АНА КРСТАЈИЋ: ЖРТВЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА НАЈЧЕШЋЕ ЖЕНЕ И ДЕЦА

АНА КРСТАЈИЋ: ЖРТВЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА НАЈЧЕШЋЕ ЖЕНЕ И ДЕЦА

  • Статистички подаци показују да трафикинг не само да је присутан у Србији, већ је и у порасту.
    Током 2019. године евидентирано је 39 жртава трговине људима, а од јануара до октобра прошле године тај број је порастао на 48. Према подацима Службе за координацију заштите жртава трговине људима током прошле године међу идентификованим жртвама било је 31 особа женског пола и 17 особа мушког пола, каже за “Дневник” Ана Крстајић, представница Фондације УНИТАС, која се бави борбом против трговине људима у Србији, Сједињеним Америчким Државама и источном делу Европе. Жртве трговине људима најчешће су жене и деца, али манипулативне технике обмане трафикера су толико разноврсне да свако може да постане њихова жртва, без обзира на пол, узраст, расу. Једноставно трговина људима не дискриминише и не познаје границе – наводи наша саговорница.

Који облици трговине људима су највише заступљени и која је улога интернета у томе?

– Најзаступљенији облици трговине људима и у нашој земљи, као и у другим, су сексуална и радна експлоатација, која је у последње време у порасту. Али о којим год облицима трговине да се ради, не можемо да порекнемо велику улогу интернета. Све више људи у доба пандемије своје слободно време проводи онлајн. Тај тренд прате и трговци људима, па се трафикинг са улица у великој мери преселио у дигитални простор, тако да друштвене мреже и апликације постају једна од најчешћих места врбовања потенцијалних жртава. Чак 750.000 предатора присутно је на интернету у свакој секунди, а у Србији је најмлађа жртва врбовања путем интернета имала само девет година.  Имајући у виду ове забрињавајуће податке, наш тим у сарадњи са Министарством трговине, туризма и телекомуникација реализује кампању #СурфујБезбедно, чији је циљ информисање деце о безбедном начину коришћења интернета. Савети се односе на то да никако не деле своје личне податке и фотографије са непознатима, да не одговарају на поруке сумњиве садржине, не наседају на разне наградне игре, кастинге и томе слично.

Колико може Фондација да помогне жртвама трафикинга?

– Као Фондација која отворено говори о овој теми и едукује децу и одрасле о трговини људима, пре свега помаже потенцијалним жртвама. Ширењем свести о том проблему, желимо да сваки појединац постане свестан трафикинга – да он постоји, да ми сами можемо да га препознамо у својој околини и да такве случајеве пријављујемо надлежним институцијама. Веома смо посвећени нашим пројектима превенције и едукације. Истакла бих да смо од октобра прошле године започели пројекат едукације 3. 500 учитеља основних школа у Србији, у сарадњи са Министарством за трговину, туризам и телекомуникације, а уз подршку стручног тима ЕУИЦ Србија. Он се одвија и током 2021. године у форми вебинара. Учитељима и педагозима настојимо да укажемо на ризике у дигиталном свету, и како могу да допринесу заштити деце од опасности на интернету. У САД смо почели да радимо директно и са жртвама трафикинга, да им пружамо континуирану психолошку подршку и оснажујемо их, а планирамо да се прикључимо програмима подршке жртвама и у нашој земљи.

У време пандемије, када су границе из здравствено-безбедносних разлога тешко проходне, колико је трговина људима присутна?

– Карантин, полицијски часови и затварање граница нагло су смањили бројне незаконите активности, али трговина људима није једна од њих. Трафикери су пронашли начин да ова криминална активност и у току светске кризе остане најуноснија, врбујући мигранте и сезонске раднике који су остали заробљени у страним земљама. Истовремено, вирус је зауставио мисије организација које раде на спасавању људи заробљених у ланцу трговине.

Према проценама, годишње у свету око 2,45 милиона људи постану жртве трговине људима, од чега око 1,2 милиона деце. И ови бројеви су, нажалост, у порасту. Уједињене нације упозоравају да криминалци користе пандемију као прилику да врбују оне који су незадовољни и у економским проблемима. Такође, ковид-19 утицао је на значајан пораст принудног рада међу децом. Током карантина број деце која присилно раде широм света повећао се за чак неколико милиона.

Едуковано 500.000 људи

УНИТАС је међународна непрофитна организација основана 2011. године у Србији. Од 2015. године организација се бави борбом против трговине људима у Србији, Сједињеним Америчким Државама и источном делу Европе. Посвећена едукацији кроз стручне тренинге, кампање и активности за ширу јавност, Фондација УНИТАС доприноси једном од најбитнијих инструмената у борби против трговине људима, а то је превенција. Кроз програме ове Фондације до сада је едуковано више од 500.000 људи. Међу њима је и око 90.000 деце и студената, али и велики број наставника, тренера и родитеља.

Извор: ИФН