Да ли је за Брнабићку пројекат изградње рудника литијума и даље неупитан

Долазак прљаве технологије у Србију значи смрт, она доноси природи и људима непоправљиву штету и немогућност опстанка 

• Зашто британски Рио Титно откупљује земњу у долини Јадра а није добио дозволе за изградњу рудника
• Да ли неко и ко обећао Рио Тинту градњу рудника
• Штета од отварања рудника литијума ће за Србију бити више милијарди евра!
• Досадашња пракса је недвосмислено показала да намере и деловање Владе Србије никакве везе немају са очувањем животне средине, него напротив, да све што чини, чини у интересу крупног капитала који животну средину нарушава, трује и уништава.
• Штету би требало да плате функционери ове власти од сопствене имовине, и то онима којима су обећали нешто што се не може остварити.Не може се трговати са људским здрављем и животима људи, јер је то непороцењиво.

Пише: Јово Вукелић

Премијерка, звана фикус, Ана Брнабић дала је историјску изјаву 26. априла „да ће отворити четворо очију када буде готова до краја јуна студија(која је у изради скоро две деценије) о заштити животне средине везане за експлоатацију рудника литијума у долини Јадра коју спроводи мултинационална британско-аустралијска компанија Рио Тинто“.Додала је„даће пројекат градње рудника бити заустављен ако се покаже да има негативан утицај на животну средину,“а само пре неколико недеља рекла је на састанку у Влади Србије да је „пројекат изградње рудника литијума неупитан за њу и владу Србије“, као да су јој били познати сви дефинитивни параметри о затровности животне средине и целе долине реке Јадар и реке Дрине. Сада је јасно да је она ову изјаву дала врло неодговорно, пре коначних сазнања о штетности изградње и рада овог подземног рудника.

Тако је досадашња велика и беспоговорна поборница отварања рудника литијума, са једном од најпрљавијих технологија које постоје, наставила да обмањује јавност потпуно супротним ставовима.

Грађани су необавештени, а поткупљује их Рио Тинто

И на овом састанку са члановима Националног конвента о Европској унији на тему одрживи развој са фокусом на питања заштите животне средине  поручила је „да није ту да брани ниједног инвеститора и да јој је од сваког појединачног инвеститора важнији сваки грађанин Србије и локална заједница, али и нагласила да је важно да не полемишемо тиме шта смо чули и видели у медијима, него чињеницама”.

И онда је одмах на овом скупу почела да брани и заступа интересе Рио Тинта: Ниједну парцелу коју “Рио Тинто” има у поседу није добио експропријацијом, него је та компанија купила парцеле од људи који живе на том подручју. Понудили су новац, ови људи су желели да продају и сви су продали парцеле, ниједну једину држава није еспроприсала. Не можете да ми кажете да људи који тамо од 2004. живе са Рио Тинтом и продају своје парцеле немају ни једну информацију о томе шта ће тамо бити, шта се планира, каква се истраживања воде”, навела је Брнабић.

Прво, премијерка  добро зна да су грађани у долини Јадра слабо обавештени о опасностима по здравље у случају изградње рудника, а тврди супротно. Друго, Рио Тинто поткупљује сељаке и нуди им дупло и тродупло веће цене за земљу и објекте чији су власници. И поред тога успели су да наговоре свега 30-так одсто власника да им продају земљу. Нелогично је зашто толико ризикују из Рио Тинта и купују земљу, а не знају да ли ће добити дозволе да граде рудник. Пре ће бити да су Рио Тинту Брнабић (и Вучић) још протеклих година обећали да ће добити све потребне дозволе, па Британци јуре српске сељаке и за својину која вреди 30 хиљада евра нуде им 60 или 90 хиљада евра.

Грађани нису у слози са Рио Тинтом, већ у сукобу

Иначе, истине ради треба рећи да у селима у долини Јадре „не живе грађани са Рио Тинтом“, како тврди Брнабић, него се највећи број бори против Рио Тинта и његовог останка на овом подручју. Људи добро виде да су странци, овог пута Британци стигли на подручје Лознице да купе њихову земљу, шуме, имања и да их раселе одатле, скоро не питајући за цену. Зато протествују и буне се. И немају подршку државних органа за своје захтеве. Председник државе им јавно поручује да умире од смеха кад види и чује да се они жале и протествују?!

Сам „Рио Тинто“ је избегавао кад год је могао разговоре са становиштвом, гледајући да га што мање обавести (на кашикицу)  и лакше превари. Држава је ћутала и пуштала превару па је тих 30-так одсто грађана продало своју имовину подмуклом Рио Тинту, А Влада Србије се сада прави невина „држава није ништа морала да уради“ каже Брнабићка, ето нису они из Владе криви, него сами грађани су пристали да продају своју земљу.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Оштар одговор Брнабићки из националног конвента ЕУ

Наташа Драгојловић, представница Националног конвента о Европској унији (НKЕУ) одговорила је, на састанку, на изјаву Брнабићке од пре неколико дана „да се људи у Србији баве екологијом, јер имају добар стандард!?“ Драгојловић  је истакла: „У Србији људи размишљају о екологији не зато што имају добар стандард, већ зато што не могу да дишу!“

Она је још истакла да ће се на еколошким темама људи најлакше окупити и да је то питање патриотизма. Шта хоћемо – знају људи на факултетима, у радним групама, људи који живе на овој и у овој земљи. Тачно је да има много лажних вести, али потребан нам је дијалог“, закључила је Драгојловић, мислећи на одсуство разговора и Владе Србије и Рио Тинта са грађанима.

И Наташа Ђерег, директорка Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕKОР), координаторка радне групе за Поглавље 27 НKЕУ, је истакла да Србија не би смела да буде тампон зона за неодговорне инвеститоре који ће иза себе оставити загђање: “Мора бити снажне поруке таквим инвеститорима да не могу да оставе застареле технологије, депоније отпада и подсетити их да је у правп на заштиту животне средина уставно право”.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Премијерка све своди на стање свршеног чина, јер ето сад је све готово: „Све би, било лакше да је на време постојао тај грађански активизам и да су грађани учествовали у свим плановима“. Значи, признаје да грађани нису учествовали нити су били обавештени о ономе шта се ради. Час наводи да су све знали, час тврди да нису знали, како је већ одговора.

Затим даље спинује ову скандалозну причу изјавом: “Важно је за Србију да ја не заустављам инвеститоре који су испунили све услове, уложили 500 милиона евра док смо се сви правили луди да је све ОК, продавали своју земљу, онда рекли ”сад кад треба нешто да радите, идите кући”. То није владавина права и није стабилна држава.“

Брнабић нам каже „да су инвеститори испунили све услове“, а сви знамо  да то није тачно. И она сама то раније каже.

Одакле Брнабићки цифра од 500 милиона инвестиција

Друго, одакле одједном убацивање огромне цифре од 500 милиона евра, које је уложио до сада „Рио Тинто!?“ Па то ни они из Рио Тинта никада до сада нису рекли! Рио Тинто на терену ништа до сада није изградио, и сем трошкова око бушотина,  он нема других већих издатака. А јасно је да нису имали у шта да уложе толике новце сем у куповину, корупцију, подмићивање наших државних службеника и политичара, министара, страначких функционера… И они сами помињу цифру „од 100 милиона евра које су до сада потрошили, да ће уложити ове године још толико“… без прецизнијег навођења у шта ће уложити тај новац.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Мештани необавештени о пренамени земљишта

Мештани Горње и Доње Недељице, Славиша Росић и Александар Kарајчић су навели да мештани Горњег Јадра нису знали да је за укупно 50.000 хектара извршена пренамена њиховог пољопривредног и шумарског земљишта у грађевинско.

Уз то, немају ни информација о томе како ће изгледати и где ће се одлагати јаловина из рудника литијума, који Рио Тинто намерава да отвори, као и да ли ће због загађења морати да се иселе из кућа.

Ми смо препуштени сами себи, где год смо се обратили нико ништа не предузима. У Рио Тинту су нам рекли да је пословна стратегија компаније да не даје информације. Предвиђа да то јаловиште буде између две реке, шта ће бити ако се реке излију?

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

А председник Вучић је дрско и неаргументовано у бесу навео како би Србија у случају да отера, истера Рио Тинто (да обустави ове послове)  морала да плати отшету око милијарду евра!? Све да је тачна ова обмањујућа изјава и то је мања штета по Србију и грађане него да Британци овде отворе отровни рудник са погубним последицама по здравље грађана Србије и животну средину. Та штета од отварања рудника литијума ће за Србију бити више милијарди евра! Осим тога, евентуалну штету би требало да плате функционери ове власти од сопствене имовине, и то онима којима су обећали нешто што се не може остварити. Не може се трговати са људским здрављем и животима људи, јер је то непороцењиво.

Дакле, нека се од њихове имовине отплаћује, а не да се, као у много других случајева до сада, због њихове бахатости и самовоље из државног буџета исплаћују одштете.

Брнабић грубо напада организације за заштиту животне средине

Затим премијерки сметају удружења грађана која се боре за заштиту животне средине, за очување чистих река, воде, земље и ваздуха… Па их Брнабић подмукло напада: „Каже да апсолутно подржава грађански активизам, али да не може да подржи то да се ништа не питају људи на локалу, него три или четири организације за заштиту животне средине из Београда са осталим политичким активистима путују по Србији, па забрањујују пројекте где год они мисле да не треба да буду. И смета јој што се неке НВО финансирају из иностранства. „Није ми јасно да се неке организације финансирају из иностранства, из земаља ЕУ“

Прво, треба се подсетити да је премијерка у владу Србије дошла директно из „НАЛЕД-а“, богато финансиране организације из иностранства (то јој није сметало свих протеклих година) која сарађује са кључним партнерима Фондацијом за отворено друштво, ГИЗ, УСАИД и делегацијом ЕУ. Како ти подаци не сметају Брнабићки, а сада јој, кад је реч о Рио Тинту, сметају НВО финансиране из иностранства?

Друго, у одбрану здраве животне средине у долини реке Јадар највише су активне регионалне НВО: Подрињски антикорупцијски тим (Пакт) из Лознице, „Заштитимо Јадар и Рађевину“ из Лознице,  „Еко пут“ из Бијељине… Значи, није тачна тврдња Брнабићке да други највише бране становништво лозничког краја, већ се сами мештани насеља и села, њих 19.000 који ће морати да се иселе и напусте своје домове, ако Рио Тинто добије потребне дозволе – боре за свој опстанак на овом подручју…

На крају састанка уследила су празна обећања, пароле, спинови, велики планови… Брнабић је истакла: „да је заштита животне средине комплексно питање и финансијски изузетно скупо, али да ништа није скупље и важније од људских живота. Без обзира колика су велика улагања потребна у области заштите животне средине Влада је не само спремна да то уради, него је и одредила зелену агенду и зелену транзицију у области заштите животне средине и енергетике као један од њена три кључна приоритета. Завршена је преговарачка позиција за поглавље 27 (односи се на екологију) које ће бити отворено кроз кластер и да се о томе разговара са партнерима из ЕУ.Поглавље 27 ЕУ, које је најскупље за имплементацију, и за које ће бити потребно највише улагања да бисмо достигли стандарде ЕУ.“

Можемо констатовати да је досадашња пракса  недвосмислено показала да намере и деловање Владе Србије никакве везе немају са очувањем животне средине, него напротив, да све што чини, чини у интересу крупног капитала који животну средину нарушава, трује и уништава.

У почетку Влада је надмено и препотентно одбијала сваку критику, ниподаштавала и омаловажавала сваки протест манифестујући силу и моћ. Када је у међувремену схватила потенцијал протеста и бунта за очување животне средине брже-боље је променила тактику па сада покушава да неистинама и пропагандом, отезањем, ублажи оштрину протеста релативизовањем истине.

Грађани морају да схвате да не смеју да посустану и ублаже протест, јер уколико штета настане, постаће немерљива и ненадокнадива. Колика је алавост  Србије у питању потврђује факат да су сада Рио Тинту дали нове дозволе за истраживање лутијума на локацијама широм Србије. Једина алтернатива у погледу Рио Тинта јесте да радника нема, никакав компромис ту не може да се постигне, као што не може да буде компромиса између живота и смрти.

Долазак такве технологије у Србију значи смрт. Прљава технологија доноси природи и људима непоправљиву штету и немогућност опстанка.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ