РОУ ПРОТИВ ВЕЈДА: ФИЛМ О ПРЕСУДИ КОЈА ЈЕ ОДНЕЛА ПРЕКО 60 МИЛИОНА ЖИВОТА

Крајем фебруара у Америци је премијерно приказан филм „Роу против Вејда“, заснован на чињеницама о једном од најконтроверзнијих судских случајева у Сједињеним Државама, који и дан-данас оштро дели америчку, али и светску јавност.

Филм о случају Роу против Вејда представља до сада „неиспричану причу о томе како су људи лагали, како су медији лагали, и како су судови изманипулисани“ како би дошло до легализације абортуса широм Сједињених Држава. Ова пресуда, донета 1973. године, однела је више од 60 милиона америчких живота, изјавио је Ник Лоуб, један од режисера и продуцената филма, који у њему игра и улогу др Бернарда Нејтенсона, лекара који је некада радио абортусе, али је касније променио мишљење – када је, након откривања ултразвука, први пут посматрао како се беба понаша приликом абортуса – и постао ватрени противник тог поступка.

Филм је сниман у тајности, под лажним називом, како би се избегли напади у медијима. Но, и поред тога, неки глумци и чланови филмске екипе, па чак и првобитни режисер, напустили су пројекат када су схватили да је реч о пролајф филму. Такође, баш као што се десило и са филмом Непланирано, Фејсбук је забранио оглашавање и овог филма и зауставио кампању прикупљања средстава за филм. Из свега овога, јасно је да је реч о једној од најконтроверзнијих политичких пресуда у историји америчког судства.

Филм покрива догађаје у Америци од шездесетих година 20. века, преко самог случаја који је окончан у јануару 1973. и завршава се 1985. године, сведочењем др Нејтенсона, који је и наратор у филму. Након што је његова вереница отишла на абортус у нелегалну ординацију, Нејтенсон је решио да се посвети „спасавању жена“ и током једне деценије био је одговоран за 60.000 абортуса, при чему је сам урадио око 5.000 у својој приватној клиници, па чак и у абортусу убио сопствено дете.

Но, прави „отац абортивног покрета“ био је Лари Лејдер, чија је менторка била Маргарет Сангер, еугеничарка и оснивач Планираног родитељства, данас највећег пружаоца „абортивних услуга“ у Сједињеним Државама. Он је ангажовао Нејтенсона и феминисткињу Бети Фридан да покрену прву америчку организацију за легализацију абортуса – Националну асоцијацију за повлачење закона о абортусу (National Association to Repeal Abortion Laws, NARAL).

У филму видимо како Лејдер проналази „праву девојку“ – трудну с нежељеним дететом, у финансијски лошој ситуацији и с проблематичном животном причом – како би се пред судом покренуо случај који би показао да је легализација абортуса неопходна као помоћ женама у тешкој ситуацији. Међутим, Норма Макорви, алијас Џејн Роу, никада није абортирала, јер је процес трајао много дуже од њене трудноће.

Детаљну анализу случаја Роу против Вејда, као и друштвених околности у Сједињеним Државама које су довеле до легализације абортуса, укључујући и неистине које су пласиране народу кроз медије, али и из уста лекара – попут др Нејтенсона, који је касније све признао и детаљно описао у својој књизи Божја рука – описала сам у првом научном раду на српском језику који покрива ову тему: „Случај Роу против Вејда – друштвене околности које су довеле до легализације абортуса у САД.“

У филму, који стиже у америчке биоскопе 2. априла, глуме познати холивудски глумци, попут Џона Војта, Роберта Давија, Стејси Деш, Ника Лоуба и Стива Гутенберга.

Феминисткиње покушавају да нас убеде да је абортус „право жене“ и неопходан услов за женску еманципацију. Истина је, међутим, другачија. Прво, нигде у међународном законодавству не постоји „право на абортус“, а друго, када жене покажу да истовремено могу и да роде дете и да заврше факултет или напредују у послу, тиме најбоље показују да су способне не само да студирају и раде раме уз раме с мушкарцима, већ да постигну и више од тога – што добро зна свака мајка која свакодневно успева то и да уради.

Као што је др Нејтенсон изјавио у филму Неми крик (The Silent Scream, 1984), човечанство сигурно може да пронађе боље решење за жене од абортуса. Овакво насиље не заслужују ни невине бебе, ни жене, које до краја живота морају да живе са психофизичким последицама одлуке која се никада не може променити.
Извор: ИФН