Руска газета: „Дара из Јасеноваца“ – српски одговор фалсификаторима историје

категорија Историја / дана 27/02/2021 у 23:14 часова /

фото: Снимак екрана / Промо

23. фебруара, на Дан бранилаца отаџбине, заслужено су прослављени они који штите границе историје од ширења крила присталица рехабилитације фашизма, подржани од појединих снага на Западу. И опет, као у годинама Другог светског рата, у борби против „смеђе куге“ испоставило се да су наши геополитички савезници, Срби, раме уз раме са народима Русије. Ових дана је широј јавности представљен филм „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага Антонијевића, који је успех постигао на америчкој благајни, али је из политичких разлога искључен из даљег такмичења за Оскара.

Филм снимљен уз државну подршку Србије, говори о српској голготи – геноциду над православним народом који је прошао кроз репресивне машине марионетске Независне Државе Хрватске – НДХ (1941-1945), која је обухватала део модерне Хрватске без Истре и већи део Далмације, као и целу модерну Босну и Херцеговину, нека подручја Славоније и Срема. Главни лик је десетогодишња девојчица Дара, која је заједно са родбином завршила у усташком концентрационом логору Јасеновац – симболу злочина НДХ и трећем највећем по броју жртава у Европи логору након Аушвица и Треблинке. Вођа НДХ Анте Павелић и министар просвете, писац Миле Будак желео је да српско питање реши радикално: да уништи, да присилно покатоличи, да исели у Србију. Слоган који је измислио Будак гласио је: „Србе на врбе“. Резултати геноцида, почињеног уз безусловну подршку католичког свештенства, били су застрашујући – уништено је 299 православних цркава, присилно покатоличено 240.000 Срба и убијено око 750.000 Срба, пише Руска газета у чланку под називом „Дара из Јасеноваца“ – српски одговор фалсификаторима историје.


Споменик жртвама усташког терора у Старом Броду (Република Српска). Фото: Александар Борисов

Филм је тежак. Немогуће га је гледати без суза, саосећајући са страдањем Даре, њених најмилијих и свих „нових јасеновачких мученика“ (Архијерејски сабор Српске православне цркве).

Зашто је филм „Дара из Јасеновца“ важан за Русију?

 

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, професор Драга Мастиловић, одговорио је на ово питање дописнику „Руске газете“, објашњавајући да су под покровитељством Хитлера и његових највернијих савезника – усташа чињени сви напори да се доврши пројекат западних идеолога 19. века, а циљ је био да се спречи продор Русије и православља на топла мора убијањем скоро два милиона православних Срба.

„Извештај Државне комисије ФНРЈ о утврђивању злочина окупатора и њихових саучесника (1945), између осталог, каже: `Постигнуће НДХ било је то што је историја добила нову представу о свирепости и крвопролићу. Читава историја масовних убистава само је избледела слика пред незапамћеним терором у НДХ. Док је током три века шпанска инквизиција донела око 30 хиљада жртава, Независна Држава Хрватска, са популацијом мањом од шест милиона људи, убила је 500-700 хиљада људи у року од неколико месеци.` Ови злочини су чак и немачке и италијанске официре оставили без речи. Генерал Едмунд фон Хорстенау, Хитлеров представник у НДХ, назвао је поступке усташа `бесом нехуманих садиста`“, напомиње професор.

Сличне тачке гледишта је и Милош Ковић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, који наводи да је један од главних разлога непријатељства Запада према Србима тај што их од 19. века сматрају „малим Русима“.

„Заиста, Русија је пружила одлучујућу подршку борби Срба за ослобођење од османске власти, а Срби су Русији увек одговарали универзалном љубављу, која се може назвати саставним делом српског националног идентитета“, приметио је историчар.

„Срби никада неће заборавити помоћ Николаја II и Русије у критичној 1914. години. Задржавајући западне крсташе, Срби су својим масовним страдањима и 1941. и 1999. године, указивали Русији на опасност, давали јој времена да се сабере и припреми за одбрану. Мислим да је важно да се схвати – агресија Запада против Срба – то је само припрема за поход на Русију“.

Руска газета