Зимски дворац 1917. године
Зимски дворац (рус. Зимний дворец) у Санкт Петербургу је био службена резиденција руских императора од 1732. до 1917. године. Он је један од најзначајнијих споменика руске барокне архитектуре, тачније рококоа. Након Фебруарске револуције, дворац је постао сједиште Привремене владе. Године 1922. дворац је припојен државном музеју Ермитаж. Дворац је саграђен у периоду 1754—1762. по пројекту италијанског архитекте Бартоломеа Растрелија.
Зимски дворац има 1.057 соба, 1.786 врата и 1.945 прозора. Главна фасада је 150 метара дуга и 30 метара висока. У приземљу се углавном налазе чиновничке просторије, просторије за особље, галерије и сале. На првом спрату се налазе главне просторије и апартмани царске породице. На другом спрату се налазе собе и апартмани за високе дворјане и функционере. Велике сале које је користио двор су биле уздуж ходника који је почињао од Јорданског степеништа.