„Туђа кривица“ председника Србије

Пише: Предраг Јакшић

Председник Србије изјавио је да он и Влада Републике Србије разматрају меру да се људима у државним органима који нису вакцинисани одузме право на плаћено боловање. Ово је, јасно је то и лаику, тешко кршење људских права и очигледна дискриминација која је забрањена и највишим законским актом наше државе, али и различитим међународним конвенцијама које је наша држава усвојила, јер се у неравноправан положај доводе људи (у овом случају чак болесни људи) нису прекршили никакав закон. Председник је правдајући овај сулуди предлог чак употребљавао термин „кривица“, па каже да уколико сте се заразили „туђом кривицом“ а вакцинисани сте се имате право на боловање, а ако нисте онда немате. У овом ставу је све сулудо. Наведимо само неколико ставки овог лудила.

Шта значи „заразити се туђом кривицом“ и зашто само од короне? Да ли држава, на пример, плаћа боловање оболелом од рака плућа или претходно проверава да ли је и колико је пушио у свом животу? Колико је дозвољено цигарета попушити у животу да би вам држава платила боловање уколико сте болесни од рака плућа? Да ли се рачуна и цигарета коју је, сада неки шездесетогодишњак, попушио као клинац у клозету основне школе?
Или, како се „сопственом кривицом“ неко зарази од корона вируса? Да ли оде у лабораторију у Вухан и убризга себи вирус? Или оде на пијацу купи шишмиша, а онда га недовољно скува и поједе ту недовољно добро скувану шишмиш-чорбу? Или је довољно да човек буде невакцинисан? Или је то можда када је човек здрав па се вакцинише а онда се после тога зарази јер вакцина не спречава заразу?
Да ли „заразити се туђом кривицом“ значи знати ко те је заразио, по имену и презимену, да ли је довољна претпоставка, да ли ће то да процењује суд, лекар или ће председник Србије бити тај који ће рећи ко је чијом кривицом заражен? Да ли ће можда комисија у социјалном да проверава личне контакте свакога ко је заражен? Да ли „заразити се туђом кривицом“ значи и то да је вакцинисани грађанин који зарази другог вакцинисаног грађанина исто крив јер је овог заразио или самим тим што је вакцинисан он није „кривац“?
Чак и када бисмо узели у разматрање овај сулуди аргумент заразе „туђом кривицом“, да ли то значи да иако је та туђа кривица утврђена (какогод да је утврђена) значи да иако човек није крив што се заразио њега држава неће заштити само зато што се није вакцинисао иако вакцинација није обавезна?
Да ли то значи да ако вакцинисани зарази невакцинисаног овај невакцинисани неће бити заштићен од стране државе а вакцинисани неће бити кривац иако је утврђено да је она заразио невакцинисаног? Другим речима, да ли то значи да овим предлогом држава подржава оног за кога је утврђено да јесте кривац, а кажњава онога за кога је утврђено да је оштећен?
Да ли ће произвођач вакцине, институција која је одобрила вакцину, држава која је увезла вакцину, медицински радник који је вакцину дао, особа која пропагира вакцинисање бити кривац ако се неко случајно зарази корона вирусом од вакцине и то се несумњиво утврди или се, с обзиром да људи морају да дају сагласност да би се вакцинисали, нико не може сматрати кривим и никада нема „туђе кривице“ у овом случају? Да ли то испада да ако се неког случајно зарази вакцином и то се утврди, он у ствари нема право на плаћено боловање јер није ни био вакцинисан у тренутку вакцинисања јер да је био вакцинисан пре вакцинисања тада га вероватно вакцина не би ни заразила? И можемо овако у недоглед. Схватате ли колико је сулуда ова реченица коју је изговорио председник Србије? Колико је све ово што је изговорено правно нелогично, и колико је, у крајњој линији, нехумано? Ко ово уопште може да подржи?
Даље је председник Србије изговара да „они“ („они“ су ваљда он и Влада РС) не могу да доносе негативне дискриминишуће одлуке (иако председник Србије, опет у множини, наводи да они сматрају да су људи који се не вакцинишу „себични“ и, ваљда би онда требало да буду кажњени, шта ли), да су донели меру да плаћају онима који се вакцинишу. Другим речима, ради се о тој чувеној „позитивној дискриминацији“, јер, како рече председник постоји она „негативна“.

Шта уопште значи „позитивна дискриминација“? То је најобичнији оксиморон. Уколико је дискриминација, она је увек за некога позитивна а за некога негативна. И партократија је „позитивна дискриминација“ за чланове партије, који запослење и сличне бенефиције у једном друштву добијају само зато што су се потписали на приступницу тачно одређене партије. То, је ли, није баш страна појава у нашем друштву. И у таквој ситуацији људи на власти могу да сматрају да им је ради „бољег вођења друштва“, због „општег добра“, најбоље да запошљавају „верне“, „одане“, „своје“ људе, људе који „несебично“ гледају и верују у своју партију која влада, а и партија верује у њих. Како је уопште могуће причати о позитивним странама дискриминације када поврх свега негативно дискриминишете људе који ни у чему нису прекршили закон тиме што се нису вакцинисали? Ко заиста може прихватити да „позитивна дискриминација“ није дискриминација? Можда би требало питати Немце да ли се радило о „позитивној“ или о „негативној“ дискриминацији када су убијали 100 Срба за једног убијеног немачког војника? Или питати председника Србије, да ли је и какву дискриминацију предлагао, да ли „позитивну“, да ли „негативну“, када је деведесетих година прошлог века у директном преносу на државној телевизији, тада као народни посланик, предлагао да се убије 100 муслимана ако буде убијен један Србин? Какво друштво смо ми уопште када највиши државни представници предлажу увођење „дискриминације“, без обзира да ли јој дају префикс „позитивне“ или „негативне“, и то доводећи у дискриминисани положај болесне грађане који нису прекршили никакав закон него су по мишљењу председника државе „себични“? Коме треба такво друштво? Шта очекивати да ће то друштво учинити за вашу децу сутра када се данас од стране оних који би морали да се боре за законитост и поштовање људских праве предлаже дискриминација? Да ли ће то друштво можда бити напредно, да ли ће то бити нека „напредна дискриминација“?
И никада се ту не ради само о однарођеним високом државним функционерима, има увек и на народу који све то допушта и ћути. А заиста нас има разних. Ја имам поштовање према људима који су се вакцинисали јер су сматрали да им то чини добро и то су желели, као и према људима који се нису вакцинисали јер је то њихов избор и сматрају да тако треба. Према људима који, с друге стране, позивају друге да се вакцинишу, а при томе не преузимају одговорност за то вакцинисање других, немам поштовања ни мало. Шта значи позивати некога да се вакцинише, а једини ко одговорност за то преузима је тај који се вакцинише? Личи ли вам то на кукавичлук и неодговорност? Није одговоран произвођач вакцина, није одговоран онај ко је одобрио вакцину, није одговорна држава која је увезла вакцине и пропагира их, није одговоран медицински радник који даје вакцину, ниси одговоран ти који позиваш друге да се вакцинишу. Сматрате ли тако нешто бедним и безобразним? Зато и јесте једини поштени и људски избор управо одбрана права на слободу избора. Не позивати људе нити да се вакцинишу, нити да се не вакцинишу, већ омогућити и бранити слободу избора као најважније људско право шта ће и како ће урадити са својим телом. Постоји и она трећа група људи која се вакцинише само због тога што ће добити различите финансијске „подстицаје“, што ће добити паре, ваучере, попусте и слично. Личи ли вам да такви људи практично продају своје тело, јер се вакцинишу само због материјалне користи? Како назвати људи који продају своје тело? Јасно је да ништа од овога није ново, и ново ни не може бити. Ничега новог нема, све је већ било. Било је људи који заслужују поштовање јер раде ствари из убеђења и вере и бране право других на слободан избор; било је и оних који воле да позивају на одговорност али сами ту одговорност неће да преузму и лепо се осећају у тој лицемерској позицији, а и одувек је било људи који су продавали своје тело.

И како се још могу тумачити овакве изјаве, као што је ова председникова? Могу се тумачити као ново ширење страха међу становништвом да ће остати без својих законом загарантованих права уколико се не вакцинишу. Но, могу се тумачити и на онај други, крипторијалити начин. Наиме, неретко се дешавало да разни високи представници наше власти изговарају овакве шокантне реченице, да дају различите шокантне предлоге, претње и слично, од којих до краја не буде ништа, но често се то дешавало не би ли се сакрили прави проблеми у друштву. Колико вас је уопште к знању примило информацију да се увелико продају („приватизују“) значајне и познате српске бање и рехабилитациони центри који су иначе у власништву Републичког фонда за пензионо и инвалидско осигурање? Колико од вас уопште зна да је измењен закон и смањен број чланова Управног одбора ПИО са 21 на само 7 чланова, од којих чак 4 члана именује Влада Србије, те да је Управни одбор овако формиран донео Правилник који је омогућио да се имовина Фонда пренесе на Републичку дирекцију за имовину ради продаје? Не делује ли вам да се баш у медијима нису претерано бавили овим „тричаријама“? И колико још оваквих „акција“ власти има на свакодневном нивоу? Да ли се различитим шокантним изјавама које нам се, пак, гурају у први план од стране различитих представника власти, као што је и ова да ће се ускраћивати плаћено боловање болесним људима зато што се нису вакцинисали, у ствари прикривају различите друге „непопуларне“ ствари које се одвијају „испод медијског радара“ мејнстрим медија, а пре свега Јавног сервиса?
До чега уопште може довести оваква мера осим до очигледног тешког кршења људских права? Јасно је да то може довести до тога да ће они који су болесни а не могу на плаћено боловање, што је год могуће дуже крити од других да су болесни чиме ће те друге само довести у још већу опасност. Чак, ти болесни ће вероватно сами себе лагати колико год буду могли да нису болесни. Механизам одбране потискивањем је један од најчешће примењиваних психичких процеса људи. Људи то подсвесно чине јер не желе да признају очигледно, потискују. Затим, ово може довести до тога да ће људи под притиском државе, која не жели да им омогући да се лече без финансијског оптерећења, болесни ићи на посао (јер морају да зараде или јер су бесни и из ината иде на посао болесни). То, разуме се, може довести само до повећања броја болесних, а не до смањења. То може, уз све ово, додатно унети сумњу и међу оне који су се вакцинисали јер искрено верују да их то штити и да је добро за њих, јер ће сада бити у позицији да се плаше да ће бити заражени чиме ће само посумњати у делотворност вакцине и сопствену одлуку да се вакцинишу и тиме ће можда посумњају и у неку наредну медицинску препоруку. И до чега би још могло довести ово неуставно укидање права болесним људима на плаћено боловање иако нису својим понашањем прекршили никакав закон, па могло би довести до нових мржњи и подела. Болесни људи којима је ускраћено овакво боловање мрзели би сопствену државу због те одлуке, људи који раде за овим болесним људима мрзели би те болесне људе (и све за које сумњају да су болесни зато што нису вакцинисани) јер нису на боловању, а држава би оваквом одлуком очигледно показала да мрзи и једне и друге – прве јер им укида право на плаћено боловање иако су болесни и нису прекршили закон, а друге јер их доводи у ситуацију да их зарази неко ко је утврђено болестан а држава не жели да му плати боловање иако није прекршио никакав закон. Шта мислити да може да испадне од те силне мржње? То је мржња коју оваквим своји предлозима потенцијално ствара председник Србије.

Извор:
КОРЕНИ