Продај своје јефтино – купи своје скупо

Сарадња Србије и Уједињених Арапских Емирата помпезно је хваљена из свих уста чланова Српске напредне странке. Њихова улагања представљана су као спас српској привреди, а лидери из Емирата као велики пријатељи српских лидера. Тако смо, 2018. године, „пријатељски“, упола цене, управо Уједињеним Арапским Емиратима, продали Пољопривредни комбинат Београд, чувени ПКБ. Око 17.000 хектара пољопривредног земљишта продато је арапској „Ал Дахри“ упола цене јер је законом о приватизацији предвиђено да се имовина предузећа може понудити по почетној цени од 51 одсто њене процењене вредности. „Ал Дахра“ је као једини понуђач на тендеру понудила најнижу прописану цену и захваљујући томе остварила добит од преко 100 милиона евра. Одмах након куповине имовине ПКБ-а, „Ал Дахра“ је објавила финансијски извештај у коме се наводи да је ова компанија само на основу разлике између
плаћене и фер вредности имовине ПКБ-а зарадила 106,3 милиона евра. Пријатељски, зар не?

Но, продаја ПКБ-а би се и заборавила и преболела, међутим, Србији сада треба део парцеле ПКБ-а како би почела изградња планираног ауто пута од Београда до Зрењанина. Уговором са „Ал Дахром“, држава Србија се ни на један начин није заштитила за случај да земљиште некадашњег ПКБ-а буде потребно због изградње инфраструктурних пројеката или очекиваног ширења града на леву обалу Дунава. Пре годину дана, тадашња министарка саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, тврдила је да не зна где ће се
тачно ауто пут градити али да „сигурно неће бити на земљишту некадашњег ПКБ-а”. Добро, рекла-порекла, као да је битно. Деоница ауто-пута ипак ће пролазити кроз парцеле које је у поступку приватизације ПКБ-а купила компанија „Ал Дахра“ из УАЕ. То значи да ће због изградње тог дела ауто пута држава морати
да по тржишној вредности откупљује земљиште које је пре само три године продала арапској компанији испод цене, као имовину тада пропалог комбината.

„Последице те бесмислене продаје видимо и данас, једна од последица је то што према нацрту ауто-пута Београд, Зрењанин, Нови Сад. Држава ће морати да по десетоструко већој цени откупљује катастарске парцеле које је продала „Ал Дахри“, каже Никола Јовановић, председник Центра за локалну самоуправу.

Према Закону о експропријацији, накнада за експроприсано пољопривредно земљиште и грађевинско земљиште одређује се према тржишној цени таквог земљишта. То значи да ће за изградњу ауто пута држава морати да од Ал Дахре откупљује земљиште по знатно већој цени од оне по којој је 2018. године исто то земљиште продала инвеститору из УАЕ. „Ал Дахра“ је купила пољопривредно земљиште надомак Београда за 4.700 евра по хектару. Држава је испод сваке цене продала земљиште компанији
из УАЕ је и пример ПКБ-ове парцеле која није продата у поступку приватизације, а годину дана касније оглашена је на продају по цени која је била за чак осам пута већа од оне коју је платила „Ал Дахра“.

„Губимо наравно, ако смо продали хектар земљишта за нешто преко 4000 евра, а откупљујемо га за 40.000 евра, са сваким хектаром смо у губитку 36.000 евра“, додао је Јовановић.

Да би за откуп тог земљишта држава могла да плати и до 20 пута већу цену од оне по којој је земљиште продато „Ал Дахри“ показују подаци о екпропријацији пољопривредног земљишта за изградњу деонице Коридора 11 од Сурчина до Обреновца. Држава, односно јавно предузеће „Путеви Србије“ су због изградње тог пута власницима земљишта у Јакову и Бољевцу 2016. године морали да плате надокнаду у износу од 25 до 50.000 евра по хектару. Деоница пута која пролази кроз посед „Ал Дахре“ износи око
5км, те уколико се претпостави да је за изградњу аутопута потребно успоставити коридор 40 метара ширине, површина земљишта коју би држава откупила износи 20 хектара. Под претпоставком да ће откупна земљишта бити у поменутом распону, државни буџет ће бити оштећен за око милион евра. Ипак, та откупна цена би могла бити и већа, будући да је за хектар пољопривредног земљишта у Сурчину исплаћивано чак 130.000 евра. У том случају би трошак за Србију износио 2.6 милиона евра.

Извор:
НАСЛОВ