Фатић: откуд Центру за социјални рад приступ мом необјављеном тексту

Прислушкивање и праћење: Шта све незаконито и нелегално раде центри за социјални рад

• Написао сам чланак за лист „Данас“ под радним насловом Министарка и деца“. А Уредништво је само дало други наслов „Истражити злоупотребе деце“  и објавило тај текст.

• Одговор на мој чланак послала је касније нека опскурна „Асоцијација центара за социјални рад“ која је потпуно непозната, а она наводи радну верзију наслова мог чланка коју никако није могла видети ни знати…

• Стога је занимљиво и кључно питање откуд неком Центру за социјални рад приступ мом необјављеном тексту?

• Суштина малигности центара за социјални рад у овом друштву је да они служе режиму као нека врста алтернативне милиције, са задатком да застрашују и кажњавају противнике режима. Заједно са корумпираним судијама.

• Центри за социјални рад у овој земљи су не само некомпетентни, него дубоко криминализовани (част изузецима). Они сарађују са једнако криминализованим судијама који спроводе политику наложену са врха политичког система, а то је политика виктимизовања и судског насиља над противницима режима

Пише: Александар Фатић,
редовни професор, научни саветник,
Институт за филозофију
и друштвену теорију
у Београду

Свега два дана након објављивања мог отвореног писма амбасадору САД Ентонију Годфрију на сајту “Директно“, освануло је, 4. маја 2021., у листу “Данас”, неко “реаговање” опскурне “Асоцијације центара за социјални рад”, у којој се, на немушт и неуверљив начин, правдају непочинства почињена према деци политичких противника режима од стране центара за социјални рад, а све то поводом мог текста насловљеног “Министарка и деца”, који је, како аутори овог “реаговања” кажу, објављен такође у листу “Данас”, 28. априла 2021.

Читалац ће питати, шта је ту чудно и занимљиво?

Па чудно, а и занимљиво, је то да реченог 28. априла 2021. у листу “Данас” није објављен никакав мој текст насловљен “Министарка и деца”. Истог тог дана, у “Данасу” је објављен мој текст “Истражити злоупотребе деце“, у коме се налази садржај о коме опскурна “асоцијација” пише.

Зашто, је, онда, битно што је “Асоцијација” центара за социјални рад промашила назив мога текста, ако је погодила садржај?

Па битно је, зато што је наслов “Министарка и деца” онај наслов који сам ја дао тексту као радни наслов.

А Редакција “Данаса” текст је другачије насловила:  “Истражити злоупотребе деце” и под тим насловом објавила текст. Дакле, опскурна асоцијација је однекуд дошла до мог необјављеног текста, односно текста под насловом који никада није угледао светлост дана.

Другим речима, аутор писма је одговорио на мој текст у радној верзији, кога нема у новинама. Стога је занимљиво питање откуд центру за социјални рад приступ мом необјављеном тексту. Наравно, треба бити врхунски глуп да, када већ шпијунирате некога на овако бруталан начин, то отворено покажете у тексту који објавите у новинама. Управо због тих потребних квалитета, за преношење поруке мени употребљена је “Асоцијација центара за социјални рад”.

Пошто је писана брљотина “асоцијације” непотписана, као што су нешто раније били непотписане и брљотине извесног “синдиката” социјалних радника који је исто тако, и још горе, “реаговао” на иступања мог колеге професора Војина Ракића, пре више месеци, када је он провлачен кроз медијско СНС блато, отворио сам сајт Агенције за привредне регистре, да видим ко ми то пише.

И тамо видим, Асоцијација центара за социјални рад, удружење грађана са седиштем у Врњачкој Бањи, представљају је извесна Рада Дивац из Пријепоља, и извесна Дајана Kостић из Старе Пазове. Тако кажу јавно доступне информације АПР.

Занимљиво.

Дакле, требало би да верујем да су Рада и Дајана, у Пријепољу и Врњачкој Бањи, дошле до мог текста и моје кореспонденције са листом “Данас”, која није објављена.

Не бих рекао.

Рекао бих да су непомјаници овог друштва дошло до мог необјављеног текста, само они знају како, и да су га доставила својим центрима за социјални рад. И то је суштина малигности центара за социјални рад у овом друштву. Они служе режиму као нека врста алтернативне милиције, са задатком да застрашују и кажњавају противнике режима. Заједно са корумпираним судијама.

Међутим, захваљујући невеликој интелигенцији и оспособљености аутора писма упућеног мени, ко год они били, пошто су анонимни, и то писма под насловом “Фатићеве неистине о социјалној заштити” (у коме се, иначе, не помињу никакве моје наводне “неистине”, али се помињу хвалоспеви дивним члановима ове још „дивније“ групације СНС чланова), они су директно, отворено открили чињеницу да су некако дошли до мог текста у радној верзији, јер се у свом тексту позивају на необјављену верзију мог текста, а не на текст под насловом који је објављен у Данасу.

Туше!

Ето, толико о томе како “нису сви у систему центара за социјални рад криминалци” и како “не раде против политичких противника режима”. Можда нису сви, али је сигурно да криминалаца има много у том систему, и не само да раде против противника режима, и да им отимају децу, о чему медији брује месецима, него их и прислушкују, уз помоћ оних који то могу, а то су, зна се ко. Непомјаници демократије и поштења у овом несрећном друштву.

Тако то почиње, а завршава се, опет знамо како. Видели смо то и са Ћурувијом, и са Цвијаном, и са многима другима.

У систему социјалне заштите годинама већ се експонира човек по имену Драган Вулевић. Непрестано долази на режимске телевизије и говори најневероватније ствари. Он је деценијама руководио развојем садашње културе у центрима за социјални рад. Био је “начелник” нечега, не могу да се сетим чега, али то нешто је контролисало центре за социјални рад. И тако су ти центри постали овако сјајни. После тога је био “специјални саветник” министра.

Позивам га, као некога ко очигледно контролише цео тај “систем”, да изађе и каже ко је ово писао и како су дошли до мог необјављеног текста. Позивам и министарку Дарију Kисић Тепавчевићда објасни ко је из социјалног система писао “одговор” на мој необјављени текст и како.

Ако је ово опомена, онда онима који ми ту опомену шаљу одговарам јавно:

Центри за социјални рад у овој земљи су не само некомпетентни, него дубоко криминализовани (част изузецима). Они сарађују са једнако криминализованим судијама који спроводе политику наложену са врха политичког система, а то је политика виктимизовања и судског насиља над противницима режима. И то што ја мислим они својим поступцима, попут овог, јасно показују и потврђују.

И једни и други немају места у пристојном друштву и треба да буду предмет директне и хитне лустрације и кажњавања, коју мора спровести прва демократска власт после пада овог режима.

Јагодина и афера “Палма” су само једна илустрација тога. Да је овај криминални “систем” радио свој посао масовно подвођење девојчица не би могло да се догоди и траје толико дуго.

 Ради се о судско-социјалној мафији која је много гора од Беливукове, која тргује децом и разара породице политичких противника режима.

Ето, зато је неопходно рашчишћавање са криминалцима у систему социјалне “заштите”. Ваљда је сада то свима (и њима) јасно. А и са судијама које раде исто то, позивајући се на исте ове, и вршећи судску агресију на противнике режима, о којој је било толико речи у јавности.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ