Најмоћнији српски владар
Пре 690 година, 1331. године, Цар Душан Силни крочио на престо
Пише: Зоран Влашковић
За његове владавине Србија је била најјача земља у региону која је излазила на три мора . Скоро седам векова након његове смрти закони које је спровео помињу се са највећим страхопоштовањем.
На државном сабору српске властеле у Сврчину 8. септембра 1331. године Душан Силни (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), након збацивања оца са власти, овенчао се за краља. Сврчин је био један од двораца Немањићке властеле, смештених у области некадашњег Сврчинског језера, североисточно од Урошевца.
Архиепископ Данило Други крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. За првог српског цара Душан Немањић крунисан је на Васкрс у тврђави Кале у Скопљу, тада српској престоници 16. априла 1346. године, за цара Срба, Грка, Бугара и Арбанаса.
Истовремено је проглашена Српска патријаршија, са првим српским патријархом Јоаникијем.
Стефан Урош четврти Душан Немањић, познат и као Душан Силни (рођен око 1308 — 20. децембар 1355) је био српски средњoвековни краљ (1331 — 1345) и први српски цар (1346 — 1355). Био је син краља Стефана Уроша трећег Дечанског и отац цара Стефана Уроша петог, у народу прозваног Нејаким, последњег владара из династије Немањића.
Стари град Призрен је био српска престоница
Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, уз помоћ властеле незадовољне политиком Стефана Дечанског према Бугарској и Византији, након битке код Велбужда.
Душан је значајно проширио границе српске државе, која је тада излазила на три мора, према југу, све до Коринтског залива, искористивши унутрашње немире у Византији. По освајању великих византијских територија Стефан Душан се 1346. прогласио за цара Срба, Грка (тј. Ромеја) Бугара и Арбанаса, српску цркву је са ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије, да би га први српски патријарх Јоаникије 1346. крунисао.
Доба цара Душана био је период највећег, економског, војног, политичког и културног успона српске феудалне државе. Србија је тада била већа него икада до тада и већа него што ће бити икада после тога. Обухватала је, поред земаља српске краљевина, Захумље, Мачву, Албанију, Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију, целу Македонију до Христопоља , осим Солуна.
Душанов Законик донет је 1349. године
Познат је и по доношењу Душановог законика који је донет на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење 21. 05. 1349. године у Скопљу (135 чланова), и допуњен је на сабору одржаном 31. 8. 1354. године у Серезу (66 чланова).
Цар Душан Силни је завршио манастир Дечане 1335. године, задужбину свога оца, а његова најзначајнија задужбина био је Манастир Светих Архангела код Призрена, где се налазио и његов гроб. Без обзира на то, Стефан Душан је једини владар из династије Немањића који није био проглашен за свеца после смрти. Прерана смрт цара Душана, кажу историчари, утицала је да створи државу која би заменила Ромејско, Византијско, царство.
Улаз у Свете Арханђеле код Призрена
Његова круна се држи у Цетињском манастиру у Црној Гори. Приликом истраживања и откопавања у светим Арханђелима 1927. године откривен је његов гроб. Тада су његове кости пренете у Патријашију у Београд, а од 1968. његове мошти се налазе у цркви светог Марка, такође у Београду.
Гроб цара Душана у светим Арханђелима је рестаурисан 1965. године, што је и написано на мермерној плочи, где је био сахрањен 20. децембра 1355. године.
Гроб цара Душана у светим Арханђелима је откопан 1927. године
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
