Уметнице поклониле стан девојчици која учи уз свећу

Десетогодишња Кристина Кнежевић и њена тешко болесна мајка Вука Дисић, о чијој су тешкој судбини недавно извештавали медији, добиле су кров над главом. Први пут ће имати свој дом, с купатилом и струјом, а све захваљујући познатим новосадским уметницама, вајарки Виолети Лабат Митрушић и њеној сестри, композиторки Јасмини Мини Митрушић које су одлучиле да им поклоне стан у Змајеву, који су наследиле од свог оца Борислава.

Гледала сам на телевизији емисију о Кристини и Вукосави, срце ми се цепало кад сам видела у каквим ужасним условима живе. А упркос томе, та дивна девојчица, која учи уз свећу, има све петице и жели да једног дана својој мајци и себи обезбеди бољи живот. Одмах сам назвала сестру и предложила јој да стан нашег покојног оца, професора биологије у змајевачкој основној школи, поклонимо Кристини и Вуки. Ни она ни ја не намеравамо ту да станујемо, нисмо размишљале ни о продаји, штета је да тај простор стоји неискоришћен и да пропада – каже Виолета за портал Луфтика.рс.

– Мина се одмах сложила па сам потражила жабаљског хуманитарца Милета Јовановића који је у медијима покренуо причу о тешком животу мајке и кћерке, и саопштила му нашу одлуку. Преостало је само да њих две пристану и тако смо се нашли у Змајеву. Била сам дирнута њиховом реакцијом, обе су плакале, просто не верујући да коначно имају дом – прича Виолета Лабат Митрушић и додаје да сада предстоји комплетирање документације како би се двособан стан с купатилом, кухињом и великим таванским простором и званично пренео на нове власнике.
Миле Јовановић, оснивач Удружења грађана „Пут, истина и живот“, које пружа помоћ самохраним мајкама, старима и болеснима, угроженим групама, уз Кристину и Вуку је пуних седам година. Упознала их је, сасвим случајно његова супруга Миланка, када су је зауставиле на улици молећи за мало хране. У то време становале су, заједно с тешко оболелим Ђорђем, главом породице, на салашу неколико километара удаљеном од Жабља. Без воде и струје, више гладни него сити.

– Миланка их је одвела кући и нахранила, дали смо им нешто одеће, набавили лекове за Ђорђа, који је годину дана након тога преминуо од канцера. Кристина је била ужасно везана за оца, и дан данас спава с његовом сликом, памти сваки тренутак проведен с њим, а имала је само четири године када је умро – каже он.

Вука и Кристина су још неко време живеле на салашу, а онда је газда продао имање и избацио их, па су прешле у трошну кућу у Госпођинцима, опет без струје и воде. Удружење „Пут, истина и живот“ помагало им је колико је могло, највише у одећи и храни.

– Набављали смо им огрев, а моја породица прихватала их је као најрођеније. Када је Кристина кренула у школу, куповали смо јој књиге и прибор, облачили је… А она вредно учи, уз свећу, и само ређа петице. Помагао им је и Центар за социјални рад, Вука добијала социјалну помоћ у току је поступак за дечји додатак, али није то ни изблиза довољно за нормалан живот, па је радила по кућама, окопавала њиве, брала воће и поврће, чистила штале – прича Миле.

У последње време Вукосава није у стању да ради, нема снаге, муче је страшне главобоље, одузимају јој се ноге, трну јој руке…

– Лекари кажу да можда има неки процес у глави. Добри људи заказали су јој ЦТ преглед у једној приватној клиници у Београду, сви молимо бога да буде у реду – забринут је Миле чији је мотив да помаже људима у невољи више него јасан. И сам је одрастао у сиромаштву, отац му је умро, а мајка га је напустила када је био готово беба. Подизала га је бака, живели су у великој оскудици, али извела га је на пут. Засновао је породицу, добио двоје деце, и сада жели да помогне другима да стану на ноге.

– Наставићемо да бринемо о Вуки и Кристини. Њихов стан мора да се реновира, да се обнове инсталације за струју и воду, среде прозори и врата, поправи кров… Управо ме је звао човек из “Тозе Марковића” из Кикинде, нуди цреп и плочице за целу кућу, предузетник из Новог Сада поклониће им ПВЦ столарију, надамо се да ћемо пронаћи некога ко ће обезбедити опрему за купатило. Кристина ће, наравно, прећи у школу у Змајеву, а Вука се нада да ће у Змајеву бити посла за њу ако јој, наравно, здравље дозволи да ради – каже Миле Јовановић.

Извор: Директно