Опело и сахрана новопрестављене монахиње Ефросиније

категорија Православље / дана 10/05/2021 у 16:14 часова /

opelo

Дана 5. маја, ове године, на гробљу манастира Светог Преображења Господњег у Леушићима, сахрањени су земни остаци новопрестављене монахиње Христове Ефросиније (Баловић), сестре поменутог манастира (уснула је у Господу на Васкрсни понедељак 3. маја).

Опело монахињи Ефросинији служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије у егзилу. У опелу су молитвено учешће узели многобројни монаси и монахиње епархије и сродници, бројни верници и познаници покојнице.

Након одслуженог опела Преосвећени Владика Ксенофонт је одржао погребно слово. У својој беседи Владика Ксенофонт је рекао:

„Христос Васкрсењем својим побједи смрт, Христос сиђе у ад и душе праведника из ада избави, Христос даде и нама да са Њим васкрсавамо ако се са Њим сараспињемо као што и пјевамо у канону Пасхе. Знала је то и сестра наша покојна монахиња Ефросинија, па од живота оног свјетског и световног који је имала, схватала је да се не завршава све са гробом, примила ријечи Христове у уши душе своје и срца свога, да сваки који воли сина или кћер или оца или мајку или било шта од овога земаљског није мене достојан, како каже Господ, отворила уши срца свога, отворила душу своју ка Женику Христу и одлучила да живот свој проведе као невјеста Христова, макар задњих година живота свога, да посвети живот свој Христу, да посвети живот свој надајући се на бесмртни живот. И на монашењу добила име свете Ефросиније да би се са светом Ефросинијом и сама радовала, као што и каже име њено, јер Ефросинија на грчком језику значи радост. Зато се и мати наша Ефросинија Христу у животу овом обрадовала, а вјерујемо да Му се тек сада радује, да се наслађује гледањем предивног и прекраснога лица Његовога у рајским насељима јер је за живота свога себе предала сва Христу.“

Потом су земни остаци монахиње Христове Ефросиније предати мајци земљи да их чува до свеопштег васкрсења.

Монањиња Ефросинија је рођена 12. јуна 1944. године од родитеља Младена и Стојане. На крштењу је добила име Слободанка. Рођена је у селу Горња Горевница, крај Чачка. Крштени кум био јој је један од чувених четничких бораца Никола Калабић, а отац Младен убијен је због тога што је био четник на Митровдан 1945. године. Била је мајка двоје деце, а пред крај живота Господ је благословио да доживи и праунуче. Радни век провела је као благајник, на неколико радних места у Београду и Чачку, будући школована за рад са финансијама. Након пензионисања све више се окретала Цркви. Посећивала је и помагала многе манастире и цркве. У Манастиру Раковица била је на послушању у манастирској продавници све до прогона владике Артемија, кога је ревносно следила у одбрани праве вере. Своју вишегодишњу жељу да посвети живот Богу испунила је 2014. године, отишавши у манастир Св. Николаја у Лозници, где је обучена у искушеницу, а 2018. замонашена је у манастиру Св. Преображења Господњег, где је живела од 2016. године.
Сестра Ефросинија била је срчани болесник, а боловала је и од слабих костију. Упркос великим боловима трудила се колико год је могла да се самостално креће. При сваком покрету ослањала се молитвом на Господа и мада јој је тело сведочило изнуреност болешћу, на лицу је носила  благоликост и осмех. Истрајном трпељивошћу, обављала је различита послушања колико су јој телесне болести дозвољавале. Последњих година је у молитви и са великом радошћу правила предивне бројанице.
Неколико дана уочи Васкрса њено стање се нагло погоршало, а на дан упокојења примила је Свето Причешће.
Жалосни што више није са нама али срећни што се њена душа удостојила одласка Господу у Светлој седмици, са васкршњом радошћу кличемо: „Вјечнаја памјат драга наша мати Ефросинија!“

Нека би Господ, молитвама своје пречисте Матере, Преподобне мати Ефросиније и свих светих, душу верне слушкиње своје монахиње Ефросиније настанио у насељу живих у Царству Своме, где нема болести, туге и уздисања, где светлост лица Божијег непрестано светли и све осветљава. Амин. Боже дај!

Вјечнаја памјат!

Инфо служба

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ