Претужна вест: Средњеуралски женски манастир окупиран и депортован у стаљинистичком стилу

Први пут у модерној историји снаге безбедности избациле обитељ из њеног манастира

У ноћи 14. априла, снаге безбедности су насилно из Средњеуралског женског манастира код Јекатиринбурга избациле његово свештенство и монахиње. У својим коментарима за медије, полицијске снаге су се позивале на одлуку суда, али је нису показале (према неким информацијама још није ни донета).

Следбеници побуњеног схи-игумана Сергија (Романова), који живе у Средњеуралском манастиру који је он изградио на периферији Јекатеринбурга, нису остављани на миру већ неколико месеци (од краја децембра и сам Сергије је држан у Московском истражном затвору). Неколико десетина људи који су живели у манастиру, су у ноћи 14. априла  од заједничких снага Федералне службе извршитеља, Министарства унутрашњих послова и Руске гарде уз оперативну подршку других служби, укључујући оне регистроване у манастиру, насилно укрцани у аутобусе и одвезени у непознатом правцу. О размерама операције сведочи број возила која су у њу укључена – више од 50 аутобуса и возила оперативних служби.

Била је то права депортација у стаљинистичком стилу, када су на исти начин, под окриљем ноћи, читаве конфесије одвожене у Сибир и „на север“…

Ако је веровати извештајима провладиних медија, Верхнепишмински суд Свердловске области хитно је донео одлуку да се манастир исели – као привремену меру по тужби тужиоца Верхњеј Пишме. Није познато када је одлука донета, јер се у судском спису само помиње заказивање рочишта по овом захтеву за 11. мај. На страни манастира ради прилично моћан адвокатски тим, кога нико није обавестио о предстојећем заседању, а адвокати су сигурни да таквог састанка уопште није било. На ту мисао наводи и саопштење објављено на званичној веб страници Верхнепишминског суда у раним јутарњим сатима 14. априла: „Изјава о захтеву предата је на поступање судији Вершининој М.П., рочиште је заказано за 14:30 11. маја 2021“.

Још занимљивији су методи којима је извршена депортација читавог манастира, прва у модерној руској историји, и последице до којих је довела. У манастиру, где је званично регистровано 126 људи, а заправо живи око 150, већ су навикли на редовне „провере“, које су почеле одмах након „отмице“ и премештања у Москву о. Сергија пре три и по месеца.(Пре овога, побуњени схи-игуман кажњаван је по „црквеној линији“: прво је рашчињен, а потом изопштен из РПЦ због критиковања патријарха и апокалиптичних пророчанстава.) Чувене беседе о. Сергије, сада потпуно уклоњен са Веба, упркос свим њиховим шокантностима, садржале су „патриотске позиве“ на поштовање закона. Након ових позива, монахиње су кротко отварале врата чиновницима и снагама безбедности, који су вршили инспекције и биле спремне да то учине у ноћи 14. априла. Међутим, јуришницима на манастир, вероватно, била је важна „слика“ – и потпуно без разлога отворили су сва гвоздена врата у манастиру са брусилицама – како у црквама, тако и у стамбеним или пословним просторијама. Након тога, позив да се одмах напусти територија манастира емитован је пре мегафона због наводне опасности у њему по живот и здравље. Јасно је да су „провере“ откриле пуно кршења техничких прописа, санитарних и противпожарних мера итд. – па, све се то открива у Русији током таквих „провера“. И то упркос чињеници да је за 20 година боравка у Руској Православној Цркви, Средњеуралски мананастир – са техничке тачке гледишта – тамо сматран узорним: није било никаквих  упозорења или упутстава за отклањање нерегуларности било из епархије било из државних органа. Проблеми су почели тек након што су Сергије и његове присталице прешли у црквену опозицију. Још једно подсећање на „секуларну природу“ руске државе…

После „чистке“, већ ујутру, представници Фондације Ника, правног лица које је основала јекатеринбуршка епархија Руске Православне Цркве, а која – измађу осталог, обавља посао безбедности – ушли су у опустошени и уништени манастир. Очекује се долазак у манастир, из којег је храбро протеран „раскол“, главног добитника од инцидента, митрополита  Јекатеринбуршког Јевгенија (Кулберг). Догађаји око манастира добили су нови замах одмах након што је патријарх Кирил почетком децембра именовао младог московског епископа у Јекатеринбург. Његов претходник на катедри у Јекатеринбургу, митрополит Кирил (Наконечни), са становишта патријарха, показао је тромост у „коначном решењу“ средњеуралског питања… Иначе, истражитељи Истражног одбора су пре неколико дана сами Митролиту донели сефове претходно заплењене у Средњеуралском манастиру, где је пронађено само 2 милиона рубаља (бар толико је стигло до Митрополита). Међу њима је била и коверта „од Дмитрија Соколова“ – глумца шоуа „Уралске кнедле“, који је до краја остао веран старцу Сергију…

Депортовано свештенство и монахиње су, према речима њихових адвоката, одбили да се настане у рекреативном центру где је епархија планирала да их смести како би их „наговорила на покајање“.

За сваки случај, епархија је отворила 24-сатну врућу линију за оне који се желе покајати – али мало је вероватно да ће она заиста постати врућа…

Тренутно се са већином депортнованих нема контакт: сигнал за мобилне телефоне у близини Средњеуралског манстира је угушен, а могуће је да су неким клирицима и монахињама одузети мобилни телефони. Претпоставља се да ће бар неки од њих отићи до удаљених скитова, које је отац Сергије разборито саградио у случају погрома манастира. Власти знају за неке скитове – и тамо такође врше „провере“, док су други смештени у приватним кућама и још увек су у „сивој зони“ за власти. Истовремено, у току су парнице за признавање власништва епархије Руске Православне Цркве над свим зградама манастира, које су о. Сергије и његови следбеници укњижили као приватно власништво. Али, изгледа да су сада ови процеси чисто номиналне природе: манастир је већ „заузет“ – не силом закона, већ једноставно грубом физичком силом. Патријарх може бити задовољан…

Александар Солдатов,«НОВАЯ ГАЗЕТА», 14-16 априла 2021 г.

Извор: Борба за веру