Црна Гора и баук Хамбантота

Црном Гором кружи баук звани Хамбантота, читамо у недељнику „Цајт“. За Шри Ланку је отписивање кинеских дугова значило да је Пекингу уступила своју највећу луку на 99 година. Да ли је на реду Бар?

Хамбуршки недељник Цајт је донео обиман текст под насловом „Кинески ауто-пут у Црној Гори“. Аутор Улрих Ладурнер подсећа у уводу да је Црна Гора кандидат за приступање Европској унији, а да се задужила у Кини, па је сада због тога ЕУ под притиском:

„Црна Гора је мала европска земља с великим проблемом. Она не може да плати своје дугове. Влада је 2014. узела кредит у висини од 944 милиона евра код кинеске државне банке Ексим како би финансирала џиновски пројекат ауто-пута. У јулу стиже прва рата за наплату и то значи финансијски теснац. Министар финансија земље која има свега 600.000 становника упозорава да његова држава не може да враћа толике дугове, па је Црна Гора као кандидат за чланство у ЕУ замолила Брисел за помоћ. А тамо на тако нешто и не помишљају: „Не плаћамо кредите трећим државама’. Од тада Црном Гором кружи баук звани Хамбантота“.

Аутор објашњава да Шри Ланка, азијска острвска земља, 2017. више није могла да враћа кинеске кредите, па је морала да на 99 година Кини уступи највећу луку у земљи, Хамбантоту. Кина је тако отписала дугове. Од тада Кину бије глас да мање земље гура у зависност.

„Дипломатија дужничке клопке“ – тако гласи ружан израз за то који је сковао индијски геостратешки аналитичар Брахма Челејни. Критичари који мисле слично чак пребацују Кини да дуж свог „Појаса и пута“ жели да створи вазалне државе“.

„Локални подизвођачи блиски Ђукановићу“

У тексту аутор потом набраја кинеске инвестиције у Европи – грчку луку Пиреј, као и делове грчке железнице, и трговачки пут који води преко Северне Македоније, Србије и Мађарске. Спомиње се страх у Црној Гори да ће морати да уступе део територије. Аутор цитира Вању Ћаловић из невладине антикорупцијске организације Манс: „Могуће је да се ради о луци Бар“.

Лист подсећа да црногорски ауто-пут са 21 милион евра по километру спада у најскупље у Европи. „До сада је завршена само једна деоница од 40 километара – а само она је прогутала скоро целу суму кинеског кредита. Пада у очи да са почетком изградње ауто-пута постају гласне и оптужбе за корупцију. Влада Мила Ђукановића је 2014. договорила кредите“, подсећа аутор и додаје: „Битан део суме од кредита преусмерен је на локалне подизвођаче радова блиске Ђукановићу. И садашња влада је до сада одбила да обелодани све те уговоре.“

Црна Гора међу осам ризичних земаља

Амерички Центар за глобални развој (ЦГД) је 2018. анализирао 68 земаља које су укључене у кинеску иницијативу „Појас и пут“. Према резултатима анализе, осам од 68 земаља ризикују да упадну у дужничку клопку. Црна Гора је међу тих осам.

У тексту се осим тога наводи да анализа није могла да дође до генералне мустре по којој би Кина поступала, јер Пекинг одлучује од случаја до случаја. Наводи се пример из 2011. када је Пекинг отписао дугове Таџикистану, али је зато добио 1.158 квадратних километара спорног граничног подручја.

„Исте године Кина је опростила део кубанских дугова који износе неколико милијарди, а договореним репрограмирањем Кубу је само још јаче везала за Кину“, пише „Цајт“.

Пекинг неће у Париски клуб

Такође се наводи да је Институт за светску привреду из Кила у марту објавио резултате истраживања у којем је анализирао сто кинеских кредитних уговора: „Из резултата произилази да Кина инсистира на апсолутној тајности уговора. Зато Пекинг не жели да буде члан Париског клуба у којем су окупљене 22 државе које дају кредите. У тој институцији се овако опходи са кредитима који не могу да се отплате: сви повериоци обелодане потраживања и заједнички се тражи решење у којем се све стране равноправно третирају. Кинески уговори за кредите чак забрањују дужницима да репрограмирају дугове у координацији са другим повериоцима. Кина хоће да преговара билатерално, а то повећава притисак на дужничку земљу.“

„Каквог смисла има ауто-пут?

У црногорском случају немачки аутор наводи речи српског економисте Александра Ковачевића који има принципијелна питања: „Једно од њих гласи каквог смисла уопште има градња ауто-пута? Званични одговор гласи да ауто-пут повезује Београд и Бар, и тако подстиче црногорску привреду“.

Ковачевић такође каже да лука Бар уопште није развијена за тако нешто, а у Београду чак и не постоји терминал за пријем робе. „Дакле, образложење није уверљиво. Српски економиста указује да је у Црној Гори стално постављао питање зашто им је потребан ауто-пут. Нови одговор гласи – туризам. А Ковачевић на то одговара да су лети плаже у Црној Гори ионако крцате“.

Хрватски пример

„Таква тешко разумљива структурна политика у региону није ништа ново. Са сличном аргументацијом је 2008. грађен и ауто-пут у Хрватској који је повезао лучки град Ријеку са Загребом. Европска инвестициона банка финансирала га је са 210 милиона евра иако је, према Ковачевићу, корист била поприлично упитна. На Балкану има још примера таквих инвестиционих лешева“.

Немачки новинар подсећа и да је Црна Гора планирајући ауто-пут предочила планове и европским финансијерима, али су они више пута одбили пројекат због очигледне економске неисплативости.

„Зашто је Подгорица ипак ушла у пројекат? Вања Ћаловић из Манса претпоставља да је корумпирана политичка каста нањушила велики посао. Она слути да је отишло ’много новца у непознате канале’.“

„Ако Кинези дозволе“

Према немачком аутору, очито је да је Кина видела своју шансу да повећа утицај на западном Балкану. „Шта то може да значи, показују Мађарска и Грчка. У тим земљама постоје значајне кинеске инвестиције и обе земље су претходних година више пута уложиле вето на резолуције Европске уније које су критиковале Кину.“

„Црна Гора није само кандидат за чланство у ЕУ, већ и чланица Северноатланског пакта. Ако би Кина проширила свој утицај на Црну Гору, седела би једног дана практично за столом са НАТО и са ЕУ. А Брисел то не може тек тако да дозволи.“

„Портпарол Европске комисије је изјавио: ’Комисија је примила допис из Црне Горе и ради на одговору’. Вероватно ће ЕУ подржати Црну Гору у преговорима о репрограмирању дуга. Ако Кинези то дозволе“, закључује немачки „Цајт“.

Приредио Драгослав Дедовић

Извор:
DW