Тешко им је да кажу да је Косово Србија

Петочлана група бранитеља лика и дела В. Костића чезне за окупационим, колонијалним временима

• САНУ већ деценијама вене, слаби и губи утицај.
• Петочлана група још пребацује Кустурици „посебан третман и сталне привилегије у свим режимима“, а њих петоро је толико огрезло у привилегијама свих режима да се њихове повластице не би могле набројати до сутра ујутро.
• Зато они заговарају и жале за временом анархије, окупације које је владало пре оснивања српске државе и Српске академије наука пре два века. То им време окупације и колонизације Србије очигледно одговара па га призивају, јер тада српски национални и државни интереси нису били јасно формулисани ни остварени. И могло је да се мешетари против Србије и из Вијене, Рима, Загреба, Сарајева, Софије…
• Владимир Костић својим деловањем угрожава виталне државне и националне интересе српског народа и државе и треба тражити да он што пре оде са места председника САНУ.

Пише: Јово Вукелић

Петочлана група  интелигената (креативних грађаниста) Небојша Брадић, Драган Великић, Горан Марковић, Ирина Суботић и Зоран Хамовић, окупљена око иницијативе “КреативнаСрбија” реаговала је на размену отворених писама редитеља Емира Кустурицеи председника САНУ Владимира Костића. Ево те њихове заједничке писане изјаве:

“Српска академија наука и уметности носилац је цивилизацијских вредности и једна од најзначајнијих установа српског друштва.

Напад једног редитеља, навикнутог на посебан третман и сталне привилегије у свим режимима на председника Академије није само облик личног обрачуна, већ представља удар на институцију грађанске духовности Србије.

Покушај Владимира Костића да на културан начин одговори иступу Емира Кустурице означио је одбрану достојанства дијалога и потребу да се САНУ заштити од насртаја буке и беса гомиле.

За оне који се питају да ли је ово прави моменат за деобе и разврставања, одговор се налазитамо где смо били давно пре оснивања Српске академије наука и уметности.

Ако сада устукнемо и повучемо се пред силом која се не устеже да облати све и свакога, препустивши њеног председника насиљу руље и таблоида, јесмо ли саучесници?“

На жалост петоро „грађаниста“, није тачна њихова тврдња „да је САНУ носилац цивилизацијских вредности и једна од најзначајнијих установа српског друштва“.

Да је среће тако би било, али истина је да ово  што петоро „жутих“ тврде није тачно и то не од јуче, већ од краја прошлог века…

Наиме, САНУ је сатанизована још од Меморандума 1986. године и од тада се и изнутра и споља јаком контролом власти кочи било какав плодотворан заједнички допринос чланова САНУ у решавању српског питања. Од тада САНУ вене, слаби и губи утицај. Осим тога, било би заиста интересантно да се ова петочлана група изјасни да ли о тој институцији мисле исто што и сада када је реч о њеном раду на Меморандуму, и да ли би и оном ранијем сазиву академије плели ловорике, или би САНУ ставили на стуб срама!?

У свом најновијем тексту Миломир Степић истиче да се од тада у САНУ „све свело углавномна напоре часних појединаца, састанчења одбора, припремуизложби и отаљавањенаучних скупова, од којих, како видимо, они неподобни скупови су чак билионемогућени!“

Како Небојша Брадић, Драган Великић, Горан Марковић, Ирина Суботић и Зоран Хамовић умишљају да су они „грађанска духовност Србије“ и да су они представници те „институције“ – „напад“ редитеља Кустурице на председника Академије (Владимира Костића) они доживљавају као напад не на Костића, већ шире на њих  представнике мондијалистиче, глобалистичке и анационалне „грађанске духовности Србије“.

Где су петоро „грађаниста“ видели елементе напада Кустурице на Костића није јасно, јер тога нема у тексту Кустурице, већ само његових објашњења шта се догађало раније око његовог предлагања избора у САНУ и његовог недвосмисленог одустајања да учествује у тој карневалској игри, том „балу под маскама“.

Петорка још пребацује Кустурици „посебан третман и сталне привилегије у свим режимима“, а њих петоро је толико огрезло у привилегијама свих режима да се њихове повластице не би могле набројати до сутра ујутро. (Урадио је то ефикасно јуче колега Милан Ружић, уредник портала „Искра“ у свом тексту.)

Затим група бранитеља лика и дела В. Костића наводи да се Костић „културно“ бранио и устао „у одбрану достојанства дијалога и потребу да се САНУ заштити од насртајабуке и беса гомиле“.

Прво, Костић није имао од чега да се брани, могао је само понешто да објасни од оног што га је питао Кустурица (што није учинио). Да се Костић „заштити од насртаја буке и беса гомиле“ је нова  безочна измишљотина ове петочлане групе другосрбијанаца.

Они изгледа Кустурицу, једног посве оригиналног ствараоца, доживљавају као “гомилу“  која шири „буку и бес“. Кустурица је изгледа за њих представник протестаната испред САНУ, бранилаца српских националних и државних интереса, велике групе интелетуалаца која је потписала писмо са захтевом да Костић абдицира због својих проалбанских брљотина.

Кустурица је представник ове српске руље, сматрају они.  Тако је Кустурица као појединац – руља, гомила , а њих петоро нису гомила, група, руља већ специфичне индивидуе, појединци – „цвеће зла“.

На крају, петорка се пита да ли је сада право време за деобе и разврставања, и констатују да  се „одговор налази тамо где смо били давно пре оснивања Српске академије наука и уметности“.

Зато они заговарају и жале за временом анархије, окупације које је владало пре оснивања српске државе и Српске академије наука пре два века. То им време  окупације и колонизације Србије очигледно одговара па га призивају, јер тада српски национални и државни интереси нису били јасно формулисани ни остварени. И могло је да се мешетари и из Вијене, Загреба, Сарајева…

Они иначе ни речју не помињу главну тему расправе, а то је да ли је Косово и Метохија део Србије, или није, како тврди њихов брањеник Костић. И њима је, јасно је, врло тешко да кажу да је Косово и Метохија део Србије. Муке њихове су велике…

А председника САНУ који тврди да Косово није српско, да Косово није Србија треба критиковати и тражити да он што пре оде са места председника САНУ, јер он угрожава виталне државне и националне интересе српског народа и државе.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ