након злочина њихова тијела су бачена у јаме. Само је Лезо успио бјекством да избјегне масакр и спасе живот. [8]

Према неким наводима овај стравичан злочин се догодио 6. маја 1942. године. [9] Лезо Алтарац је након рата живио у Власеници.

Фамилија Алтарац испред своје куће у Власеници, 1935. године

Flory Kabilio Jagodа је данас позната јеврејска музичарка и интерпретаторка традиционалне јеврејске музике.

Приликом откривања спомен плоче изјавила је:

“Емоција је била страшна, јер ишли смо у Власеницу и тамо метнули камен. Цијелу фамилију Алтарац су убили, бацили их у једну јаму. Хтјела сам да метнем камен – и то већ дуго, а нисам имала прилику да дођем. Ово је јако било, јако важно мени. Што сам старија, више ми је потребно да ми да мир.” [10]

Flory Kabilio Jagodа на откривању спомен плоче, 11.07.2011.

Први пут после скоро 70 година појавио се и за сада једини новински чланак о усташким злочинима и логору на Хан Погледи у дневном листу Независне новине, у коме је најављена иницијатива за подизање спомен комплекса на овом овог поручју [11].

На интернет страници јеврејског меморијалног центра Јад Вашем http://db.yadvashem.org/names/nameResults.html?language=en&applid=SAPIR7&queryId=JAGUAR02_3856_556265&page=1 налазе се сва имена власеничкиx Јевреја који су бестијално побијени приликом дивљачког похода Црне легије.


 СПОМЕНИК СРПСКИМ ЖРТВАМА НА ХАН ПОГЛЕДИ

Иако је до сада било неколико иницијатива за подизање спомен обиљежја српским жртвама на Хан Погледи, до тога на жалост још увије није дошло.

За сада, осим споменика на “Ружиној води”, на самој локацији поред једне од јама постоји само спомен плоча за настрадале чланове породице Тодоровић из Долова на којој пише:

“На овом мјесту у прољеће 1942. године је од стране муслимана који су били припадници усташких јединица побијен велики број српских породица међу њима и седам чланова породице Мила Тодоровића из Долова”.

У плану је и подизање спомен обиљежја у виду великог крста, као симбола страдања православног српског становништва.

Иако су ово иницијативе вриједне сваке похвале, размјере овог злочина, као и полувјековно комунистичко заташкавање, су толико велике и толико страшне да је право рјешење подизање спомен-комплекса који ће бити не само споменик српским и јеврејским жртвама, већ и трајна опомена будућим генерацијама да не дозволе да се овако стравичан злочин више икада понови!

Спомен плоча настрадалим члановима породице Тодоровић из Долова

УСТАШКИ ЗЛОЧИНЦИ И КОЉАЧИ У ЛОГОРУ СМРТИ НА ХАН ПОГЛЕДИ
До сада се овим логором нико није ни бавио, тако да су имена усташких зликоваца и њихове судбине још увијек непознаница. Међутим у студији Здравка Антића “Злочини над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/42. године”, коју је 1993. године објавио Балканолошки институт Српске академија наука и умјетности, код одговорних за клање породице Тодоровић из Долова, као и масовно убиство власеничких Јевреја 1942. године наведено је следеће:

“Све наведене злочине извршиле су усташе под командом Rafaela Bobana, а помагали су му Ivanović Silvije, учитељ Seko Mujo, Jukić Saratan, надпоручник Zličarić Ante, а од локалних усташа Musić (Ahmeta) Meho из Власенице.”

У овој студији се наводи да су Јевреји побијени на мјесту Плоче, које нешто ниже од Хан Погледи према Власеници, али засигурно се зна да се овај злочин десио управо на Хан Погледи.  [12]

Rafael Boban је познати усташа, родом из Груда и  један од команданата Crne Legije. [13]

Zličarić Ante би могао да буде Zličarić Anton, чиновник Напреткове задруге из Травника, који је одмах након формирања тзв. НДХ постао члан усташког стожера у Мостару. [14]

За остале наведене злочинце тренутно не постоје прецизнији подаци.

Извод из оригиналног документа Војног архива у Београду о злочинима Црне легије у срезу Власеница, који је послужио као извор за наведену публикацију и у коме се појединачно помињу организатори и извршиоци бруталних убистава у логору на Хан Погледи. [15]


НЕ ЗАБОРАВИМО!

Извори и литература:

  1. Хан Пијесак. простор-вријеме-људи”, С. Сокановић и други, Хан Пијесак, 2011.
  2. http://digitalassets.ushmm.org/photoarchives/detail.aspx?id=1131531&search=RESCUERS&index=2186
  3. http://www.opstina-vlasenica.org/?p=1269
  4. “Шеста пролетерска источно-босанска бригада”, Р. Петровар, С. Трикић, Београд, 1982, “Бирач у НОБ-у”, Др З. Антонић, Ј. Перић, Тузла, 1982. године,
    Хан Пијесак. простор-вријеме-људи”, С. Сокановић и други, Хан Пијесак, 2011
  5. Хан Пијесак. простор-вријеме-људи”, С. Сокановић и други, Хан Пијесак, 2011
  6. http://www.nezavisne.com/novosti/gradovi/Otkrivena-spomen-ploca-porodici-Altarac-koju-je-ubila-Franceticeva-Crna-legija-97229.html
  7. http://www.opstina-vlasenica.org/?p=1269
  8. http://digitalassets.ushmm.org/photoarchives/detail.aspx?id=1131531&search=RESCUERS&index=2186
  9. http://elmundosefarad.wikidot.com/jevreji-u-malim-mestima-u-bosni-i-hercegovini
  10. http://www.slobodnaevropa.org/content/flora_jagoda_kuce_su_se_promijenile_ali_ljudi_isti/24266940.html, http://triosefardi.com/author/howard/
  11. http://www.nezavisne.com/novosti/gradovi/Otkrivena-spomen-ploca-porodici-Altarac-koju-je-ubila-Franceticeva-Crna-legija-97229.html
  12. “Злочин над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/42. године”, З. Антонић, 1993, Београд
  13. Више на страни http://nezaboravimo.blogspot.com/2012/10/ii-ustaske-crne-legije_8.html
  14. Херцеговина у НОБ, књига 2, 1986, Београд
  15. ВА НДХ k312 f1 d57

На интернет сајту НЕ ЗАБОРАВИМО – БЛОГ наведено је слиједеће упозорење: “Садржај овог блога заштићен је ауторским правима. Копирање, коришћење и дистрибуција цјелокупног материјала или било ког дијела садржаја овог блога су дозвољени искључиво уз писмену сагласног аутора!

Пошто се на наведеном сајту не налазе контакт подаци аутора, тражену сагласност нисмо успјели затражити. Ипак, због вриједних података изнијетих у прилогу, одлучили смо се објавити га. Позивамо аутора прилога да контактира редакцију портала на адреси: udruzenje@jadovno.com.

Извор:
ЈАДОВНО