Друга недеља Великог поста у манастиру Св. Харитона Косовског у Сурдуку

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је у другу недељу Великог поста, 13/28. марта, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Преподобномученика Харитона Косовског у Сурдуку уз саслужење: протосинђела Иринеја(Ристића), јереја Бранка(Јованчевића), јерођакона Георгија (Радојичића) и  јерођакона Павла(Стојановића). Литургији је присуствовало око 300 светосаваца од којих су се неки причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим. Пре Литургије Епископ Ксенофонт је благословио облачење подрасника искушенику ове свете обитељи Ненаду (Голубовићу).

Архипастирском беседом верном народу обратио се Владика Ксенофонт. Говорећи о значају хришћанског труда, владика је између осталог рекао:

„И ево, данас свето Јеванђеље које читамо, зачало од Светог јеванђелиста Марка, говори исто тако о трудбеницима, о трудбеницима који су пријатеља свога донијели пред Господа који дође у Капернаум да проповједа, да говори ријеч, да говори живу и животворну и оживљујућу ријеч, како је радио све вријеме проповедања свога на земљи у Јудеји, Галилеји и осталим јеврејским земљама. И дођоше, а не могоше да уђу, чули сте, јер би много народа, који као и ми данас, сакупљао се да чује живу ријеч, а и ми данас долазимо у храмове наше, у цркве наше, у манастире наше,  у катакомбе наше не ради било кога човјека него ради Богочовјека Христа, да чујемо живу ријеч која и дан данас истиче из уста Његових кроз Свето Јеванђеље и оно што је највише и најважније, да се причестимо Светим Тајнама читавог Тијела Његовог и Крви Његове које нам се тако обилато и благодатно даје. Тако и они дођоше да чују Господа, а ови што немогоше да му приђу од многог народа, спустише пријатеља свога кога су донијели раслабљенога и болеснога и парализованога који је лежао на лежају своме, спустише га кроз кров пред ноге Господње са надом да га Господ исцели. А Господ, ето, парадоксално не говори уопште о исцелењу и не каже болеснику: „Устај, ето по то си дошао то ти дајем“, не, Господ говори о ономе што нико није од њега очекивао, и каже: „Синко опраштају ти се гријеси“. А паметњаковићи  и мудријаши који су се скупили ту уместо да упијају сваку ријеч која излази из уста Божијих од којих човијек живи, као што нам сведочи Свето Јеванђеље, нађоше ману ријечима Господњим па помислише: „Како овај хули на Господа?“ А Господ свемогући и свеблаги који чита људске мисли, испитује срца и утробе људске, види шта помишљају у срцима својим, у поквареним срцима својим, па им каже: „Зашто зло помишљате у срцима својим? Шта је лакше рећи: Синко устани и узми одар свој и иди или Опраштају ти се гријеси?“ Да, браћо и сестре, највеће је и најтеже рећи и извршити, не само рећи. Свако од нас може да каже опраштају ти се гријеси, али само Бог једини има моћ, има силу, има право да гријехе опрашта. И заиста, као свемоћни Бог, као Богочовек и даје овом раслабељеноме оно што је претежније, оно што је важније у животу људском, дакле, опроштај гријехова, указујући нам на то да свака болест и свака немоћ и долази управо од гријеха људскога, што од наших личних грехова, што од оног прародитељског греха због кога смо били истерјани из раја и због кога и држимо овај Свети часни пост и трудимо се и подвизавамо се и постимо се свако по моћима нашим. И заиста сврставамо се у ту свештену поворку свих оних који су и пре нас то знали, који су за Христом ишли, који су Христа исповједали, који су Христа и животом и смрћу својим потврђивали. Јер нису само вјеровали у срцима својим, него су и устима исповједали оно што вјерују и били спремни да за Христа пострадају“. У наставку беседе преосвећени владика је говорио о дивном угоднику Божијем Светом Григорију Палами коме је посвећена Недеља друга Часног поста.

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.