Распете иконе

Болничкa соба са три кревета утонула је у тишину. У њој се чуло само тихо лагано шапутање са старих усана: усамљени пацијент, старац Павле, свештеник, тихо се молио окренут ка белом зиду.

Било је вече. Млада медицинска сестра отишла је до пацијента да да последњу терапију коју је тог дана прописао лекар и видела пацијента окренутог ка зиду.

– Не мисли, Татјана Николајевна, да сам полудео, молио сам се према зиду… зиду, у којем су – иконе. Па, молио сам се пред иконама – рекао јој је старац.

И жена је схватила тајну њихове болнице.

Историја Нове Млине познаје пет цркава, али савременици, поред садашње, посвећене Светој Тројици, знају и за две легенде – цркве Светог Георгија и Светог Николе. Ова последња – ремек-дело дрвене архитектуре Украјине 18 века – стајала је на месту модерне баште испред бивше канцеларије пољопривредне задруге назване по Горком, и уништене 1936. године.

Након што је црква затворена, неки људи су спашавали иконе, неки су кући доносили греде и цигле за сопствену изградњу, али материјал од кога је изграђена црква углавном је употребљен за прављење штале пољопривредног газдинства и болнице припојене бившем властелинству. Овде, у болници, зидове су правили од икона, које су драгоцене не само у духовном, већ и у уметничком и историјском погледу.

Како је то урађено? Преграде између комора биле су шупље, обложене даскама. Тако су се понекад уместо плоча користиле иконе великог формата, укључујући и оне насликане на платну. Оне су биле приковане за носаче, са лицима светитеља изнутра, а споља исецкане и малтерисане.

Из ових икона као да је капала крв. И да ли је барем једно срце „неимара“ задрхтало када су подигли чекић, или када су цепали иконе да би их поставили у неиспуњени простор зида? Вероватно, баш као кад су и Христа распињали на Голготи. Само у Новим Млинима нису били разгневљени Јевреји, већ народ чији су се прадедови на коленима молили пред овим иконама.

Вероватно је старац Павле знао на којој су прегради разапете које иконе, али је све околности те стравичне чињенице понео са собом још 1995. године, када се упокојио.

А пре шеснаест година болница је изгорела. Оно што је од ње остало било је под снегом и кишом и из неког разлога ниједна власт није успела да уклони рушевину. Послове је ометао страх да се не упадне у невоље.

Али пре неколико дана, градоначелница Надија Ројева организовала је десетине волонтера, који су бесплатно радили за сеоску амбуланту, а којој је било потребно огревно дрво. Неизгорели зидови старе болнице вучени су уз помоћ трактора. А онда су радници, који су рушили зидове, открили су тајну деда Павла.

– Знала сам да је Павле Иванович некада био свештеник, – каже медицинска сестра Татјана Перебинос, – и из прича других, знала сам да је болнички зид направљен од икона. Такође је додала: „Говорили су да је било застрашујуће гледати уништавање цркве, како људи газе светињу…

Становници Нове Млине имају жељу да пронађене драгоцености свечано пренесу у цркву Свете Тројице. Неке од икона могу да се обнове. Али посао на уклањању изгореле болнице још увек није завршен. И ко зна каква још открића чекају мештане.

За Фондацију „Пријатељ Божији“ превео Иван Попов
Извор: orthodox.cn.ua