Масовно мироточење икона у руској сеоској цркви

У цркви Арханђела Михајла у селу Ворон-Лозовка у Липецком округу у Русији, олтарски крст и већина икона мироточе. Чуда мироточења сматрају се Божијим знаком који пројављује неке озбиљне, судбоносне догађаје и многи ову поруку са Неба виде као озбиљно упозорење људском роду. Али то нису једине необичне појаве које се у овом селу дешавају од прошлих векова до данас…

Мироточиве иконе су релативно ретка појава у животу Цркве коју Бог јача, теши и благосиља своје вернике. Међутим, у сеоској цркви у Липетској покрајини Русије, смештено је скоро 20 таквих светиња. У храму Арханђела Михаила у селу Равен-Лозовка мироточи 13 икона, две чиније, Јеванђеље и два крста.

Прво су током прошле године промироточили два олтарска крста. Миро је текло са њих толико да је покров Светог Престола постао влажан. Испод њих постављена посуда, како би сакупило чудесно уље. Затим су промироточиле икона Мајке Божије „Три радости“, икона Богородице „Радост свих ожалошћених“, па иконе Архангела Михаила, жена мироносица, Светог Луке Кримског, Блажене Матроне, древни пописи Великомученика Пантелејмона, модерне слике Велике мученице Варбвре, чак и слике Мајке Божје на шперплочи и мале иконе од картона.

„Током година свог постојања, равено-лозовска црква је видела много: ходочаснике, туге и невоље у тешким временима током комунистичке револуције, атеисте који су је уништавали и пљачкали, доброчинитеље који помажу да се врати изгубљени сјај, али данас су се овде почела догађати чуда за која нико не може дати објашњење.“ – рекао је отац Диодор, старешина храма. „Главно чудо за нас је Христос и свето Причешће. Ипак, упркос очигледним Божјим чудима, модерним људима већином није потребна истинска вера. Код њих постоји нека врста потрошачког става према Господу, Кога се сете само када се нешто догоди и тако живе својим умом, не размишљајући о вољи Божјој. Што се тиче чуда мироточења, оно се сматра Божијим знаком који пројављује неке озбиљне, судбоносне догађаје. Довољно је подсетити се да су 1941. године иконе масовно мироточиле у многим московским црквама.“

Постоје и приче о чудима везаним за цркву Светог Михаила. „Једна старија жена из села ме је замолила да узмем икону, спашену током уништавања црквених вредности и реликвија из њене куће“, присетио се о. Диодор. „Верујући да ће ускоро отићи на други свет, ова жена је одлучила да врати икону на своје претходно место. Ово је ретка икона Пресвете Богородице, „Три радости“. Међутим, њена деца и унуци нису се сложили са њом. Међутим, исте ноћи, икона је почела да плаче и одмах су је донели у цркву. Повратак иконе у храм обележен је обилним мироточењима и чудима.

Неколико парова који су имали проблема са трудноћом добили су децу након молитве пред иконом „Три радости“. Брачни пар из суседног села, који седам година није имао деце, након исповести, причешћа и молитве Пресветој Богородици добио је дуго очекивану ћерку. Сада ова породица има двоје деце. Исто се догодило и супружницима из Италије, који су се након неког времена вратили у у Ворон-Лозовку са сићушном ћерком и затражили да крсте дете.

„Бочице са Миром дели се свим верницима. У храму је постављена посуда, а сакупљено миро је улива се њу. Постоје и посебне пластичне бочице у које се непроцењиво уље улива свима. Након почетних молитви и тропара, чудесним миром помазујемо вернике.“ каже отац Диодор.

То је благословило и Његово преосвештенство владика Никон, који је лично посетио храм. Он је био опрезан у оцени онога шта се дешава и позвао вернике да се покају за своје грехе и покушају да живе побожним животом, да верују у Бога, да воле све и да никога не осуђују, јер, вероватно, предстоје тешки тренуци и догађаји, који су само у Божјим рукама.

„Када говоримо о чудима, потребно је подсетити се других појава које су се десиле у храму. За време совјетске власти, икона Светог Николе Чудотворца налазила се над бочним улазом у цркву. Једном је локални становник, који је изгубио руку у грађанском рату, решио да га у љутњи упуца. Циљао је на Светитеља, два пута је испалио метак из пиштоља, а када је покушао да испали и трећи – догодило се неочекивано. Пиштољ му је експодирао, а стрелац је изгубио и другу руку“, испричао је о. Диодор.

Постоји и прича о јаким пожарима врућег лета 2010. године, када су шуме и ливаде гореле око села. Једна жена, чија је кућа била на линији ватре, истрчала је напоље и почела да се моли, када је видела бљештећу фигуру жене изнад куполе цркве, каже Диодор. Њен муж такође потврђује њене речи. Фигура жене, коју сматрају Мајком Божјом, нестала је на небу, а ватра се окренула од цркве и кућа и наставила да се шири у другом правцу.

Црква је постала главни центар ходочашћа, јер се брзо прочуло о мироточивим иконама и другим предметима. Верници из најразличитијих крајева долазе овде да се поклоне чудесним иконама, помажу се светим уљем и моле се за своје најближе. Викендом у Ворон-Лозовки могу се видети аутобуси са верницима из целе Русије, али и са Далеког Истока. Било је чак гостију из Јапана и Европе.

Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ