ЗАШТО СРБИ НЕСТАЈУ

За двадесети век се може рећи да је у свести Срба означен као «време плача». Ако посматрамо балканске народе почетком овог века, демографска слика је следећа: албански народ се увећао за 550 одсто, турски за 320 одсто, румунски за 45, бугарски за 38, грчки за 35 одсто. Само се српски народ смањивао, а некада је по бројности био четврти словенски народ (иза Руса, Украјинаца и Пољака), а данас смо на седмом месту међу Словенима.

У 18. веку је нпр. Срба било колико и Енглеза. Павле Шафарик каже да је 1840. године било 5,5 милиона Срба, око 1900. године 9,5 милиона, а по проценама из 1999. године 6.279.210. Почетком 20. века (1921) Шиптара је нпр. Било свега 140.000, а данас их је преко два милиона. Од око 6,5 милиона Срба по попису из 1991. године, више од два милиона се нашло у отцепљеним републикама, нарочито у БиХ и у Хрватској. Од тога броја у матицу Србију је избегло 705 хиљада, а остали су углавном расути по белом свету.

Србију је захватила и друга невоља, бела куга. Број живорођене деце је у Србији убедљиво најмањи у Европи, а вероватно и у свету. У просеку се у Србији једва роди једно дете у браку, али се зато у абортусима убије много више. На 68 хиљада рођених, у абортусима се убије 160 хиљада. Оно што забрињава је чињеница да опадање наталитета међу Србима траје већ више од пола века. У Београду се на хиљаду жена способних да рађају, роди тек 35 живорођене деце, а на Косову и Метохији 153-оје. Забрињава и стопа умрлих у Србији која стално расте. Такође је у порасту и број развода бракова, где смо одмах иза Данаца, Финаца, Чеха и Мађара, а од опсталих бракова код нас, 20 одсто остају заувек без потомства.

СРБИЈА ПОСТАЈЕ ЗЕМЉА СТАРАЦА. Што је најгоре, села Србије остају без колевки, чему је крива и убрзана индустрализација бивше Југославије.

Узроци демографске катастрофе у Србији данас, налазе се у физичком геноциду, у масовном убијању нерођене деце, у вековним сеобама у европске и прекоокеанске земље, у неразвијеној националној самосвести, у дугогодишњем разграђивању села, у губитку традиционалног патријархалног морала, у све већој токсикоманији младих (пушење, алкохол, дрога), у тежњи жена ка професионалном успеху (чиме одлажу рађање за позније године), у хедонизму и егоизму (јер је савременом човеку све мање стало до порода, он нема времена за љубав и неговање младог бића и жели живот само за себе и због себе), у економским чиниоцима и у недостатку популационе политике целог друштва.

Казали смо «НЕ» Фрањи Јосифу и прођосмо кроз албанску голготу где изгубисмо 34 одсто становништва, а I светски рат однео је Србији 1.340.000 највиталнијих људи. «ХЕРОЈСКА СРБИЈА» се никада више није окрепила и обновила.

Рекосмо «НЕ» Хитлеру и остадосмо скоро без два милиона људи, а у II светском рату српски народ је доживео највећи геноцид у Ендехазији и само у Јасеновцу је страдало око 700.000 људи. У свим инквизицијама (у шпанској, холандској и француској) укупно је уморено 243.000 жртава, а код нас, само у Јасеновцу 700.000, што је најстрашнији геноцид у историји човечанства. Говори се о геноциду над Јеврејима, али се О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА НИКАД НИЈЕ СМЕЛО ГОВОРИТИ. Колико ли је само јама по Херцеговини напуњено српским жртвама, а колико ли је тек Срба протерано са вековних огњишта! У 2. св. рату је сразмерно броју становника, проценат убијених Срба био 16,25 посто, а код Енглеза 0,8%, Италијана 0,9%, Француза 1,4%, Немаца 6,1%, а СССР 8,8 – 12,9%. Казасмо «НЕ» и Стаљину и добисмо Голи Оток. Колико ли је српских жртава било у ратовима око распада бивше СФРЈ од 1990. НИКО са српске стране још не саопштава. И Клинтону рекосмо «НЕ» и Србија је горела 77 дана и ноћи. Ко нас све није убијао, почев од Турака, Хрвата, Немаца, Мађара, Шиптара… Само у 20. веку је страдало преко 4 милиона Срба, што је ПРЕМНОГО за тако мали народ као што је српски. Срби су само у том 20. веку 7 пута морали да се прихвате оружја, не рачунајући Хрватску и БиХ, где званично нисмо ни учествовали.

Многи су успели да нам растуре дом, да нам затрују омладину користећи се оријенталном мудрошћу: «Ако хоћеш да уклониш неки народ из твога суседства, не прави топове, тенкове и барикаде – то је скупо и није тако ефикасно, поквари му омладину!» Младе су нам навели само на телесна уживања, на сладострашћа, поробили су им душе. На телевизији се нпр. Као на најприсутнијем медију, пропагира блуд, порнографија, приказују се «прљави» филмови. Светом влада масонерија, међународни финансијери и власници медија, а секте су само јединствени део тог организма, које младима испирају мозак и нагоне их да се одрекну и породице и своје традиције. ДАНАС у Србији постоји преко 300 секти, а само у Београду преко 200, а држава је мало предузела да младе заштити од те пошасти.

Узрок свих нашуих страдања је углавном у нама самима, у нашој неслози, јер нисмо способни да се сложимо и јединствено размишљамо бар за деценију унапред. Узрок је све мањег броја Срба и у сопственом аутогеноциду, јер годишње у утробама мајки бива заклано преко 200 хиљада нерођене деце. За двадесет година је то 4 милиона, а ми нисмо бројни ни као Кинези, ни као Руси и Американци. Следећи узрок нашег нестајања су наше сеобе, јер ми смо, како рече Драган Недељковић, народ ДЕОБА И СЕОБА. Најпре су Турци исељавали Србе по данашњој Хрватској још у 15. и 16. веку, а први талас сеоба Срба у Америку је био још пре балканских ратова. Други талас је био у току 2. св. рата, а најмасовнији одлив је био 60-их година 20. века, када многи одлазе као гастарбајтери. Четврти талас емиграције десио се у време распада бивше СФРЈ, а пети талас након агресије НАТО-а. Сматра се да данас у дијаспори, у 120 земаља широм света, живи 4 милиона Срба. Још је Ђорђе Натошевић говорио да су зло и кривци у нама, јер се олако одвајамо од наше традиције и прихватамо туђе, склони смо брзој асимилацији, а егзодус Срба траје и данас. И НИКО НЕ НАПИСА нову песму ОСТАЈТЕ ОВДЕ, нико не охрабри младе и врсне стручњаке. А МАЈКЕ СРБИЈЕ СВЕ ВИШЕ НЕСТАЈЕ, бар што се људства тиче. То су наше најкобније сеобе – претапање у друге вере и друге народе.

Младе морамо уверити да се не плаше брака и обавеза, да им најважнији мотиви не буду висок стандард и трка за новцем, већ брига за породицу и већи наталитет. Јер, и њихове мајке су за њих милион пута и скочиле и устале, а даривале им само своју скромну душу као највеће богатство. У слози и јединству је императив нашег препорода и опстанка, јер ће нас заиста нестати попут Хазара из 7. века.

Извор:
ЉУДИ ГОВОРЕ