Агресија и 78 дана пакла
Пише: Зоран Влашковић
Одлука о ваздушним ударима на СРЈ, донета је без одобрења и одлуке Савета безбедности ОУН, што је био преседан. – Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи a уништено je и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. – Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.
Навршило се 22 година, од 24. марта 1999. године, када је НАТО почео бомбардовање Савезне Републике Југославије без одобрења Савета Безбедности ОУН. Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. НАТО бомбардовање СРЈ званично је почело 24. марта 1999. године у 19 часова и 55 минута.
За НАТО, директни повод бомбардовања је био 15. јануар 1999. године у селу Рачак, у сукобу припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије и припадника тзв. Ослободилачке Војске Косова (ОВК) убијено је 45 терориста, што је од стране косовских Албанаца и шефа мисије ОЕБС-а на КиМ пензионисаног америчког генерала Вилијама Вокера, представљено као „масакр недужних албански цивила“!
Прве НАТО ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19.50 када је страдао војник ВЈ Бобан Недељковић. Затим су бомбе око 20.15 погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 12 резервиста и војника. Прва жртва првога дана био је 21-годишни Саша Стајић, млади војник из Београда, који је страдао на стражи у кругу даниловградске касарне „Милован Шарановић”.
Војска Југославије је изгубила само 13 тенкова. НАТО бомбама погођен тенк код Урошевца
Бомбардовање без одлуке СБ ОУН
СРЈ је нападнута као кривац за хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији и за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу јужне српске покрајине.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи.
Најпре су гађани противваздушушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица), Младеновцу…
Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500, а рањено је и повређено више од 12.500 особа од којих 1.008 убијених војника и полицајаца, а према неслужбеним подацима, теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.
Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара.
Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.
У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила.
Место где је била зграда СУП-а у Косовској Митровици, уништена у бомбардовању 1999. г.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.
Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.
НАТО напад на конвој косовских избеглица на путу код Ђаковице, 14. априла 1999.г. проузроковао је убиство 73 и рањавање 36 цивила Албанаца. Тада је убијено 23 албанска детета а најмлађе међу њима је имало само три и по месеца!
Највећи инцидент појединачне „колатерална штете“ се десио 14. маја 1999, када је НАТО авијација бацила 10 бомби на село Кориша, код Призрена, убивши 87 цивила Албанаца а више од 40 је рањено.
У бомбардовању затвора Дубрава код Истока у Метохији 19. и 21. маја 1999.г. погинуло је више од 40 затвореника Албанаца, од којих 19 од 26 њих укупно, су били терористи УЧК.
На Косову је званично од НАТО агресије живот изгубило, 267 цивила, од чега 209 албанских и 58 неалбанских, 171 припадник Војске Југославије, 20 припадника МУП-а Србије и 26 припадника такозване ОВК, од којих је 19 од 26 страдало у НАТО бомбардовању КПЗ Дубрава код Истока.
Погођен је воз док се налазио на мосту у Грделици
Цивили и цивилни објекти мете
Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина њих, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом а само на Косову и Метохији је гађано 113 места са уранијумским пројектилима.
Бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Кололеч (недалеко од Косовске Каменице), у 13.30 сати.
Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и обезбеде повратак избеглих док се не дефинише најшири степен аутономије.
Улазак Кфора на КиМ и излазак Војске Југославије 15. јуна 1999. г.
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
