Израел, Палестина и насиље: Све што треба да знате о дугогодишњем сукобу

Број погинулих и повређених у Гази и Израелу расте у последњем таласу сукоба између Хамаса и Израела.

До насиља је дошло после месец дана током којег су расле напетости, иако сукоб између Израела и Палестинаца траје деценијама.

Како је све почело?

Сукоб који траје већ 100 година

Велика Британија је преузела контролу над подручјем познатим као Палестина пошто је Османско царство, које је владало овим делом Блиског истока, пораженo у Првом светском рату.

Подручје су насељавале јеврејска мањина и арапска већина.

Нетрпељивости су почеле да расту када је међународна заједница дала Британији задатак да у Палестини успостави „национални дом“ за Јевреје.

Јевреји су област сматрали прадомовином, али палестински Арапи су такође полагали право на земљу и успротивили се успостављању „националног дома“.

Између двадесетих и четрдесетих година 20. века, пристизао је све већи број Јевреја – многи су бежали од прогона у Европи и тражили домовину после Холокауста у Другом светском рату.

Све чешће је долазило до насиља између Јевреја и Арапа, али и до напада на британску управу.

Уједињене нације (УН) су 1947. године изгласале да се Палестина подели на две државе, јеврејску и арапску, а Јерусалим је постао међународни град.

Тај план су прихватиле јеврејске вође, али га је арапска страна одбила и план никада није спроведен.

Стварање Израела и „Катастрофа“

Пошто нису успели да реше проблем, Британци су отишли 1948. године, а јеврејске вође прогласиле су стварање државе Израел.

Многи Палестинци су се успротивили и почео је рат.

Учествовале су и војске суседних арапских земаља.

Стотине хиљада Палестинаца побегло је или је протерано из домова за време овог сукоба.

Овај догађај Палестинци називају Ал Накба или „Катастрофа“.

До тренутка када су се борбе завршиле примирјем наредне године, Израел је контролисао већи део територије.

Јордан је заузео територију која је постала позната као Западна обала, а Египат Газу.

Јерусалим је био подељен између израелских снага на западу и јорданских на истоку.

Како никада није дошло до мировног споразума – свака страна је кривила другу – деценије које су уследиле донеле су нове ратове и сукобе.

Како мапа изгледа данас

У рату 1967. године, Израел је окупирао источни Јерусалим и Западну обалу, као и већи део сиријске Голанске висоравни, Газу и египатско Синајско полуострво.

Већина палестинских избеглица и њихових потомака живи у Гази и на Западној обали, као и у суседним државама Јордану, Сирији и Либану.

Ни њима, ни њиховим потомцима Израел није дозволио да се врате кућама – израелске власти тврде да би то преплавило земљу и угрозило њено постојање.

Израел и даље заузима Западну обалу. Иако се војска повукла из Газе, УН и даље ову област сматрају делом окупиране територије.

Израел за цео Јерусалим тврди да је њихов главни град, док Палестинци проглашавају источни Јерусалим за главни град будуће палестинске државе.

Сједињене Америчке Државе (САД) су једна од само неколицине земаља које су признале претензије Израела на цео град.

У последњих 50 година, Израел је саградио насеља на овим просторима, где сада живи више од 600.000 Јевреја.

Палестинци кажу да су та насеља незаконита према међународном праву и да представљају препреку миру, али Израел то негира.

Шта се сада дешава?

Нетрпељивости су често велике између Израела и Палестинаца који живе у источном Јерусалиму, Гази и на Западној обали.

Газом влада палестинска екстремистичка организација Хамас, која се годинама борила против Израела.

Израел и Египат чврсто контролишу границе Газе како би зауставили допремање оружја Хамасу.

Палестинци у Гази и на Западној обали тврде да пате због израелских акција и бројних ограничења.

Израелска влада наводи да само делује како би заштитила државу од палестинског насиља.

Ситуација се заоштрила од почетка светог муслиманског месеца Рамазана средином априла, уз бројне ноћне сукобе између полиције и Палестинаца.

Претња исељавањем одређених палестинских породица из источног Јерусалима такође је довела до раста напетости.

Шта су највећи проблеми?

Постоји низ питања око којих Израел и Палестинци не могу да се сложе.

Она се тичу судбине палестинским избеглица, јеврејских насеља на окупираној Западној обали, као и начина на који две стране треба да деле Јерусалим.

Ипак, можда најтеже питање од свих је да ли би палестинска држава требало да буде створена поред Израела.

Мировни преговори се повремено воде више од 25 година, али до сада нису довели до трајног решења сукоба.

Шта носи будућност?

Укратко, ситуација се неће ускоро решити.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху назвао је најновији мировни план, који су припремиле Сједињене Америчке Државе док је Доналд Трамп био председник, „споразумом века“.

Ипак, Палестинци су га одбацили као једностран и никада није заживео.

Обе стране ће морати да се договоре око било којег будућег мировног споразума како би решиле сложена питања.

Док се то не догоди, сукоби ће се наставити.