Неке нелогичности по питању Ковид-19 пандемије

Пише: др Мирослав М. Тепшић,
специјалиста ургентне медицине
из Панчева

Нажалост велико разочарење је и код народа и код једног броја медицинских радника који увиђају многе нелогичности по питању Ковид-19 пандемије али не могу против „машинерије“ у служби фармацеутске индустрије. Навешћу само неке:

1) Мешањем болесних, потенцијално заражених и незаражених (пример пацијената који чекају преглед пред ковид амбулантама) не може се никако смањити број оболелих већ он може само да се повећа. Ово не може бити у интересу народа нити у интересу медицинара већ само у интересу фармакопрофитера.

2) Сви смо могли чути на почетку епидемије јединствен став чланова кризног штаба да ће са повећаном стопом заражавања вирус у популацији да слаби и да ће се тако доћи до колективног имунитета. После годину дана не само да немамо слабљење вируса већ смо непрекидно бомбардовани причом о новим сојевима који наводно имају озбиљније последице.

3) И поред информација да је одређени број пацијената после прве вакцине завршио у болници, никоме не пада на памет да одговор потражи у могућим нуспојавама и несавршеностима вакцине већ се сва кривица проналази у неодговорном понашању оболелих.

4) Иста је прича и по питању појаве „таласа“ и „пикова“ епидемије. Увек се кривица тражи у оболелима, од којих су многи у готово непрекидној изолацији или се придржавају свих мера, и поред свега се разбољевају.

5) Нико не поставља питање, сем малог броја лекара, због чега су се мењали критеријуми при ПЦР тестирању то јест број ПЦР циклуса – наиме, имамо примере Француске и Немачке у којима су повећавали број циклуса са 25 на 50 када је требало повећати бројеве „заражених“, а смањивали су на 25 када је требало показати да епидемија јењава.

6) Поузданост ПЦР тестова је такође један од великих проблема као и чињеница да сви ПЦР позитивни нису истовремено и болесни. На овај начин се оптерећује здравствени систем и тако се из видокруга губе они пацијенти са озбиљном клиничком сликом.

7) Можда и најважнији разлог за разочарење и мањак поверења обичног човека јесте подређени положај свих других пацијената који имају тешке и хроничне болести – тиме је остваривање њихових права и потреба у систему здравствене заштите веома угрожено.

Дакле, не могу се отети утиску да је светска популација у немилости бескрупулозних манипулатора. Јасно је да вирус постоји, али је исто тако јасно да се опструишу сви покушаји научног доказивања природе вируса, његовог ефикасног лечења и успеха терапија које нису скупе, али су показала охрабрујуће резултате. Све се своди на терор затварања, изолације, ношења маски и вакцинације и на убеђивање да је то нова реалност са којом се морамо помирити.

Извор:
013ИНФО