Ранко Пивљанин: Вучићева шок терапија

Ранко Пивљанин

Шок недеља у којој је шок председник шоу Србије требало да нас шокира је на измаку. Шокирање, громопуцателно најављивано за четвртак привремено је стављено на станд бy, то јест померено/одложено за нека боља времена, рецимо за данас поподне. Има шок Вучић осећај за тензију, али и за тајминг. Викенд је, фамилија се окупи, сви заседну на троседе и фотеље, укључе телевизоре, као у добра стара времена пред „Отписане“ или „Династију“, и чекају – шок.

Шта, децу би требало да склонимо? Будући учитељ хорока експериментише са хорором! А баке и деке? И они су осетљива категорија, хоће ли бити каквих упутстава шта ћемо са њима? Јел може да се насними једно уобичајено обраћање само за њих – оно растемо, напредујемо, вакцинишемо се, инвестирамо, асфалтирамо, БДП рипа, 110 евра само што нису, биће и пет хиљада динара као предигра, пензије ће до краја 2025. бити педесет одсто веће.., и да им то пустимо на једној од националних фреквенција, а на осталима да се остатак Србије шокира до миле воље.

А шта ли нам је тако шокантно председник спремио? Да неће коначно да саопшти имена комплетних идота који су рушили у Савамали, ко је и колико покрао „Крушик“, ко је истински власник Београда на води, колико је пара државног „Телекома“ преливено у приватне џепове и у чије, откуд онолика плантажа марихуане под заштитом државних безбедносних служби…? Да није коначно решио убиство оне злосрећне певачице Јелене Марјановић, има пет година откако је обећао да ће убица бити ухваћен у року од 48 сати? Можда саопшти ко је убио Оливера Ивановића. Могуће да ће, на ужас Горана Весића и оног тајновитог руског вајара, открити цену коштања споменика Стефану Немањи. Или планира да обзнани до сад скривене компетенције Зорана Ђорђевића за руковођење Поштама Србије…Имао би председник чиме да нас шокира, добар део нације би занемео или зинутих уста слушао о чудима и покорама, али ће нас он, будите уверени, тог ужаса поштедети.

Приказаће нам, вероватно, нешто из убилачког репертоара недавно похапшених мафијаша, фотографију какве одсечене главе или неку сличну огавност која се на нормалним телевизијама (у нормалним земљама) скремблује, а само се овде најављује као морбидна ексклузива и то од стране председника државе.

Уосталом, није ни битно чиме ће Вучић данас да маше пред камерама ( уколико опет не помери премијеру), важно је шта он тиме жели да постигне.

А жели да помери нашу пажњу управо са свега онога претходно набројаног, али и да добије на времену пред грудвом која незадрживо расте и претвара се у лавину а сачињена је од интрига, закулисних радњи, инсајдерских претњи и комбинација мангупа из његових редова.

Нису његова ноћна мора декапитирана трупла из мафијашких обрачуна, његова несаница су живе главе оних које је привијао на груди, отварао им путеве каријере, напредовања и (великог) новца а они се временом одметнули и више их није једноставно одстранити без последица и штете. Клан Веље Невоље је ситна риба пљуцкавица спрам унутарпартијских и државних картела, њихових повезаних, укрштених и сукобљених интереса и капацитета да направе озбиљан белај.

С једне стране је каста привилегованих којој расту политичке и друге амбиције, с друге стране колоније пијавица паразитирају на државном новцу који се партијском милошћу распоређује и никоме се уста не одвајају од те сисе која полако пресушује, а најчешће наступају руку под руку.

Од Беливука и компанију Вучић још и може да направи отклон ( мада би га озбиљна ДНК анализа теретила за очинство), али Кокезе,Томићи, Папићи, Стефановићи, Хркаловићке.., сва та дивна створења нису испала из авиона или никла сама од себе на напредњачкој утрини, него су селектована и негована унутар система, па логично о том систему знају више него што би требало.

Они су, колико до јуче, на истим оним страницама и екранима на којима их сада разапињу као лопове и заверенике били глорификовани као моћне снајке, способни бизнисмени и људи од највећег поверења и против њих се није смело зуцнути као што се сада не може отети ништа у њихову корист. Треба то сад објаснити.

Зато би Вучић да шокира и да жонглира кукавичким јајима само да се не би питало, примера ради, чиме га то Небојша из Београда држи у процепу па га, уместо да га пусти низ воду, чашћава министарством одбране и још сијасет сличних питања.

С друге стране, „страшни перформанс“ којим се прети ових дана има у себи одраз проблематичне личности његовог „редитеља“ који је, очигледно, фасциниран опскурним, граничним и бруталним и о томе прича убедљиво и са страшћу. Има ту и пословичног застрашивања пастве  и поентирања на активираном страху – гледајте шта су ови радили, а ми смо им стали на реп. Шок терапија у најави има за циљ и да пажњу гледалаца задржи на појавном, а да се нико не запита како се дошло до тога и ко је допустио да привилеговани криминалци около једни другима секу главе и прже раскомадана тела киселином.

Цела ова болесна и неукусна прича значи само једно: држава нам је претворена у кућу страве и ужаса којом господаре сподобе које су или за затвор или за болницу а ми остали, осим што живимо хорор, сада треба и да сведочимо монтираној верзији истог као телевизијски гледаоци у суботња предвечерја. Није само шокантно, дрско је и безобразно!

Извор:
НСПМ