,,Европа може да сачека“: По чему је остао упамћен руски цар који је без муке савијао виљушке

„За веру, цара и Отаџбину“

Године 1882. године Русија је добила Велики државни грб на којем је било написано „За Веру, Цара и Отаџбину“. Он је најбоље одражавао суштину политике Александра III.

У његово време у Русији је порастао број  православних издања, формирана су нова црквена братства, интензивно су грађени храмови (око 250 цркава и на десетине манастира годишње), држава је подржавала духовно образовање. Ширило се православље.

Оно што је интересантно, овај цар није водио ни један велики рат, али је Русија учествовала у решавању европских конфликата, због чега су га називали Миротворцем.

Суров и праведан

Владар са прекомерном тежином није необична појава за европске дворове. Међутим, Александар III (1845 – 1894), за разлику од већине својих „колега“, није био толико гојазан, колико крупан. Умео је да покаже своју изузетну физичку снагу.

Једном приликом, током пријема у Зимском дворцу, покренута је тема кризе на Балкану. Аустријско-угарски амбасадор је ватрено бранио свој став, изјавивши да Русија његовој земљи није оставила избор и да је сасвим могуће да ће за који дан бити донета одлука о мобилизацији два-три корпуса који ће бити распоређени на границу.

У сали је завладала тишина. Сви су очекивали реакцију императора на такву дрскост, и то с разлогом, јер је Александар умео да буде веома опасан. Овога пута владар је тихо и смирено узео виљушку, без напора је савио и бацио на сто испред амбасадора, рекавши: „Ово ћу учинити са вашим трупом“.

Међутим, цар је био познат и по оригиналном смислу за хумор. На молбу министра да одмах прими амбасадора једне стране државе, Александар је саркастично одговорио: „Када руски цар иде у риболов, Европа може да сачека“. И отишао да лови рибу.

Последњи богатир

Колико је импресиван утисак Александар III остављао на своје савременике, приказује једна историјска анегдота. Током једног путовања возом цар је изашао у шетњу на станици док су локомотиву пунили водом.

Људи су изненађено и са поштовањем посматрали његову масивну фигуру. Један сељак је најлепше описао ситуацију: „Цар, па цар“, узбуђено је изговарао.

Стражари су одмах зграбили сељака. Каква је то увреда за његове императорско величанство! Међутим, Александар III је владао великим и моћним народним језиком, наредио је да пусте сељака и чак му је поклонио његов портрет: сребрну рубљу.

© ФОТО : PUBLIC DOMAIN

Руски император Александар III

Друга прича, која је повезана са железницом још јасније описује његову снагу. Реч је о несрећи царског воза у октобру 1888. године. Син царског инспектора возова, барон фон Таубе, у својим мемоарима је тврдио да је то био терористички напад и чак је именовао кривца. Међутим, у првим минутима након несреће, владар је кратко рекао: „Морате красти мање!“

Цар је могао да погине у овој несрећи, јер је у првом вагону, где је била послуга, погинуло тринаест људи. Породица Александра III је у тренутку несреће ручала у вагону, који је као и сви „императорски“ вагони, направљен од издржљивијег и јачег метала.

Зидови воза нису издржали и срушили су се од удара. Од 20 људи највише је био повређен ађутант Шереметјев, коме је сломљен прст на руци. Остали су преживели, јер је цар, попут Атласа, на својим раменима држао тежак кров вагона, омогућавајући свима да изађу. На исти начин је задржао и мир царства, које се срушило после његове смрти.

Извор: Спутњик